Dostupni linkovi

Srbija i Crna Gora otvorile nova poglavlja u pregovorima sa EU


Srbija je otvorila poglavlje 33 i 13, a Crna Gora poglavlje 17
Srbija je otvorila poglavlje 33 i 13, a Crna Gora poglavlje 17

Srbija i Crna Gora otvorile su, na međuvladinoj konferenciji koja je održana u Luksemburgu, nova poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom.

Srbija je otvorila poglavlje 33 o finansijskim i budžetskim odredbama i poglavlje 13 o ribarstvu, a Crna Gora poglavlje 17 o ekonomskoj monetarnoj uniji.

Na međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu, pozdravljen je napredak koji je Srbija učinila u pristupnom procesu. Ekatarina Zaharijeva, ministarka inostranih poslova Bugarske, čija zemlja predsedava Evropskom Unjiom, ocenila je da se radi o “krupnom koraku napred u procesu članstva”.

“U skladu sa pregovaračkim okvirom, tempo pregovora će nastaviti da zavisi od napretka Srbije u reformskom procesu, naročito u polju vladavine prava, kao i od nromalizacije odnosa sa Kosovom”, poručila je Zaharijeva.

I evropski komesar nadležan za pregovore o pristupanju, Johannes Hahn imao je sličnu poruku.

“Ne mogu dovoljno da naglasim, da će doći do otvaranja novih poglavlja jedino ako dođe do opipljivog napretka u vladavini prava i odnosa sa Kosovom”, istakao je Hahn iznoseći nadu da će i u toku austrijskog predsedavanja Beograd biti u stanju da otvori nova poglavlja.

"Do otvaranja novih poglavlja će doći jedino ako dođe do opipljivog napretka u vladavini prava i odnosa sa Kosovom”, istakao je Hahn
"Do otvaranja novih poglavlja će doći jedino ako dođe do opipljivog napretka u vladavini prava i odnosa sa Kosovom”, istakao je Hahn

Evropski komesar je posebno upozorio beogradske vlasti oko ukidanja viznog režima za, takozvane građane trećih zemalja.

“Pozivamo Srbiju da preokrene trenutni trend neusaglašenosti sa viznom politikom EU, što je još jedan predmet diskusije”, podvukao je komesar Hahn.

Ministarka za evropske integracije Srbije, Jadranka Joksimović, poručila je da je uz sve poteškoće koje postoje, Srbija posvećena boljoj budućnosti njenih građana.

“Neophodna je sinergija, neophodno je da sarađujemo kao partneri, da mi ispunjavamo naš deo obaveza, da dobijemo ohrabrenje od strane EU”, izjavila je Joksimović ocenivši da “svaki mali korak svakako vodi do velikog cilja i bolje budućnosti”. Osvrćući se na vladavinu prava, ministarka evropskih integracija je obećala da će Srbija usvojiti i sprovesti, sve komentare i sugestije Venecijanske Komisije.

Otvaranjem ova dva poglavlja, Srbija sada ima svega 14 poglavlja oko kojih pregovara sa EU a dva poglavlja su privremeno zatvorena.

Crna Gora je otvorila poglavlje 17 (ekonomska monetarna unija) u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom.

Ekatarina Zaharijeva naglasila je da je Crna Gora “jasan lider” u pristupnom procesu. Ona je ipak istakla da Brisel očekuje konkretne dokaze u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Posebna poruka koju su preneli briselski zvaničnici nakon susreta ticala se situacije sa medijima. Poručeno je da će, osim stanja u vladavini prava, napredak Crne Gore u procesu evropskih integracija zavisiti i od situacije u vezi sa slobodom medija.

“Nedavni napadi na novinare su zabrinjavajući a crnogorske vlasti moraju da obezbede sigurnu klimu za rad novnara”, poručila je Zaharijeva.

S tim u vezi je i Johannes Hahn, evropski komesar nadležan za pristupne pregovore, takođe izarzio zabrinutost zbog situacije sa medijima, uz poseban naglasak na razrešenje menadžmenta javnog servisa Crne Gore.

“Na žalost, videli smo da stvari idu u suprotnom smeru”, ocenio je Hahn.

Poseban akcenat stavljen na razrešenje menadžmenta javnog servisa Crne Gore
Poseban akcenat stavljen na razrešenje menadžmenta javnog servisa Crne Gore

Šef crnogorske diplomatije Srđan Darmanović izjavio je da je otvaranje novog poglavlja dokaz “odlučnih reformi” te da je Crna Gora odradila svoj deo posla.

“Nadam se da ćemo zadržati zamah u pregovorima i napraviti snažan napredak koji je u interesu kako Crne Gore tako i EU”, izjavio je Darmanović.

Evropski zvaničnici su pozdravili ulogu Crne Gore u regionalnoj saradnji te je posebna pohvala istaknuta zbog potpunog usklađivanja crnogorske spoljne politike sa politikom EU.

Crna Gora je do sada otvorila 31 poglavlje u pristupnim pregovorima i privremeno je zatvorila tri. Ostala su još samo dva poglavlja koja i dalje nisu otvorena, to su poglavlje 8 – konkurencija i poglavlje 27 – životna sredina.

Đurović: Više niko neće dovoditi u pitanje korišćenje eura kao zvaničnog sredstva plaćanja

„Specifičnost Poglavlja 17 - ekonomska i monetarna unija koje je najintenzivniji i najdublji dio ekonomske integracije zemalja članica Evropske Unije, u odnosu na sve druge zemlje koje su do sada pregovarale pristup evropskoj ekonomskoj i monetarnoj uniji je činjenica da je Crna Gora prva zemlja koja ima praksu korišćenja eura“, rekla je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa, profesorka Ekonomskog fakulteta u Podgorici i prva crnogorska ministarka za evropske integracije, Gordana Đurović, uz ocjenu da su „izazovi u vezi sa mogućnošću da se od Crne Gore zatraži odricanje od eura bili aktuelni više puta: nakon obnove nezavisnosti, uoči potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, po dodjeljivanju statusa kandata za članstvo u EU i na pregovaračkim pozicijama na početku pristupnih pregovora“.

„Mislim da više niko neće dovoditi u pitanje korišćenje eura kao zvaničnog sredstva plaćanja koji je Crna Gora samoinicijativno uvela“, rekla je, Đurović koja podsjetila da je „Evropska komisija na početku procesa, juna 2012. godine, u pregovaračkoj poziciji stavila napomenu da euro kao zvanično sredstvo plaćanja u Crnoj Gori predstavlja složeno pitanje i da to poglavlje treba otvoriti u završnoj fazi pregovaračkog procesa“.

„Evropska Unija je, generalno, pokazala visok stepen razumijevanja za specifičnosti malog ekonomskog sistema Crne Gore“, rekla je Đurović koja smatra da je „sada, kada kao 'target' za članstvo imamo 'Evropa 2025', mislim da je to pitanje ostalo iza nas“, ocijenila je Đurović.

„Međutim, Crna Gora ima obavezu ispunjavanja visoko postavljenih standarda u oblasti vođenja ekonomske politike, nezavisnosti Centralne banke“, rekla je Đurović.

Na pitanje RSE – koliko će ostatak sadržaja Poglavlja 17 – za Crnu Goru biti teško ostvarivo i šta će predstavljati najveću teškoću, Gordana Đurović je rekla da, prema njenoj procjeni, za Crnu Goru u usaglašavanju sa EU u oblasti ekonomske i monetarne unije nema naročito velikih izazova koji se ne mogu savladati, već da se radi samo o postepenom ispunjavanju mjerila koje sadrži Akcioni plan.

„Najveći izazovi će za Crnu Goru biti održivost i kvalitet administrativnih kapaciteta koji treba da se bave ekonomskom politikom i jačanje institucija koje su uključene u ovu oblast“, zaključila je Đurović.

Facebook Forum

Preporučujemo

XS
SM
MD
LG