U momentu dok je još nepoznata sudbina dvoje radnika Ambasade Srbije otetih u Libiji proteklog vikenda, nameće se pitanje odgovornosti nadležnih za to što se srpska diplomatska misija uopšte nalazila u državi u kojoj opasnost vreba na svakom koraku.
Dok se i dalje spekuliše zašto Ambasadi nije naređeno da prekine rad stručnjaci podvlače da bi odgovore, ali i odgovorne trebalo potražiti na adresi šefa diplomatije i državnog vrha.
Oteti državljani Srbije u Libiji su živi i čini se sve da se spasu njihovi životi, poslednje su zvanične informacije koje je o sudbini službenika Ambasade Srbije otetih u libijskom gradu Sabrata saopštio premijer Aleksandar Vučić.
Do javnosti, koja se od otmice pita zašto diplomatsko predstavništvo Srbije nije prekinulo rad u zemlji izrazite nestabilnosti čemu su pribegle gotovo sve evropske države, kao i SAD, procurilo je pismo ambasadora Olivera Potežice državnom vrhu.
Potežica, nezadovoljan što mediji svojim pisanjem odgovornost za kidnapovanje prebacuju isključivo na njegova pleća, navodi da je osoblje Ambasade Ministarstvu spoljnih poslova, koje predvodi Ivica Dačić, predlagalo zatvaranje.
“Što se tiče predloga za zatvaranje ambasade, nije ambasador Oliver Potežica tražio da ne bude zatvorena ambasada Srbije u Tripoliju, nego su to, pre svega, bili stavovi svih službenika radnim sastancima o tom pitanju (postoje izveštaji MSP -u). Lični stav ambasadora Olivera Potežice je bio da ima razloga za zatvaranje ambasade, pre svega i političkih razloga (o čemu postoje izveštaji MSP-u). Uostalom, ambasada je mogla da bude zatvorena i bez ikakvog mišljenja ambasadora ili službenika Ambasade", navodi Oliver Potežica u pismu koje je preneo list Danas.
Do ovog trenutka iz Ministarstva spoljnih poslova nije stigla potvrda ili tumačenje navoda Olivera Potežice koje su preneli mediji.
Međutim, otvoreno je pitanje zašto država zatvaranjem ambasade nije predupredila otmicu državljana Srbije i kolika je odgovornost za to kreatora državne spoljne politike i ministra Ivice Dačića?
Žarko Obradović, zamenik šefa parlamentarnog Odbora za spoljne poslove i Dačićev stranački kolega.
“Postoji jedna praksa da se unapred izvlače zaključci, a tek posle utvrđuju činjenice.
RSE: Mislite li da bi oni ljudi koji formulišu spoljnu politiku države na neki način trebalo da budu preispitani i eventualno snose neke posledice?
Obradović: Ministarstvo inostranih poslova i država čine jako mnogo da reše ovo pitanje otmice, vrate ljude i utvrde činjenice. Da se spasu ljudi koji su oteti… Lako će se posle utvrditi odgovornost ako je bilo grešaka. Na indicijama se ne donose odluke državnih organa, podvlači Žarko Obradović.
Dva nepovučena poteza
Javnosti je za sada poznato da su državljani Srbije oteti nakon napada na kolonu vozila. Ambasador Potežica je posle otmice medijima preneo detalje, opisujući napad kao filmski: posle simuliranog sudara vozač i službenica ambasade su oteti. Sam Potežica i jedan Libijac iz pratnje bili su na meti rafalne paljbe, a ambasador je ostao nepovređen.
Na čitav slučaj duboku senku baca ozbiljan nedostatak informacija, ocenjuje Nataša Vučković, članica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i poslanica opozicione Demokratske stranke u parlamentu Srbije. Ona podvlači da bi Ivica Dačić poslanicima i čitavoj javnosti morao da pruži dodatna objašnjenja, kako o otmici, tako i o aktivnostima MIP-a pre i posle kidnapovanja.
“Ono što bi se u ovakvoj situaciji desilo u svakom parlamentu demokratske države jeste da bi Odbor za spoljne poslove skupštine pozvao ministra spoljnih poslova da podnese izveštaj i informaciju o onome što se dogodilo. Kako je bila procenjena bezbednost našeg diplomatskog osoblja u Libiji i kakve su bile instrukcije MIP-a u tom pogledu…. Ne možemo govoriti o tome treba li Ivica Dačić (šef diplomatije) da podnese ostavku dok nemamo sve informacije. Dakle poštujemo procedure, tražimo informacije u instutucijama koje se time moraju baviti, pa ćemo onda procenjivati odgovornost”, stav je Nataše Vučković.
Drastično poboljšanje stepena bezbednosti zaposlenih ili zatvaranje predstavništva dva su poteza koja je vlasti trebalo da povuku s obzirom na složenu situaciju u Libiji, podvlači za naš program Ivan Vujačić, bivši ambasador Srbije u SAD-u i diplomata sa dugogodišnjim iskustvom.
Vujačić podseća na oštre reakcije zbog ubistva Kristofera Stivensa, američkog ambasadora u Libiji 2012. godine, u vreme kada je šefica diplomatije SAD-a bila Hilari Klinton.
“Odgovornost je od nje tražena zbog ubistva američkog ambasadora u Bengaziju svojevremeno i to je jedna mrlja koju Republikanci stalno ispoljavaju u aktuelnoj predizbornoj kampanji. Da li će kod nas neko davati ostavku ili ne, to se kod nas uglavnom ne radi - nažalost. Apsolutno je ministar spoljnih poslova to trebalo da ima u vidu i na njemu je deo komandne odgovornosti. S druge strane, on sam ne odlučuje o tim stvarima tako da to ide do vrha. Do predsednika države i vlade. Prvo treba krenuti od ambasade i toga šta je ambasador predlagao i onda u skladu sa tim ići dalje”, smatra nekadašnji ambasador u SAD Ivan Vujačić.
Inače, Hilari Klinton je u svedočenju pred američkim Kongresom oktobra ove godine preuzela odgovornost za napad u kome su poginuli ambasador Stivens i još troje ljudi. Pre nego što se povukla sa funkcije 2013. pokrenula je reforme za bolju zaštitu američkih diplomata.
Do ovog trenutka niko iz Ministarstva inostranih poslova Srbije, uključujući i samog šefa diplomatije, nije pokazao spremnost ili pomenuo mogućnost da činom podnošenja ostavke pokaže spremnost za preuzimanje odgovornosti zbog zadržavanja osoblja Ambasade Srbije u izrazito rizičnim uslovima, kakvi vladaju u Libiji.
