"Sa danom zakašnjenja sam stigao na željenu destinaciju uz malo komplikovaniji transport."
Ovako svoje iskustvo putovanja sa avio kompanijom "Er Srbija" (Air Serbia) sa beogradskog aerodroma prethodnih dana opisuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ivan Milošević iz Beograda.
Desetine letova ove avio kompanije u većinskom vlasništvu države Srbije otkazano je prethodnih dana.
Er Srbija nije javno saopštila koji letovi su otkazani.
Ova kompanija je samo jedna od mnogobrojnih koje koriste beogradski aerodrom za svoje letove.
Problemi su se pogoršali 22. juna kada je, prema saopštenju Er Srbije, došlo do kvara sistema za rendgenski pregled prtljaga na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla".
Aerodromom upravlja francuska kompanija Vansi erports (Vinci Airports). Opet, došlo je do kašnjenja i otkazivanja više letova i drugih avio kompanija koje koriste beogradski aerodrom.
Iz beogradskog aerodroma saopštili su kasnije 22. juna za RSE da je tehnički kvar otklonjen i da se saobraćaj normalizuje.
Vlast o situaciji na aerodromu
Ministar saobraćaja Srbije Goran Vesić napisao je 22. juna na Tviteru da je zakazao za naredni dan sastanak povodom situacije na beogradskom aerodromu.
"Kompanija Vansi duguje odgovore na mnogo pitanja na sutrašnjem sastanku, počev od toga zašto nemaju dovoljno zaposlenih, pa do toga zašto im ne radi oprema koju su kupili", napisao je Vesić.
Vesić je 22. juna napisao i da je Srbija ispunila sve obaveze prema ugovoru i da isto očekuje od koncesionara.
Predstavnici Vlade Srbije, Aerodroma "Nikola Tesla" i francuskog Vansija su potpisali u martu 2019. ugovor o koncesiji na 25 godina za beogradski aerodrom.
Vlada Srbije nije odgovorila na pitanje RSE u vezi sa otkazanim letovima Er Srbije, koja je u većinskom državnom vlasništvu. RSE nije dobio odgovor da li Vlada Srbije planira dodatna ulaganja u flotu Er Srbije imajući u vidu probleme sa otkazivanjem letova.
Šta je saopštila Er Srbija?
Kompanija je 18. juna saopštila da usled "većeg broja nepovoljnih faktora" u predstojećem periodu može doći do odlaganja i otkazivanja letova.
"Er Srbija je prinuđena da u narednom periodu reorganizuje i optimizuje saobraćaj u svojoj mreži destinacija", navodi se u saopštenju.
U saopštenju se ističe da su među nepovoljnim faktorima koji na to utiču problemi sa snabdevanjem rezervnih delova na globalnom nivou, kao i kašnjenje sa planiranim "ulaskom aviona u flotu", odnosno da avioni koji su iznajmljeni nisu bili spremni za letove na vreme.
Kao razlog se navodi i problem manjka zaposlenih na pojedinim aerodromima i nepovoljni vremenski uslovi.
Er Srbija do kraja rada na ovom tekstu nije odgovorila na pitanja RSE, između ostalog, koliko je ukupno letova otkazala prethodnih dana i za koje destinacije, kao i na koji način kompanija rešava probleme koji su uzrok otkazivanja i kašnjenja letova.
Srbija je većinski vlasnik Er Srbije (83, 6 odsto udela u vlasništvu), a manjinski vlasnik je Etihad Airways iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (16,5 odsto udela).
'Prebacivanje odgovornosti' Er Srbije
Alen Šćurić, vazduhoplovni analitičar i urednik regionalnog portala o vazduhoplovstvu "Zamaero" u Zagrebu, kaže da je i sam, kao putnik, iskusio spomenute probleme sa letovima Er Srbije.
"Ja sam 20. juna bio putnik Er Srbije koji je nezadovoljan zbog kašnjenja i mase drugih problema koje smo imali i činjenica da sam iz Beograda u Zagreb došao daleko kasnije nego da sam išao automobilom", kaže on.
On kaže da ga je to iskustvo obeshrabrilo da sledeći put putuje Er Srbijom na toj relaciji.
Smatra da je objašnjenje koje je Er Srbija ponudila 18. juna besmisleno i da se odgovornost prebacuje na okolnosti bez dobrog razloga.
"Kompanija je morala znati da će kasniti avioni, avioni kasne već godinu dana u isporukama, pa zašto su ih onda stavili u operacije i nisu ostavili dva dana rezerve", kaže on dodajući da je ista situacija i sa kašnjenjem aviona sa servisa i nabavkom rezervnih delova.
Šćurić navodi da je situacija u avio industriji globalno takva da se ne mogu realizovati svi planirani letovi zbog više faktora, ali da je avio kompanija to trebalo da organizuje pre letnje sezone.
Kako on navodi, neke avio kompanije su već u februaru otkazale letove za koje su procenili da neće moći da se realizuju.
On smatra da Er Srbija mora da smanji broj redovnih linija i svede ih na one koje može da realizuje na vreme.
Prema podacima sa sajta Er Srbije, u floti ove avio kompanije je 20 aviona.
Kakva su prava putnika?
Tokom letnje sezone, putnici putuju na redovnim linijama avio kompanijama i takozvanim čarter letovima, letovima koje organizuju turističke agencije.
Aleksandar Seničić, direktor strukovne Nacionalne asocijacije turističkih agencija u Srbiji YUTA, za RSE kaže da za sada nije bilo otkazivanja čarter letova Er Srbije, ali jeste redovnih linija.
"Ukoliko avio kompanija otkaže let (na redovnoj liniji), onda mora ili da vas preveze do te destinacije na neki drugi način, da vam pokrije troškove smeštaja i druge troškove ukoliko niste u svom mestu. Ako odustanete od leta, mora da vam vrati novac", kaže Seničić.
Kako navodi, prethodnih dana bilo je kašnjenja čarter letova. On objašnjava da je potencijalno otkazivanje i kašnjenje ovih letova veći problem jer su ti letovi povezani sa ugovorenim turističkim aranžmanom.
"Ako bi se oni otkazali, otkazalo bi se zapravo celo putovanje jer mi ne možemo u hotelu pomeriti rezervaciju kada su tokom sezone svi termini popunjeni", objašnjava Seničić.
On kaže da evropska regulativa predviđa povraćaj novca putnicima i u slučaju kada čarter let kasni više od tri sata, a ne postoji opravdan razlog "više sile" za to.
"Odštete se kreću od 250 do 600 evra za neke daleke destinacije i najveća kašnjenja", kaže on.
On navodi da avio kompanija nije odgovorna za kašnjenje samo ako je reč o lošim vremenskim uslovima, zatvaranju aerodroma, slučajevima terorizma, kvaru na avionu koji može uticati na bezbednost putnika.
Seničić navodi da su ranije putnici imali problema sa ostvarivanjem prava na povraćaj novca zbog kašnjenja ili otkazivanja čarter leta, jer su avio kompanije odgovornost prebacivale na turističke agencije.
"Turistička agencija jeste odgovorna za sve delove turističkog programa osim ako pričamo o avio prevozu jer tu ne možemo da reagujemo. Avio kompanije te zahteve putnika vraćaju turističkoj agenciji iako sudska praksa i praksa u Evropi nalaže da je odgovornost na avio kompaniji", ističe Seničić.
U slučaju kvara na aerodromu, kao što se dogodilo 22. juna, Seničić navodi da putnici nemaju pravo na odštetu od aerodroma.
"Nije predviđeno bilo kakvim dokumentom i zakonom da aerodrom ima bilo koju vrstu odgovornosti (prema putnicima)", kaže on.
Prema podacima iz finansijskog izveštaja kompanije "Vinsi Erports", oko 5,6 miliona putnika je 2022. godine koristilo beogradski aerodrom.
Tokom 2022. realizovano je više od 65 hiljada komercijalnih letova.
Saradnja na tekstu: Iva Gajić
