Osnovni sud u Prištini osudio je u ponedeljak vlasnika klinike "Medikus" Lutfija Dervishija i još četvoricu optuženih za nelegalne transplantacije organa, dok je dvojicu oslobodio. I tužilaštvo i advokat najavili žalbu.
Specijalni tužilac EU, Jonathan Ratel, izjavio je u ponedeljak nakon izricanje presude da su ključni elementi u ovoj, kako je rekao, kriminalnoj zaveri, bili regrutovanje, transportacija, skrivanje, ugroženih, siromažnih i izgubljenih lica, koja su živela u siromaštvu.
“Jedina svrha regrutovanje ovih lica bila je eksploatcija. Eksploatcija donatora kao žrtve, uklanjanje njihovih organa u tu svrhu. Ova trgovina ljudima je postignuta na osnovu lažnih obećanja gotovinske isplate za njihove organe. U mnogim slučajevima, nikada nije obavljena isplata”, kazao je Ratel.
Urolog Lutfi Dervishi osuđen je na 8 godina zatvora i 10 hiljada evra, njegov sin Arban Dervishi na 7 godina i 3 meseca zatvora 2.500 evra. Obojica su proglašeni krivim za organizovani kriminal i trgovinu ljudima. Advokat Arbana Dervishija, Petrit Dushi najavio je da će podneti žalbu na presudu.
“Za odbranu ovo nije prihvatljivo. Već sam najavio žalbu koja će biti podneta Apelacionom sudu. Nadam se da nećemo ići na više od toga”, kazao je Dushi.
Osim Lutfija i Arbana Dervishija, sud je osudio Sokola Hajdinija na 3 godine zatvora, a Islama Bytyqija i Sulejmana Dullu na uslovnu kaznu od godinu dana. Hajdini, Bitići i Dulja proglašeni su krivim za nanošenje telesnih povreda.
Ilir Rrecaj, biviši zvaničnik ministarstva zdravlja oslobođen je svih optužbi kao i Driton Jilta.
Turskom lekaru Yusufu Sonmezu i Izraelcu Moshi Harelu nije bilo suđeno, jer prema kosovskim zakonima ne može da im se sudi u odsustvu.
Sud nije uspeo da dobije svedočenje Sonmeza, turskog državljanina, koji je bio hirurg u većini, ako ne i u svim, ilegalnim transplatacijama bubrega u klinici Medicus na Kosovou. On nije mogao biti izručen iz Turske na Kosovo, a njegovo boravište trenutno je nepoznato. On je pod istragom i na Kosovu i u Turskoj.
Takođe, nije mogla da se dobije ni svedočenje Moshe Harela koji je glavna figura u aspektima trgovine i organizovanog kriminala ovog slučaja, kao istaktnuti posrednik. On je takođe pod istragom na Kosovu i u Izraelu.
U panelu su bila dvojica EULEX-ovih sudija i jedan lokalni. Slučaj je procesuriao EULEX-ov tužilac iz Specijalnog tužilaštva Kosova (STK).
U obrazloženju suda navodi se da je u klinici Medikus, u periodu od marta do oktobra 2008., urađeno ukupno 23 ili 24 transplatacija bubrega, odnosno, da je bilo ukupno 46 ili 48 donatora i primalaca. Oni su svi bili uglavnom strani državljani.
Od svih donatora organa, svoje svedočenje je iznelo njih sedmoro. Donatori su bili muškarci i žene iz Izraela, Rusije, Ukrajine, Kazahstana, Belorusije i Turske.
“Jasno nam je da je sedmoro donatora uspešno regrutovano kao rezultat njihovog teškog finansijskog stanja in njihovim zemljama”, navodi se u obrazloženju i dodaje da im je za taj medicinski poduhvat bilo obećano 10.000-12.000 američkih dolara.
Saslušano je i 11 primalaca, većina njih su bogati, stariji muškarci iz Izraela, Poljske, Kanade, SAD i Nemačke, koji su plaćali do 100.000 američkih dolara za nov bubreg.
Većina njih je bila je prevarena jer im je rečeno da je transplatacija bubrega na Kosovu legalna, što zapravo nije bila.
Dodaje se da je, što se tiče donatora organa, njima nekoliko nije bila isplaćena obećana suma, a najmanje dvojici ništa nije uplaćeno. Neki su kasnije imali i zdravstvene probleme.
Na osnovu dokaza, transplatacija organa je ilegalna u privatnim zdravstvenim institucijama na Kosovu, što je i dalje slučaj, i Medicus klinika nije imala dozvolu za tako nešto.
Suđenje u ovom slučaju počelo je 4. oktobra 2011. i okončano je u ponedeljak.
Dodaje se i da sud nije naišao na saradnju sa Savetom Evrope i Švajcarskom kada se radi o opomenama Dicka Martija.
Specijalni tužilac EU, Jonathan Ratel, izjavio je u ponedeljak nakon izricanje presude da su ključni elementi u ovoj, kako je rekao, kriminalnoj zaveri, bili regrutovanje, transportacija, skrivanje, ugroženih, siromažnih i izgubljenih lica, koja su živela u siromaštvu.
“Jedina svrha regrutovanje ovih lica bila je eksploatcija. Eksploatcija donatora kao žrtve, uklanjanje njihovih organa u tu svrhu. Ova trgovina ljudima je postignuta na osnovu lažnih obećanja gotovinske isplate za njihove organe. U mnogim slučajevima, nikada nije obavljena isplata”, kazao je Ratel.
Urolog Lutfi Dervishi osuđen je na 8 godina zatvora i 10 hiljada evra, njegov sin Arban Dervishi na 7 godina i 3 meseca zatvora 2.500 evra. Obojica su proglašeni krivim za organizovani kriminal i trgovinu ljudima. Advokat Arbana Dervishija, Petrit Dushi najavio je da će podneti žalbu na presudu.
“Za odbranu ovo nije prihvatljivo. Već sam najavio žalbu koja će biti podneta Apelacionom sudu. Nadam se da nećemo ići na više od toga”, kazao je Dushi.
Osim Lutfija i Arbana Dervishija, sud je osudio Sokola Hajdinija na 3 godine zatvora, a Islama Bytyqija i Sulejmana Dullu na uslovnu kaznu od godinu dana. Hajdini, Bitići i Dulja proglašeni su krivim za nanošenje telesnih povreda.
Ilir Rrecaj, biviši zvaničnik ministarstva zdravlja oslobođen je svih optužbi kao i Driton Jilta.
Turskom lekaru Yusufu Sonmezu i Izraelcu Moshi Harelu nije bilo suđeno, jer prema kosovskim zakonima ne može da im se sudi u odsustvu.
Sud nije uspeo da dobije svedočenje Sonmeza, turskog državljanina, koji je bio hirurg u većini, ako ne i u svim, ilegalnim transplatacijama bubrega u klinici Medicus na Kosovou. On nije mogao biti izručen iz Turske na Kosovo, a njegovo boravište trenutno je nepoznato. On je pod istragom i na Kosovu i u Turskoj.
Takođe, nije mogla da se dobije ni svedočenje Moshe Harela koji je glavna figura u aspektima trgovine i organizovanog kriminala ovog slučaja, kao istaktnuti posrednik. On je takođe pod istragom na Kosovu i u Izraelu.
U panelu su bila dvojica EULEX-ovih sudija i jedan lokalni. Slučaj je procesuriao EULEX-ov tužilac iz Specijalnog tužilaštva Kosova (STK).
U obrazloženju suda navodi se da je u klinici Medikus, u periodu od marta do oktobra 2008., urađeno ukupno 23 ili 24 transplatacija bubrega, odnosno, da je bilo ukupno 46 ili 48 donatora i primalaca. Oni su svi bili uglavnom strani državljani.
Od svih donatora organa, svoje svedočenje je iznelo njih sedmoro. Donatori su bili muškarci i žene iz Izraela, Rusije, Ukrajine, Kazahstana, Belorusije i Turske.
“Jasno nam je da je sedmoro donatora uspešno regrutovano kao rezultat njihovog teškog finansijskog stanja in njihovim zemljama”, navodi se u obrazloženju i dodaje da im je za taj medicinski poduhvat bilo obećano 10.000-12.000 američkih dolara.
Saslušano je i 11 primalaca, većina njih su bogati, stariji muškarci iz Izraela, Poljske, Kanade, SAD i Nemačke, koji su plaćali do 100.000 američkih dolara za nov bubreg.
Većina njih je bila je prevarena jer im je rečeno da je transplatacija bubrega na Kosovu legalna, što zapravo nije bila.
Dodaje se da je, što se tiče donatora organa, njima nekoliko nije bila isplaćena obećana suma, a najmanje dvojici ništa nije uplaćeno. Neki su kasnije imali i zdravstvene probleme.
Na osnovu dokaza, transplatacija organa je ilegalna u privatnim zdravstvenim institucijama na Kosovu, što je i dalje slučaj, i Medicus klinika nije imala dozvolu za tako nešto.
Suđenje u ovom slučaju počelo je 4. oktobra 2011. i okončano je u ponedeljak.
Dodaje se i da sud nije naišao na saradnju sa Savetom Evrope i Švajcarskom kada se radi o opomenama Dicka Martija.