Broj dobrovoljaca sa Kosova na stranim ratištima značajno je smanjen, kao i broj kosovskih državljana koji traže azil u Evropi, rekao je uz ostalo premijer Kosova Isa Mustafa na početku međunarodne konferencije na kojoj se traži odgovor na pitanje kako da se jugoistočna Evropa suprotstavi izazovima sa kojim se suočava i ostatak sveta. Šef kosovske diplomatije Hašim Tači upozorio je na rizike povećanja uticaja Rusije u ovom delu Evrope.
Migracija, borba protiv terorizma i radikalizacije, te konflikti poput onih u Ukrajni i Siriji i uloga Rusije u tim zonama teme su o kojima će biti reči na ovogodišnjoj međunarodnoj konferenciji ’Grmija Hill’, koju organizuju Ministarstvo vanjskih poslova Kosova i Aspen Institut.
Fokus konferencije je bezbednost u jugoistočnoj Evropi, a cilj je da se pomogne Kosovu u promociji integracije u NATO i da se uključi u važne rasprave o regionalnoj bezbednosti.
Na otvaranju konferencije u utorak kosovski premijer Isa Mustafa je kazao da je Kosovo stabilna država koja usko sarađuje sa zajednicama koje u njoj žive, kao i sa državama regiona. Dodao je kako Kosovo nikada nije bilo više povezano sa evropskom porodicom kao danas.
Kosovo je radilo na tome da se smanji broj onih koji traže azil u zemljama Evrope, što dokazuje podatak da je broj od 13.000 Kosovara, koliko ih je tražilo azil u februaru prošle godine, pao na 5.000 u decembru 2015.
„Ono što nas brine jeste to da su samo naši građani trenutno izolovani od slobodnog kretanja u zemljama EU zbog viznog režima“, kazao je Mustafa, dodajući da je Kosovo ispunilo sve kriterijume i da se čeka na pozitivnu preporuku EU.
Kada je u pitanju borba protiv terorizma, Mustafa je naveo da je broj od 300 ljudi sa Kosova koji su učestvovali u stranim ratovima pao na manje od 70 njih koji se tamo ternutno nalaze. U međuvremenu, naveo je, uhapšeni su mnogi koji su radili na regrutaciji i koji su "zloupotrebili Kosovo za radikalne ciljeve“.
„Kosovari gaje evropske i euroatlanske vrednosti. Mi smo sekularna država i nemamo nameru da popustimo u našoj svakodnevnoj borbi protiv onih koji ne poštuju osnovna ljudska prava“, poručio je Mustafa.
On je takođe dodao da je bezbednosna situacija poboljšana zahvaljujući dijalogu Prištine i Beograda, navodeći da je tokom prošle godine na Kosovu zabeleženo samo pet međuetničkih incidenata, i to na severu Kosova.
Iako je Kosovo daleko od Ukrajne i Sirije, dešavanja u tim zemljama utiču i na Balkan, upozorio je kosovski premijer.
„Istorijski je dokazano da mnogi izazovi kroz koje Kosovo prolazi, ali i zemlje u susedstvu, mogu biti povezani sa nekim globalnim, destabilizirajućim tendencijama. Ali, mi ćemo se oduprijeti tim tendencijama, radeći na tome da Kosovo postane dio dijaloga i rešenja“, poručio je Mustafa.
Dijalog jedini put
"Oklevanje Brisela da Kosovo tretira isto kao i ostale zemlje koje teže ka evropskim integracijama, nosi rizik od povećanja uticaja Rusije ili drugih zemalja koje su uključene u ektremističke i terorističke organizacije, upozorio je prvi zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Hašim Tači.
On je kazao da će Kosovo nastaviti da radi na regionalnoj saradnji koja ne treba da se shvati kao evropska obaveza, već i kao vrednost kojom se treba ponositi politička scena na Kosovu.
„Ciljevi onih koji odbijaju dobrosusedske odnose i sporazume sa susednim zemljama, a takvih ima na Kosovu, su pogrešni. Jedini put je dijalog i saradnja i izgradnja dobrosusedskih odnosa“, rekao je Tači, dodajući da je tokom svog diplomatskog angažovanja posetio sve zemlje regiona osim Srbije i BiH, gde, kako je rekao „još postoji Miloševićev mentalitet izolovanosti“.
„Ipak verujem da će dijalog u Briselu biti poruka svima da se mora raditi više na evroatlanskoj budućnosti naših država“, kazao je on.
Tači je kazao da u regionu postoji velika potreba za saradnju u oblasti bezbednosti, posebno u borbi protiv radikalizma i terorizma.
„Ali ono što je od vitalnog značaja za Kosovo kako bi postigli bolje rezultate jeste i da se stvore uslovi za učlanjenje Kosova u međunarodne mehanizme kao što su Interpol i Europol, što bi nam pomoglo da budemo još efikasniji unutar naše zemlje, ali i u saradnji sa susedima“, kazao je Tači.
Tokom Grmija Hill konferencije održaće se niz debata o globalnim izazovima i ulozi NATO-a i EU na Zapadnom Balkanu, implikacijama konflikata u Siriji i Ukrajni na bezbednost u jugoistočnoj Evropi, te globalnim naporima u borbi protiv nasilnog ekstremizma.
Među govornicima je i Džordž Vilijam Vela, zamenik premijera i ministar inostranih poslova Malte, zemlje koja od januara 2017. preuzima predsedavanje EU. Konferenciji prisustvuje oko 200 gostiju iz 40 zemalja.
