Još nisu okončana prestrojavanja na srpskoj političkoj sceni uoči prolećnih vanrednih parlamentarnih i redovnih pokrajinskih i lokalnih izbora. Najnovija odluka koja se danima očekivala je da li će demokratska opozicija, odnosno tri partije nastale cepanjem Demokratske stranke biti na jednoj izbornoj listi ili dve. Odluku je doneo predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić koji je nakon nekoliko sastanaka i mnogih kontradiktornih izjava, saopštio kratko: "Idemo sami", bez Socijademokratske stranke Borisa Tadića i LDP-a Čedomira Jovanovića.
Tadić je rekao na pres konferenciji nakon sednice Predsedništva stranke da sva pitanja o tome za to nema zajedničke liste proevropskih opozicionih partija treba da se upute DS-u.
Boris Tadić tvrdi i da je dogovor o podeli mandata na takvoj listi već postignut i da oko toga nije bilo problema.
Bivši predsednik Srbije je rekao i da je njegovoj partiji iz DS rečeno da "oni nisu problem".
"Za to ko jeste problem - pitajte DS", rekao je Tadic.
I Tadic potvrđuje da postoji "neformalni sporazum o nenapadanju", ali primećuje da se on vec krši.
"Mi ćemo ga se držati, ali neki drugi su već zadavali udarce ispod pojasa. Mi to nećemo raditi", rekao je Tadić.
Prema njegovim recima, SDS će nastaviti razgovore sa LDP, LSV i drugim manjim strankama o tome u kom formatu će izaći na izbore na svim nivoima.
Kakve su posledice takve odluke za izborne šanse, inače nejake demokratske opozicije? I šta je odlučilo? Sujete lidera, programska neslaganja ili izborna matematika?
Ukupni broj glasova te tri partije koje idu odvojeno na izbore, neće biti bitno smanjen, ali to može biti presudno za ostanak van parlamenta nekih od njih, kaže Srđan Bogosavljević iz Ipsos stratedžik marketinga.
„Da su se udružili, sigurno bi svi prešli cenzus, ovako je moguće da neko ostane ispod cenzusa“, kaće Bogosavljević.
Sociološkinja Vesna Pešić smatra da je DS donela dobru odluku, jer bi u suprotnom izgubila deo svojih glasača: „Kad bi se spojili, imali bi manji broj glasača nego ako idu odvojeno.“
Vesna Pešić ne misli da je glavni razlog takve odluke sujeta dugogodišnjih lidera, već procena da deo sledbenika DS ne oprašta Borisu Tadiću rascep zbog koga je DS izgubila poziciju ozbiljne, jake opozicije, već je postala mali igrač u dosadašnjem Parlamentu Srbije:
„Da nije došlo do tog cepanja 2014. godine, kada je Tadić izašao iz strankespreman na koaliciju sa Vučićem, DS bi imala 15 do 16 od sto u parlamentu i ne bi se pričalo o opoziciji koja uopšte ne postoji.“
Srđan Bogosavljević, za razliku od Vesne Pešić, međutim, ocenjuje da su demokrate, odnosno socijaldemokrate propustile još jednu šansu. A ta šansa je, prema njemu, da se partije ujedine a da se njihovi lideri konačno povuku:
„Mislim da je na liderima odgovornost što se nisu dogovorili da spasu socijaldemokratiju u Srbiji, nego će socijaldemokratija ostati iscepkana. Oni su imali šansu da je ponovo ujedine, eventualno čak i da se povuku, ali da naprave ozbiljniju alternativu. Ovako će ostati male stranke u parlamentu“, prognozira Bogosavljević.
Da li veća izlaznost ide na ruku opoziciji?
Srđan Bogosavljević kaže da nije ključ u izlaznosti „jer vi ne znate ko će tačno izaći na izbore. Apstinenti se ne prepoznaju kao apstinenti jedne ili druge strane, pre se oni raspoređuju proporcionalno jer su ljudi nezainteresovani za politiku. Veća izlaznost može da digne neke stranke, ali istovremeno diže i cenzus, pa neke stranke mogu da ostanu ispod cenzusa zbog toga.“
Vesna Pešić ne veruje da će biti velika apstinencija, da neće prevladati stav: "Svi su mi isti, nemamo nikakvu šansu", itd.
“Ne! Ljudi su shvatili da treba da izađu na ove izbore zato što je strašno važno da pokažemo da možemo da nanesemo određeni udarac vlasti koja nije dala rezultate i koja ne zadovoljava građane. I zato mislim da je vrlo važno da se izađe na izbore“, poručuje Vesna Pešić.
I na kraju, šta kažu budući glasači, da li su motivisani da izađu na izbore na kojima se unapred zna pobednik? Da li znaju koliko je važno da u budućem parlamentu budu zastupljene sve političke opcije sa relevantnim brojem poslanika, kako bi se odluke dobro odmeravale u interesu svih građana a ne samo onih čije su partije odnele pobedu na izborima.
