Parada ponosa u Srbiji godinama je žrtva poniženja, političkih odluka i nasilja. Odijum prema LGBT populaciji i dalje postoji, ali ove godine organizovanje Parade protiče u manje tenzičnoj atmosferi nego do sada. Šetnja održana 18. septembra protekla je mirno i uz jasnu poruku - Ljubav menja svet. Priredila: Jasmina Lazić
Koraci beogradske Parade ponosa
1
Prva Parada ponosa u Beogradu organizovana je 30. juna 2001. godine pod sloganom "Ima mesta za sve nas". Malobrojne učesnike i učesnice na Trgu Republike napala je velika grupa pripadnika desničarskih organizacija i navijačkih grupa. Policija nije reagovala na nasilje. Više od 40 osoba je povređeno. Zvanična reakcija Vlade je izostala. Do jeseni 2003. godine inicijative za održavanjem Parade ponosa u Beogradu - nije bilo.
2
Drugi održani, a četvrti najavljeni Prajd desio se 10. oktobra 2010. godine u parku Manjež, gde se okupilo više oko 500 učesnica i učesnika.
3
No, desničari i ostali koji se protive toj manifestaciji su dan ranije izašli na ulice da izraze protivljenje.
4
Država je organizatorima/kama Parade 10. oktobra garantovala bezbednost, ali procena ja bila loša i došlo je do velikih sukoba policije i huligana. Oko 500 učesnika/ca Prajda obezbeđivalo je 5.000 policajaca, a huligana je bilo oko 6.000. Tokom nereda povređena su 132 policajca i 25 građana, a uhapšeno je oko 250 osoba.
5
Nakon što im je usled pretnji nasilnika zabranjeno da u Beogradu održe šetnju dugu 970 koraka, LGBT aktivisti su, makar simbolično, uspeli da izraze svoj protest takvoj odluci vlasti. Skup "Parada u četiri zida", održan 6. oktobra 2012. godine, umesto zabranjene Parade ponosa, završen je protestom ispred zgrade beogradskog Medija centra. Uz zastave duginih boja aktivisti su pokazali i transparent sa brojevima 28. 09. 2013. za kada su najavili sledeću Paradu ponosa.
6
Pošto su, uz pomoć Srpske pravoslavne crkve, ali i države, uspeli da zabrane Paradu ponosa planiranu za 6. oktobar, ultradesničari su zapretili da će 3. oktobra sprečiti i otvaranje izložbe "Ecce Homo" švedske umetnice Elizabet Olson Valin, u okviru Pride week-a. No, dalje od ograde, ipak, nisu stigli.
7
Prajdovi 2011., 2012. i 2013. godine bili su, redom, zabranjeni odlukom države. Obrazloženje je svaki put bilo isto: država nije mogla da garantuje bezbednost skupa. Ipak, u znak protesta, 2013. godine organizovan je Ponoćni prajd koji je okupio oko 600 aktivista/kinja, pripadnika/ca LGBT zajednice i osoba koje ih podržavaju.
8
Prva Parada ponosa koja je protekla bez incidenata i organizovanog nasilja održana je 28. septembra 2014. godine. Paradi je prema procenama policije prisustvovalo između 1.000 i 1.200 osoba.
9
Veče uoči Parade pripadnici desničarskih grupa i ostali koji se protive šetnji protestovali su na ulicama Beograda.
10
Pripadnici desničarskih grupa i ostali protivnici Parade ponosa okupili su se i 28. septembra po podne sa namerom da prođu do Slavije, ali ih je policijski kordon zaustavio na uglu sa Njegoševom ulicom.
11
Nasilje, međutim, ni ovoga puta nije izostalo, te je policija privodila huligane.
12
Parada ponosa 20. septembra 2015. godine u Beogradu je uspešno održana.
13
Uporedo sa paradom, prvi put održan je i skup "Ponos trans osoba".
14
Grupa vernika je protestovala protiv Parade ponosa, tvrdeći da takav skup nije u duhu pravoslavlja. Nekoliko desetina muškaraca i žena okupilo se noseći slike srpskih svetaca i transparente "Pravoslavni hrišćani protiv javnog egzibicionizma", "Demokratija=sodomija"...
15
Ovako su izgledali transparenti učesnika Parade ponosa i transrodnih osoba.
16
Učesnici Parade ponosa 2015 prošetali su glavnim beogradskim ulicama, a skup je završen ispred Skupštine gde su održani govori. Šetnja je prošla bez većih incidenata.
17
Šetnja održana 18. septembra 2016. prošla je mirno i u slavljeničkom tonu.
