Demokratska opozicija može da ima budućnost u Srbiji samo ako se ujedini, ocenili su sagovornici Radija Slobodna Evropa nakon izbora u Beogradu.
Vladajuća Srpska napredna stranka potvrdila je dominaciju sa 45 odsto glasova, lista bivšeg gradonačelnika Dragana Đilasa osvojila je između 18 i 19 procenata, prvi čovek Novog Beograda Aleksandar Šapić više od osam odsto, dok su socijalisti Ivice Dačića sa preko šest odsto ušli u gradsku skupštinu. Ostalih dvadeset lista ostalo je ispod cenzusa, među kojima je i najveće negativno iznenađenje - nekada moćna Demokatska stranka koja je doživela debakl sa samo 2,5 odsto.
Zoran Stojiljković, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka, smatra da su izbori pokazali da opozicija nema dugoročnu strategiju.
“Ovde su opozicioni lideri i pokreti kao pečurke posle kiše. Ne traju više od jedne sezone, kao u onom švedskom ljubavnom filmu ‘Igrala je samo jedno leto’. Očito je da oni koji su na političkoj sceni dve i više decenija moraju da idu u penziju. A onda da, uz koordinaciju i široku demokratsku uniju, stranke promovišu nove ljude. Da to bude neki kapacitet koji može da nosi partija koja će onda imati najmanje četvrtinu ili petinu biračkog tela. Bez toga nema ništa”, navodi Stojiljković.
Sociolog Vladimir Vuletić kaže da je ovim glasanjem zacementirana podrška programu Aleksandra Vučića.
“To je bila poruka i birača u Beogradu da očekuju stabilnost i produžetak sadašnje politike. To je posebno važno u naredne dve godine, jer sada Srbiju očekuju regionalna pitanja i teme oko kojih je jako važno da imate stabilnu vlast,” kaže Vuletić.
Za Teofila Pančića, kolumnistu RSE, najveće iznenađenje je katastrofalan rezultat liste koju je predvodila Demokratska stranka, a koja nije uspela da pređe cenzus od pet odsto.
“To pokazuje da tu nešto fundamentalno mora da se promeni, a pre svega dokazuje da je svakako bila greška što se nisu sve relevantne opozicione stranke našle na jednoj listi. Ali to ne znači da je to jedino i isključivo, možda čak i pretežno, greška DS-a. Ovako, brutalnim urušavanjem Demokratske stranke, nestaje jedan jako bitan ugaoni kamen srpske politike u poslednjih četvrt veka,” kaže Pančić.
Uz jedinstvo, nova lica i preduslov da birači nekima oproste grehe iz prošlosti, kažu sagovornici RSE, demokratska opozicija ima čemu da se nada.
Jak blok partija koje nisu na vlasti, napominje Vladimir Vuletić, važan je za demokratsko društvo.
“Kada imate snažnu opoziciju onda je demokratske forme, sve one demokratske institucije, lakše sprovoditi i štititi. Takođe, važno je zbog toga što u određenim situacijama kada iz bilo kog razloga dođe do slabljenja vlasti već imate spremnu alternativnu političku grupaciju,” smatra Vuletić.
Zoran Stojiljković veruje da opoziciju ka konsolidaciji može da vodi jasan program.
“Oni moraju da imaju nešto što pokazuje da umeju bolje. Znači da imaju alternativnu ekonomsku i socijalnu politiku. Moraju da imaju neku vrstu alternative za mlade, priču da mogu više i dalje, ali i za penzionere koji ne bi trebalo da nasedaju na jeftinu demagogiju. Dakle, moraju da igraju strateški jako aktivno,” zaključuje Stojiljković.
Podrška za 20 izbornih lista, skoro četvrtina, ostala je ispod cenzusa pa će njihovi glasovi po D’Ontovom sistemu biti raspodeljeni najjačim partijama. Kao pozitivno iznenađenje izbora u Beogradu analitičari vide Inicijativu "Ne davimo Beograd" sa osvojenih 3,5 do 4 odsto, koja se između ostalog bori protiv izgradnje projekta vlasti “Beograd na vodi”, dok je hit predsedničkih izbora fiktivni lik Ljubiša Preletačević Beli, sada bez podrške mladenovačkog pokreta “Samo jako”, dobio skromnih 2,5 odsto.
Facebook Forum