Dvoje službenika Ambasade Srbije u gradu Sabrat u Libiji oteto je u nedelju u prepodnevnim satima. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije potvrdilo je da su oteti vezista Slađana Stanković i vozač Jovica Stepić. Prethodno je na kolonu vozila, u kojoj je bio i ambasador Srbije Oliver Potežica, otvorena vatra. Kako prenose mediji, ambasador nije povređen. Šef diplomatije Srbije Ivica Dačić izjavio je da ne zna ko su otmičari, a premijer Aleksandar Vučić očekuje u narednih 48 časova rasplet događaja u vezi sa otmicom dva srpska državljana u Libiji.
"Na putu ka Tunisu je došlo do presecanja kolone u kojoj je bio i naš ambasador, a u drugom automobilu vozač i vezista. Došlo je do ispaljivanja hitaca, a jedan libijski državljanin je ranjen u nogu, tako govore prvi izveštaji", izjavio je za RTS ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
Oteti državljani Srbije nalazili su se u drugom automobilu, prenose mediji, dodajući da se sumnja da je "otmica bila ciljana".
Šef srpske diplomatije rekao je da se ne zna ko su otmičari.
"Niko se nije javio da bilo šta traži, pratimo situaciju. Formiran je krizni štab koji radi na rešavanju vanredne situacije, o tome sam obavestio i premijera, tako da je cela država angažovana", istakao je Dačić.
Dačić je razgovarao i sa ministrom spoljnih poslova Libije. Obaveštene su, kaže, sve službe bezbednosti.
Navodeći da u Libiji deluje više terorističkih grupa, bivši ambasador Srbije u toj zemlji Dušan Simeunović kaže za RSE da je teško procenjivati ko stoji iza napada i šta bi mogli biti motivi. Podsećajući da u toj zemlji vlada potpuni haos, on postavlja pitanje zašto je Srbija držala svoju ambasadu u Libiji, kada su se gotovo sve zemlje povukle.
“U Libiji postoji nekoliko terorističkih ili ektremno islamističkih ogranizacija. Imate ‘Muslimansku braću’, imate tzv. ‘Libijsku islamsku borbenu grupu’, ‘Libijsku zoru’, i sada u celoj toj situaciji imate i Al Kaidu i ljude iz tzv. Islamskog kalifata, koji su već u određenim centrima u Libiji. U Libiji i u Tripoliju se svakodnevno događaju prepadi, ubistva, bombaški napadi. Oni kidnapuju svoje ministre, članove vlade, visoke funkcionere, to je jedno haotično stanje u kome je zaista neobjašnjivo da mi tamo držimo ambasadora. U situaciji kada su se sve države, osim možda tri ili četiri, dakle sve evropske ambasade, pa američka Ambasada su se povukle, a to su zemlje koje sigurno imaju bolje obezbeđenje nego što ima naša. Jedino smo mi tamo, i to je Ambasada pri vladi koja nije međunarodno priznata. Ona koja je međunarodno priznata je u Tobruku, i mi tamo nemamo predstavnika. Tako da je zaista neobjašnjivo zašto je naše ministarstvo i naša vlada držala tamo Ambasadu, umesto da se da striktna instrukcija da se sve naše građanstvo povuče iz te zemlje u toj haotičnoj situaciji gde je svako izložen maltene smrtnoj opasnosti i onda ko ostane, ostao je na svoju odgovornost. Ovako je pitanje ko snosi odgovornost i zašto se ovakva stvar dogodila.”
RSE: Kome bi bilo u interesu da kidnapuje ljude iz ambasade Srbije?
Simeunović: Najpre treba ustanoviti da li je bio ciljani napad ili je ad hoc napad. Ako je bio ciljan, možda je neko procenio neke naše spoljnopolitičke aktivnosti koje ne odgovaraju ektremističkim islamskim grupama. Vrlo je teško proniknuti u motive terorističkih organizacija. Dovoljno im je da to budu hrišćani ili da imaju procenu da se zemlja borila protiv muslimana. Nemoguće je tu sad tražiti neke posebne motive ili neku logiku.
RSE: Šta se dalje može očekivati?
Simeunović: Ono što bi bilo najbolje jeste da ovaj napad nije bio ciljan, i da oni budu oslobođeni. Ne znam gde su ti ljudi bili i zašto su bili u Sabrati koja se nalazi 40 kilometara zapadno od Tripolija. Šta su oni tamo radili i zašto je išla cela grupa iz ambasade. Vozač nije bio sa ambasadorom, on je bio sa vezistom Slađanom. Ko je onda vozio amasadora na koga su pucali? Mnogo je otvorenih pitanja. Obično je cilj ambasador, nije cilj računopolagač ako se hoće napraviti nekakav politički efekat. Sa teroristima se nije šaliti i tražiti njihove motive. Ali ja ne mogu da nađem motiv zašto smo mi držali ambasadu u takvoj situaciji. Potresen sam zato što su to ljudi sa kojima sam radio, ambasador Potežica je bio moj saradnik u ministarstvu, ovo dvoje ljudi su bili u mom stafu dok sam bio tamo. I profesionalno sam revoltiran, a i potresen sam jer ljude znam. Ako je pitanje novac, ako su to bili neki razbojnici, jer ima i toga, oni bi trebalo da se jave. Goru mogućnost ne smem ni da izgovorim, šta da vam kažem.