Ekskluzivno: Šokenhof za RSE - Srbija i Kosovo nezavisno u EU

Svesni smo itekako da ne možemo obavezati aktuelnu vladu u Beogradu da sada prizna Kosovo. Ponekad je potrebno pripremiti teren za veoma teške odluke, kazao je za Radio Slobodna Evropa Andreas Šokenhof (Andreas Schockenhoff), zamenik predsednika poslaničkog kluba Hrišćansko demokratske unije (CDU) u nemačkom Bundestagu.

“Zbog toga nismo pomenuli reč ‘priznanje’ Kosova, jer znamo šta to danas znači u Srbiji. Zato smo nastojali da pronađemo drugačiju formulaciju. Međutim, na kraju ovog procesa – i Srbija i Kosovo moraće da budu u stanju da se u političkom procesu nezavisnom jedno od drugog integrišu u EU. To znači da oboje treba da doprinesu stabilnosti i bezbednosti EU, a ne da u nju unesu nerešene sukobe”, kazao je jedan od najuticajnijih političara u partiji kancelarke Angele Merkel.

Šokenhof ističe da je cilj Nemačke integracija svih zemalja Zapadnog Balkana u EU.

“Međutim, sve one moraju da ispune kriterijume. Naravno, neprihatljivo je da se Grčka u sporu sa Skopljem služi nekom vrstom ucenjivanja za neke druge političke ciljeve”.

On je dodao da EU može da pomogne odgovornim političarima u BiH, ali ne može da namećemo rešenje spolja. “Međutim, na kraju moramo da predočimo svima u ovoj zemlji, da ako žele evropsku perspektivu, onda moraju da doprinesu političkom jedinstvu BiH, da uvažavaju Ustav, koji je obavezujući za sve etničke grupe koje žive u njoj”, naglašava Šokenhof.

RSE: Pregovori Srbije sa EU o članstvu počeće u januaru. Ključno pitanje je pregovarački okvir. Kakvo je suštinsko značenje pravno obavezujućeg dokumenta koji Srbija treba da potpiše sa Kosovom na kraju pregovora, odnosno pre ulaska u EU. Da li to podrazumeva obavezu Srbije da u tom trenutku i zvanično prizna Kosovo?

Šokenhof: Mislim da sada nije trenutak da se o tome donese konačna odluka. Međutim, mi ne želimo da na kraju pregovaračkog procesa integrišemo u EU zemlju koja ima nerešeni spor oko teritorije i suvereniteta. Nadamo se da će u u narednim godinama biti prilike da se pregovora o statusu Srbije i Kosova u budućnosti. Kao što sam rekao, o tome ne treba doneti odluku na početku, već na kraju ovog procesa. I Srbija i Kosovo treba da pokažu sposobnost da se nezavisno jedno od drugog integrišu u evropske strukture.

RSE: Pominju se i kreativna rešenja poput situacije sa dve Nemačke tokom Hladnog rata, koje su imale stolicu u UN, ali bez međusobnog priznanja.

Šokenhof: Smatram da je svaka situacija specifična i ne mogu se povlačiti istorijske paralele, kao što je i nemačka situacija bila jedinstvena. Ako su Beograd i Priština međusobno priznati subjekti međunarodne politike, koji mogu slobodno da odlučuju o ulasku u EU, da predstavljaju svoje građane – to je onda normalizacija odnosa koja se može postići tokom pregovora o članstvu u Uniji, koji će trajati, ne znam tačno, oko jedne decenije – možda osam, možda 12 godina. U svakom slučaju, ne možemo sada da definišemo i sagledamo rezultate tog napretka u pregovorima o pitanju koje je veoma složeno i osetljivo. Nismo postavili kao uslov na početku pregovora da Srbija prizna Kosovo, ali želimo normalizaciju njihovih odnosa na kraju tog procesa.

RSE: S obzirom da je teško zamisliti da bi se neki političar u Srbiji usudio da u doglednoj budućnosti prizna Kosovo, neki smatraju da bi pregovori Srbije sa EU mogli da potraju čak duže nego pregovori Turske i Unije.

Šokenhof: Treba da počnemo pregovore o pitanjima o kojima postoji saglasnost. Evropske integracije su rešenje za ovaj sukob između albanskog i srpskog naroda na Kosova, kao i sporove u susednim zemljama. Zbog toga ne treba isljučiti nijedno rešenje, iako danas ne možemo sve da ih sagledamo.

RSE: Dakle, ključno polazište je da ni Srbija niti Kosovo ne mogu jedno drugo sprečavaju na evropskom putu.

Šokenhof: Apsolutno, obe zemlje treba nezavisno jedna od druge da odlučuju o svom putu i integraciji u evropske strukture. Tako mi gledamo na ovaj sporazum.

RSE: Nemačka je insistirala na “punoj normalizaciji” odnosa Srbije i Kosova. Međutim, kasnije je pristala na kompromisnu odrednicu o “sveobuhvatnoj normalizaciji”. U čemu je suštinska razlika i hoće li skoro sva poglavlja tokom pregovora Srbije sa EU biti direktno povezana sa normalizacijom njenih odnosa sa Kosovom?

Šokenhof: Mislim da je ostvaren značajan napredak u pregovorima Beograda i Prištine o pravosuđu i policijskim strukturama na severu Kosova. Ima, naravno, problema u njihovoj primeni, ali, može se reći da je počela i normalizacija odnosa, čemu su obe strane privržene. Veoma je važno striktno pratiti ispunjavanje kriterijuma, naročito iz poglavlja 23, 24, kao i 35, koje se tiče dobrih odnosa sa susednim zemljama. Reč je o veoma složenim pitanjima, ali koja su, istovremeno, i šansa da se normalizuju prilike, a što je u interesu građana na severu Kosova, kao i na celom Kosovu i u Srbiji, kako bi poboljšali uslove života i svoju perspektivu.

RSE: Postoji li razlika između odrednice “puna” i “sveobuhvatna” normalizacija odnosa?

Šokenhof: “Puna” normalizacija znači da nema, tako da kažem, “sektorske” podele, odnosno da ne kalkulišemo na način da se odnosi normalizuju u pojedinim sektorima, već u svim. “Sveobuhvatna” normalizacija podrazumeva duh koegzistencije, zatim modus vivendi koji uvažava realnost u susednoj zemlji. To, takođe, znači da ne kalkulišemo matematički od slučaja do slučaja, već da imamo sveobuhvatni pristup koji podrazumeva duh partnerstva, saradnje i integracija, a ne separacija.

RSE: Da li ste skloniji pristupu “pune” ili “sveobuhvatne” normalizacije odnosa između Srbije i Kosova?

Šokenhof: Ne vidim razliku između ova dva pristupa. Naravno, “puna” normalizacija znači da na kraju pregovaračkog procesa svi uslovi moraju da se ispune, a na početku je važna atmosfera, odnosno duh pregovora, dakle da se ne isključuje nijedno pitanje, odnosno oblast, imajući na umu da na kraju pregovora treba doći do zajedničkog rešenja koje će omogućiti miroljubivu koegzistenciju, saradnju i zajedničku integraciju Srbije i Kosova u evropske strukture.

RSE: To znači da će skoro sva poglavlja tokom pregovora Srbije sa EU biti povezana sa pitanjem normalizacije odnosa sa Kosovom?

​Šokenhof: Ne sva poglavlja. Postoje delovi, na primer, o nauci gde to nije neophodno. Međutim, ti pregovori po svom duhu treba da pokažu spremnost Srbije da se integriše u evropske strukture. Naravno, ona je sada daleko ispred Kosova na putu ka EU. Međutim, na kraju tog procesa, i Srbija i Kosovo treba da postanu deo evropske porodice. To znači da oboje treba da doprinesu stabilnosti i bezbednosti EU, a ne da u nju unesu nerešene sukobe.

RSE: Ako sam dobro zapamtio, rekli ste da bi pregovori Srbije sa EU mogli da potraju i 12 godina. Odgovarajući na moje pitanje, kazali ste diplomatski da je prerano govoriti šta će podrazumevati normalizacija odnosa Srbije i Kosova na kraju tog procesa. Međutim, prilično je izvesno da sama činjenica da EU ne želi da uveze sukob, kao u slučaju Kipra, podrazumeva da će se od Srbije tražiti priznanje Kosova.

Šokenhof: Svesni smo itekako da ne možemo obavezati aktuelnu vladu u Beogradu da sada reši to pitanje. Ponekad je potrebno pripremiti teren za veoma teške odluke. Zbog toga nismo pomenuli reč “priznanje” Kosova, jer znamo šta to danas znači u Srbiji. Zato smo nastojali da pronađemo drugačiju formulaciju. Međutim, na kraju ovog procesa – i Srbija i Kosovo moraće da budu u stanju da se u političkom procesu nezavisnom jedno od drugog integrišu u EU.

Sve nacije u BiH moraju da poštuju njen ustav

RSE: Da li je Nemačka posvećena evropskim integracijama i ostalih balkanskih zemalja, koje trenutno zaostaju na tom putu, kao što su Makedonija i BiH?

Šokenhof: Naravno, naš politički cilj je da integrišemo sve zemlje na Zapadnom Balkanu u EU. Međutim, sve one moraju da ispune kriterijume. Nećemo ih primiti grupno, već svaka treba da pregovara i da to zasluži, tako što će primeniti evropske standarde. Makedonija se suočava sa problemom blokade Grčke zbog spora oko njenog imena. Situacija u Bosni i Hercegovini je veoma teška i ona je verovatno najslabija balkanska država. Dakle, ove zemlje su na različitim nivoima kada je reč o njihovom evropskom putu, ali sve imaju istu evropsku perspektivu.

RSE: Da li ćete osim na Makedoniju izvršiti pritisak i na Grčku, koja koristi pravo veta i blokira je na evropskom putu?

Šokenhof: Svakako, neprihatljivo je da se Grčka u sporu sa Skopljem služi nekom vrstom ucenjivanja za neke druge političke ciljeve. Smatram da treba da izvršimo pritisak i na Atinu kako bi doprinela racionalnom rešenju ovog spora.

RSE: EU i SAD su pokrenuli nekoliko inicijativa poslednjih godina u nastojanju da se pronađe izlaz iz permanentne krize u kojoj se nalazi BiH koja je paralizovana zbog političkih sukoba i podela. Međutim, nijedna od tih inicijativa nije dala rezultate. Da li će međunarodna zajednica ponovo pokušati da pronađe rešenje?

Šokenhof: Mi možemo da pomognemo odgovornim političarima u BiH, ali ne možemo da namećemo rešenje spolja. Međutim, na kraju moramo da predočimo svima u ovoj zemlji, da ako žele evropsku perspektivu, zatim ekonomske integraciju u evropske strukture, onda moraju da doprinesu političkom jedinstvu BiH, da uvažavaju Ustav, koji je obavezujući za sve etničke grupe koje žive u njoj.

Ukrajina nije privilegovana zona ruskog uticaja

RSE: Na kraju intervjua o Ukrajini. Predsednik Janukovič je optužio Zapad da se meša u unutrašnje prilike njegove zemlje tako što podržava proevropske demonstrante u Kijevu. Kako gledate na odluku ukrajinskih vlasti da odustanu od sporazuma sa EU o pridruživanju i slobodnoj trgovini i da potpišu ugovor sa Rusijom koja je obećala 15 milijardi dolara, tako što će kupiti njene državne obveznice i smanjiti joj cenu gasa za trećinu?

Šokenhof: Svi znamo da Putin vrši ogroman pritisak na Janukoviča. Međutim, ruski društveni, politički i ekonomski model nije privlačan za građane Ukrajine. Oni teže da se pridruže EU, jer je evropski model atraktivniji, ne samo ekonomski. Građani Ukrajine žele demokratsko društvo, koje će se boriti protiv korupcije. Stoga moramo izaći iz okvira “nulte” igre – u kojoj je uvek neko nužno potpuni pobednik, a drugi apsolutni gubitnik, što znamo iz vremena Hladnog rata. To znači da uključenje Ukrajine u evropske strukture nije poraz Rusije, već, zapravo, prilika za nju. Ne treba da upadnemo u zamku hegemonističke borbe: Evropska Unija protiv Rusije. Integracija je put koji omogućava zadovoljavanje interesa svih. To je perspektiva i za Evropu i za Rusiju. Ako gospodin Putin predlaže slobodnu trgovinsku zonu od Vladivostoka do Lisabona, slobodni društveni i ekonomski prostor, zašto onda ne dozvoljava Ukrajini da se uključi u evropske strukture. Ukrajina nije privilegovana zona ruskog uticaja, već slobodna i nezavisna država. Stoga, “nulto” razmišljanje pripada 20, a ne 21 veku.

RSE: Gospodin Janukovič tvrdi da EU nije odobrila Ukrajini preko potreban novac za servisinje dugova i da se zato okrenuo Rusiji.

Šokenhof: Nismo na pijaci. EU je pregovarala o Istočnom partnerstvu, uključujući i sporazume o pridruživanju. Naš pristup nije da stavljamo novac na sto. Reč je o sveobuhvatnom društvenom i političkom pristupu a ne o orijentalnom bazaru.