Razočarani u sve. I u Prištinu i u Beograd.
Uglavnom je takvo raspoloženje Srba južno od Ibra sa kojima je Radio Slobodna Evropa (RSE) razgovarao 16. januara, dan nakon što su kosovske vlasti zatvorile niz srpskih institucija, među kojima su i srpski privremeni opštinski organi, pošte, centri za socijalni rad i drugi.
Te institucije pružale su pripadnicima srpske zajednice različite administrativne usluge i one preko kojih su oni ostvarivali neki vid pomoći od države Srbije.
Kako će biti dalje, ne zna niko. Jedino je rečeno da uposleni u te institucije neće ostati bez plate iz Srbije.
Za Nadu iz Gračanice kod Prištine sve je to "tužno i žalosno".
Razočarana je i time što zvanični Beograd uporno pominje da zaposleni neće ostati bez plata, dok je pružanje usluga građanima u drugom planu.
"Nije stvar u primanjima. Primaće oni plate, ali nije stvar u tome. Meni to mnogo teško pada", kaže ova sagovornica RSE.
Dodaje da ni od Beograda ne očekuje "apsolutno ništa".
Slično razmišlja i Ratko Trajković, takođe iz Gračanice.
"Rekli su da neće da ostave ljude bez plate. Pa ne vredi to ništa bre, ovo je srpska sredina, treba da imamo naše (institucije Srbije)", smatra on.
Visoki funkcioneri Srbije i Srpske liste, najveće partije Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, saopštili su da će nastaviti međusobne konsultacije oko daljih koraka, te podvukli da Vlada Kosova može da zatvori objekte, ali ne i da ugasi institucije koje rade u sistemu Srbije.
"Beograd ništa neće da uradi, izgleda je to sve dogovoreno. Sramota šta se radi", dodaje Trajković. Prema njegovoj oceni sada bi jedino rešenje bilo da se formira Zajednica opština sa srpskom većinom i da se kroz nju građanima pružaju usluge institucija koje su zatvorene.
Zvanična Priština je sa zatvaranjem srpskih organa za Kosovo počela početkom 2024. godine uz obrazloženje da nemaju dozvolu za rad i da je njihovo funkcionisanje nelegalno.
Tako su neke od zatvorenih institucija, uglavnom privremeni opštinski organi, izmešteni u alternativne kancelarije u blizini graničnih prelaza Brnjak, Jarinje i Merdare. U međuvremenu, uposleni koji su radili u Pošti Srbije na severu, nakon zatvaranja njenih poslovnica, dolazili su da rade u Gračanici.
'Kao da su nas žive bacili u bunar'
Penzioner Momčilo Stojanović iz Brnjice kod Prištine u Gračanicu je dolazio često kako bi završavao administrativne poslove ili koristio usluge u srpskom sistemu radi ostvarivanja različite pomoći. U četvrtak je došao u Gračanicu kako bi dobio više informacija o mogućnosti lečenja u jednoj od banja u Srbiji. Naišao je na zatvorena vrata.
"Kao da su nas žive bacili u bunar. Gde da idemo sad, gde?", pita se Momčilo Stojanović.
On ne razume zašto kosovske vlasti toliko insistiraju na zatvaranju srpskih institucija, te dodaje da se njihovim gašenjem samo običnim ljudima otežava život.
"Pojedinima i neka su uradili ovako. Žive u Srbiji, pet dana rade ovde, mesec dana šetaju", aludirajući na one koji iz Srbije dolaze da rade na Kosovu. On napominje da ipak ima i onih kojima su usluge srpskih organa preko potrebne.
Drugi stanovnik iz Gračanice, Milorad, za sve ovo ne krivi samo Vladu Kosova.
On smatra da u svemu ovome ima "dosta udela i države Srbije" zato što nije našla neko rešenje na vreme.
Koje su institucije do sada zatvorene?
Kosovske vlasti su u 2025. godini samo nastavile sa zatvaranjem institucija koje rade u sistemu Srbije, a koje zvanična Priština smatra nelegalnim.
Do sada je zatvoreno oko 20 privremenih opštinskih organa, Poreska uprava u Severnoj Mitrovici, Direkcija za stambeni i poslovni prostor i Direkcije za građevinsko zemljište u Severnoj Mitrovici, Pošta Srbije, trezor Narodne banke Srbije u Leposaviću, Banka Poštanska štedionica, Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije, Direkcija Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Severnoj Mitrovici, Kosovsko-Mitrovački upravni okrug, te nekoliko Centara za socijalni rad.
Sve ove institucije rade u sistemu Srbije i zapošljavaju na hiljade radnika.
Ostale su da funkcionišu uglavnom samo obrazovne i zdravstvene institucije, koje u srpskim sredinama takođe rade u sistemu Srbije.
Šta je rešenje?
Za sada, zvaničnici Srbije i predstavnici Srpske liste nisu izneli konkretne predloge na koji način bi se moglo nastaviti sa pružanjem usluga zatvorenih srpskih organa.
RSE se obratio kancelariji za Kosovo u Vladi Srbije sa upitom o daljim planovima, ali odgovor do objavljivanja ovog teksta nije stigao.
Aleksandar Popov iz nevladinog Centra za regionalizam u Novom Sadu, smatra da bi rešenje bilo da je sproveden deo Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova koji se tiče formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom.
"U tom slučaju bi Srbija mogla da vodi brigu o zdravstvu, školstvu, imala bi mogućnost da direktno pomaže institucije koje su ključne za opstanak Srba na Kosovu", naveo je.
Kosovo odbija da uspostavi Zajednicu opština sa srpskom većinom, iako su izaslanici velike petorke, Evropske unije, Sjedinjenih Država, Francuske, Nemačke i Italije, 2023. stranama predali "moderni" nacrt statuta koji bi štitio prava manjinskih zajednica.
Taj dokument su u načelu prihvatili i Priština i Beograd, ali premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti sada odbija da napravi prvi korak i pošalje statut Ustavnom sudu na razmatranje.
Popov ukazuje da je funkcionisanje institucija Srbije na Kosovu pripadnicima srpske zajednice u nekoj meri olakšavalo život.
"To im je olakšavalo neke životne potrebe, na primer pošta, osiguranje, da ne moraju ići u Srbiju da rešavaju ta pitanja", dodao je.
Popov kaže da je kosovski premijer zatvaranjem institucija Srbije doveo Beograd do svršenog čina.
"Njemu ovo ide u prilog pred parlamentarne izbore da ojača svoju poziciju. Koristi višestruki vakuum koji je nastao u međunarodnoj zajednici promenom posrednika i administracija da protera sa Kosova institucije koje naziva paralelnim", ocenio je Popov.
Dodao je i da je izlazak Srba iz kosovskih institucija pre oko dve godine onemogućio pronalaženje rešenja za institucije Srbije na Kosovu.
"Beograd je preko Srpske liste 'braneći Srbe' zapravo itekako doprineo što se ovo na ovaj način desilo", zaključuje Popov.
Koje se poruke šalju iz Beograda?
Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, Petar Petković, saopštio je da je 16. januara u Raškoj razgovarao sa političkim i institucionalnim predstavnicima Srba sa Kosova o "narednim potezima, pomoći i podršci države Srbije". Međutim, nije precizirao o kojim konkretno potezima je reč, te ponovio da niko neće ostati bez primanja iz budžeta Srbije.
"Država Srbija na Kosovu i Metohiji nisu zidovi i kancelarije, već ljudi i svaki naš čovek je predstavnik države Srbije na KiM", napisao je Petković na Instagramu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potez Prištine definisao kao "očigledan teror". On je 15. januara na B92 poručio da će Beograd nastojati da rešava probleme Srba sa Kosova.
Prema oceni ministra spoljnih poslova Marka Đurića potez Prištine je "pokušaj podrivanja kolektivnih prava i identiteta Srba na Kosovu".
Đurić je na Instagramu napisao da "ova strategija samo produbljuje podele i ugrožava stabilnost u regionu".
Šta kažu čelnici zatvorenih institucija?
Osim u Gračanici, privremeni opštinski organi i većina drugih srpskih institucija za Kosovo zatvoreni su 15. januara u još devet opština južno od Ibra.
Predsednik privremenog opštnskog organa Lipljan, Milan Joksimović, je na konferenciji Srpske liste rekao kako je institucja koju je vodi pružala usluge za oko 10.000 garđana, te da oni neće biti uskraćeni za iste.
Nemanja Petković, direktor Centra za socijalni rad koji je u sistemu Srbije funkcionisao u Gračanici, kaže kako radnici više nemaju prostorije iz kojih bi mogli da nastave sa pružanjem usluga korisnicima.
"Na teritoriji koju pokrivamo oko 450 porodica prima socijalnu pomoć, puno korisnika je koristilo i jednokratnu novčanu pomoć i ima oko 150 korisnika pomoći tuđa nega", rekao je Petković na pitanje RSE nakon što je institucija koju vodi zatvorena.
Direktor Pošte Srbije na Kosovu, Ivan Milojević, očekuje da se rešenje o daljem funkcionisanju institucije koju vodi nađe u okviru dijaloga Kosova i Srbije, te tvrdi da se razgovori već vode u Briselu.
On u izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže da ove razgovore vode "stručni timovi Beograda i Prištine", ali da on lično u njima još uvek nije učestvovao.
"To (razgovori) je više bilo na tehničkom nivou. Verujem da će to (rešenje) da usledi posle 20. februara (nakon izbora na Kosovu). Da vidimo da li ćemo imati nove četiri godine terora ili ćemo imati nešto drugačiju situaciju. Ja se nadam boljem", kaže Milojević.
Međutim, Kljisman (Klisman) Kadiu, šef kabineta zamenika premijera Kosova Besnika Bisljimija, koji vodi pregovore sa Srbijom na tehničkom nivou, kategorično demantuje da se sa Beogradom u Briselu razgovara o daljem funkcionisanju Pošte Srbije na Kosovu.
Iz Evropske unije nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa da li se o Pošti Srbije ili drugim zatvorenim srpskim institucijama na Kosovu pregovara u okviru dijaloga Prištine i Beogarda.
Ipak, EU je u svojoj reakciji od 15. januara navela da se pitanje i status institucija koje rade u sistemu Srbije treba rešavati u okviru dijaloga koji se vodi u Briselu.
Operaciju zatvaranja srpskih institucija kritikovale su i SAD uz ocenu da se radi o nekoordinisanoj akciji Vlade Kosova, koja negativno utiče na sve građane, uključujući etničke Srbe i druge zajednice.