Posao čišćenja otpadnih voda dobili, na tenderu nisu bili

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije potpisalo je 20. januara 2020. dva sporazuma sa kineskom kompanijom „China Machinery Engineering Corporation“ i na taj način direktno sa ovom kompanijom ugovorilo posao sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda Centralnog kanalizacionog sistema Grada Beograda bez raspisivanja tendera.

Na ovaj način je Ministarstvo unapred odabralo izvođača radova umesto javnog poziva na koji bi moglo da se javi više kompanija i odabere najpovoljnija ponuda.

„Osnov za zaključivanje ugovora je Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlada NR Kine i Vlade Republike Srbije, zbog čega nije bilo neophodno raspisivanje javnog poziva“, navodi se u odgovoru tog Ministarstva na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) da li je i gde raspisan tender za izvođenje ovog projekta prečišćavanja voda.

Kineski kredit i posao bez tendera

„Ovo je kapitalni projekat u koji moraju da budu uključeni svi, dok kineska kompanija bude pregovarala sa Ministarstvom finansija oko uslova finansiranja, a samo prva faza koštaće 271 milion evra, današnjim potpisivanjem sporazuma o saradnji mi ćemo krenuti u istražne radnje – izradu svih studija, analiza i projektovanje kako ne bi gubili vreme“, rekla je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović prilikom potpisivanja spomenutih sporazuma.

Reč je o sporazumu o saradnji i ugovornom sporazumu za projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Grada Beograda.

RSE je povodom potpisivanja ovih sporazuma uputio više pitanja Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, čiji je direktor takođe jedan od potpisnika ovih sporazuma.

Ipak, iz „Beogradskog vodovoda i kanalizacije“ su samo kratko odgovorili da „finansiranje pomenutog projekta nije u nadležnosti našeg Preduzeća“.

Iz Ministarstva je, između ostalog, u odgovoru RSE navedeno da je planirano da za finansiranje realizacije projekta bude obezbeđen zajam kineske EXIM banke.

Iz odgovora Ministarstva i izjave ministarke Mihajlović može se zaključiti da su uslovi finansiranja projekta i dalje nepoznati i da će biti predmet pregovora, ali je zato izvođač radova unapred odabran.

Urednik u listu „Novi Magazin“ Mijat Lakićević navodi da Srbija radovno na taj način ugovara poslove sa kineskim partnerima.

Ništa novo u načinu ugovaranja

„Dogovori se da oni (kineski partneri) rade put, pa se onda dogovara sa kineskom bankom o finansiranju. Znači, vi ste sebi vezali ruke, šta vi tu možete, da kažem, da izboksujete neku nižu cenu kad je to već dogovoreno sa jednom kompanijom“, kaže on.

Lakićević smatra da se ovakvim ugovaranjem, u koje javnost nema uvid, ne postiže dogovor koji je povoljan za Srbiju, već upravo suprotno – ostavlja veliki prostor za korupciju.

„Uprkos svom tom silnom napretku, mi smo još na takozvanom špekulativnom nivou, mi još nemamo investicioni rejting, to znači da smo mi nepouzdana zemlja i zato ne možete da dobijete kredit na međunarodnom tržištu pod povoljnim uslovima, a vi i nećete da dobijete kredit pod povoljnim uslovima jer onda nema korupcije. Evropska investiciona banka kada daje kredit, ona čak šalje svoje stručnjake da procene vrednost radova, što nije slučaj kod kineskih i ruskih kredita“, smatra Lakićević.

Osnov za zaključivanje sporazuma sa kineskom kompanijom je, prema navodima Ministarstva, Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Kine i Srbije potpisan 2009. godine.

Ovaj međudržavni sporazum ima i dva aneksa, a u Aneksu broj 2. koji je donet 2013. godine, između ostalog, piše da „sporazumi, ugovori, programi i projekti sačinjeni u skladu sa članom 4. Sporazuma na teritoriji Republike Srbije ne podležu obavezi raspisivanja javnog nadmetanja za obavljanje poslova investicionih radova i isporuku roba i usluga, osim ako nije drugačije određeno u komercijalnom ugovoru“.

Na ovaj način se umesto javnog poziva i izbora najpovoljnije ponude na tenderu, posao ugovara na međudržavnom nivou, a izvođača radova bira država koja daje kredit za realizaciju posla, u ovom slučaju, Kina.

Ovo nije prvi projekat u Srbiji koji je zbog direktnog ugovaranja posla bez tendera pod lupom javnosti.

Slični primeri

RSE je u januaru pisao i o produženju rokova za rekonstrukciju pruge Beograd-Budimpešta, koji je i deo kineskog strateškog projekta „Pojas i put“, jer je, prema rečima Stefana Vladisavljeva, programskog asistenta u Beogradskom fondu za političku izuzetnost, „Mađarska morala po drugi put da raspiše tender i na taj način ispoštuje regulativu Evropske unije“.

Mađarska je, naime, kako objašnjava Vladisavljev, kao država članica Evropske unije naišla je na problem oko nepoštovanja pravila kompeticije prilikom dodeljivanja prava kineskom izvođaču na izgradnju pruge u svojoj deonici.

RSE je takođe pisao i o ugovoru o izvođenju radova na rekonstrukciji železnice potpisanim u januaru 2019. sa ruskom kompanijom „RŽD International“ (Ruske železnice) kada je Srbija isto bez tendera odabrala "željenog" izvođača radova na rekonstrukciji železnice bez jasne ideje pod kojim uslovima će to finansirati.

Pročitajte i ovo:

Svi rokovi brze pruge Beograd - Budimpešta

Ime kineske kompanije „China Machinery Engineering Corporation“ spomenuto je u medijskim napisima 2016. godine kao glavnog izvođača radova na proširenju termoelektrane Kostolac B i površinskog kopa uglja Drmno.

Prema pisanju portala CINS, Vlada Srbije je od kineske državne banke za taj projekat pozajmila 608,2 miliona dolara, ali nije konsultovala Rumuniju iako je morala, a Upravni sud Srbije je presudio da je Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine prekršilo zakon pri odobravanju Studije o uticaju na životnu sredinu.

RSE je pisao da je kineski „China Machinery Engineering Corporation“ jedan od članova konzorcijuma koji je kompaniji, nekadašnjem gigantu Aluminij d.d. Mostar ponudio strateško partnerstvo.

Pročitajte i ovo:

Detalji ponude Abraham grupe za Aluminij

Ova kineska kompanija je, prema navodima svetskih medija, izgradila elektranu na ugalj u Šri Lanci, a pojedini meštani su se protivili njenog izgradnji navodeći da izaziva buku i doprinosi zagađenju vazduha.

Da li se podrivaju javne nabavke?

Praksu da se važni infrastrukturni projekti ugovaraju direktno sa državama koje su „strateški partneri“, umesto sprovođenjem javne nabavke, prema navodima organizacije „Transparentnost Srbija“, Vlada pokušava da institucionalizuje u formi pravnog akta.

U saopštenju od 29. januara ta organizacija je obavestila javnost da se pred poslanicima Skupštine Srbije nalazi Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju koji, kako se navodi u saopštenju, ima za posledicu podrivanje sistema javnih nabavki.

„Iako predlog zakona donosi definiciju projekata od posebnog značaja, suštinski će ovaj akt pre svega služiti kao pokriće za odstupanje od opštih pravila u situacijama kada je finansiranje i izvođenje projekta već dogovoreno ili se očekuje da će biti dogovoreno kroz sporazume sa drugim državama (npr. izgradnja metro linija u Beogradu)“, navodi se u saopštenju.

Ovim zakonom se, prema navodima iz saopštenja, Zakon o javnim nabavkama, za takozvane „projekte od posebnog značaja“, stavlja van snage, a time i načelo konkurencije.

„Donošenje ovog akta može biti odgovor na kritike iz EU u vezi sa poglavljem 5 pregovora da Srbija previše često koristi kao izuzetak od primene pravila o javnim nabavkama međudržavne sporazume. Nakon što ovaj poseban zakon bude usvojen, on će poslužiti da se ono što je već dogovoreno sa predstavnicima drugih država i njihovih banaka i firmi obavije u formi pravnog akta i nekakvog postupka za odabir ponuđača“, navode iz „Transparentnosti Srbija“.