Piše: Teofil Pančić
(Mišljenja izrečena u komentaru ne odražavaju nužno stavove RSE)
Svi poznajemo taj "efekat hipermarketa": preobilje robe može potpuno da zbuni i dezorijentiše potencijalnog kupca. Kako se odlučiti, recimo, između sto vrsta sira, ako niste poznavalac sira ili naprosto unapred znate šta hoćete? A većina ljudi, budimo realni, to svakako nije. Pa biraju ono što im je odnekud poznato, ili po "umetničkom dojmu" sa etikete, ili jednostavno nasumično, iracionalno. Neki čak i odustanu od kupovine, to im je lakše nego da naprave izbor.
Postoji li sličan fenomen i u politici? Može da postoji, ali s jednom bitnom razlikom u odnosu na "klasično" tržište: preobilje i prividna, varljiva beskonačnost mogućnosti izbora u politici su gotovo uvek "veštački uzgojeni", lažni. Kod njih zbunjenost kupca nije neželjna nuspojava, nego planirani (d)efekat.
Ali, šta je cilj takvog insceniranja prebujne, realno neodržive raznovrsnosti? Moglo bi se reći ovako: zatrpavanje konkurentske "robe" sve dok ona mnogima ne postane nevidljiva, to jest nerazaznatljiva u moru artikala sumnjivog kvaliteta i verodostojnosti porekla.
U Beogradu za pet dana slede gradski izbori, a njihov je značaj iz mnogo razloga daleko veći od "komunalnih pitanja". I tiče se cele Srbije, pa i Balkana. Konačna lista je poznata: za gradsku vlast takmičiće se čak 24 liste, stranke, koalicije. U mnogo većim zemljama za ovu vrstu izbora neretko ne mogu da napabirče ni pola od ovog broja, ali u Beogradu i Srbiji se ima i može...
Otkud to preobilje? Ne treba, dakako, potcenjivati autentične egzibicionističke porive kod nekih (grupa) građana, u slobodno vreme spasilaca Beograda, Srbije ili sveta. Ipak, ovo objašnjenje nije dovoljno. Svakako ne ako znamo da je odobrena, recimo, i lista do sada nepoznate organizacije koja se zove "Dosta je bilo pljačke, korupcije i lopovluka", iako na izborima učestvuje i godinama već poznata i etablirana organizacija "Dosta je bilo"; pa ni to nije bilo dovoljno, nego se nosilac one novokomponovane liste preziva Radulović, baš kao i predsednik izvorne Dosta je bilo.
Možda nekome ova "slučajnost" zvuči odviše prozirno, ali nikada još nije bankrotirao niko ko je računao na bezgraničnu površnost dela "mušterija". Ili, recimo, nakon izvesnih problema bizarne liste "Ljubiše Preletačevića Belog" kojeg igra Luka Maksimović, a koja je bila diskvalifikovana zbog zakonskog "nepostojanja" njenog nosioca, jedan Maksimovićev simpatizer, rođak i prezimenjak uspeo je da za manje od 24 sata zvanično promeni ime i dobije ličnu kartu na ime – Ljubiša Preletačević Beli. Običnom smrtniku za ovu bi proceduru trebali dani, verovatno i nedelje.
Znači li to da je famozni Beli u dosluhu s "režimom"? Ne, to jest, ne nužno. Ali svakako znači da je vlasti u interesu što obilnija, šarenija i bizarnija ponuda. I vrlo je spremna da u tom smislu izađe u susret potrebitima.
Naravno, nisu svi primeri ovako živopisni. U ponudi je još više "stvarnih" stranaka i organizacija, ali onih koje su u svojevrsnom odumiranju i postoje još samo kao – kako bi se to reklo u muzičkoj ili filmskoj industriji – "podetiketa" koja (za sitne sinekure svojih rentijera) iznajmljuje ostatke ostataka nekadašnjeg značaja i "brenda" u svrhu asistiranja vodećoj stranci.
Pa onda ima i onih koje fingiraju "ljuti" opozicioni imidž, ali tako da uporno izbegavaju konkretnu kritiku bilo čega i koga uistinu moćnog i važnog (pogotovo – daleko bilo! – Aleksandra Vučića) i vrte se oko sporednih i u ovom kontekstu bezbolnih pitanja, ali zato služe kao "flasteri" realno postojećih i delujućih stranaka i organizacija, kao njihovi "bolji" dvojnici.
Potom su tu i lažirane manjinske stranke (sve od reda upadljivo bliske vlasti) i tome slično. Interesantno je da takvih stranaka i lista, veoma amaterski (što možda i nije tako slučajno?) prikrivenih satelita režima, ima doslovno od kraja do kraja političko-ideološko-strateškog spektra, recimo, od ultraliberalnih, vatreno prozapadnih, tvrdih zagovornika članstva Srbije u NATO-u ili što bržeg priznavanja nezavisnosti Kosova, pa sve do onih koje paradiraju "svetom srpskom zemljom", "slatkim pravoslavljem" i odanošću Putinovoj Rusiji kakva se u najmanju ruku graniči s utapanjem u nekakvu "evroazijsku masu" iz vlažnih snova kremaljskih stratega.
Ako ovome dodamo neizbežne "korisne idiote" i nadobudne mesije za svoj groš, jasno je da nije bilo mogućnosti da na izbornoj listi ne nastane poprilična gužva. Vlast se, dakako, ovome veseli jer se nada efektu rasipanja: tamo gde je iracionalno mnogo "(polu)izmišljenih" lista gotovo je nemoguće izbeći da dođe do velikog raspršivanja glasova, gde će neminovno biti jako visok procenat bačenih glasova, koji, uzgred, uopšte nisu "bačeni" – da jesu, bili bi na deponiji – nego su poklonjeni drugima, to jest najjačoj listi, a niko ne veruje ozbiljno u to da bi to mogla biti bilo koja lista osim Vučićeve.
Daleko od toga da je ova diskretno podržana i sponzorisana hiperprodukcija izbornih lista jedino političko mešetarenje i šibicarenje u režiji sadašnje vlasti. Svakako će biti zanimljivo videti koliko ova manipulativna tehnika još može da upali, a to ćemo znati već u nedelju uveče, kad se prebroje glasovi onih tri-četiri opozicione liste sa ozbiljnim namerama i šansama, i uporede se s brojem glasova za sve ostale. Hm, koje ostale?
Primerenije je izražavati se u jednini: radi se o jednom čoveku, koji pri tome nije čak ni kandidat na ovim izborima. Mada jeste nosilac jedne izborne liste. Eh, da je jedne: nije ih manje od tuce, samo što je na ostalima njegovo ime ispisano nevidljivim mastilom.
Facebook Forum