Ohrid će u julu saznati da li će se status zaštićenog kulturnog nasleđa na skali UNESCO-a (Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu) promeniti u ugroženo kulturno nasleđe. Zbog izuzetnih prirodnih i kulturnih odlika, 1980. godine Ohridsko jezero i grad Ohrid su proglašeni za Svetsku baštinu i pod zaštitom su UNESCO-a.
Izveštaj trojice eksperata UNESCO-a, koji su prošle nedelje vršili monitoring ispisan na desetine strana, stigao je u sedištu u Parizu gde se treba razmatrati zajedno sa vladinim izveštajem.
Deo predstavnika građanskog sektora, koji su prisustvovali sastanku sa timom UNESCO-a, navodi da je Severna Makedonija "na fantastičnom putu da izgubio status ohridskog regiona kao nasleđe koje pripada celom svetu".
Oni očekuju da će, kao i 2019. godine, u izveštaju biti navedeno da je ohridski region u ozbiljnoj opasnosti zbog negativnih uticaja, naročito od onih koji donose odluke.
"Njegova autentičnost i njegov integritet su jako ugroženi i neophodno je da region bude premešten na Listi svetskog nasleđa u opasnosti. Nažalost, to se nije desilo prošle godine na sednici u Bakuu, jer je Komitet o Svetskom nasleđu doneo političku odluku. Ali, ukoliko želimo da spasemo ovaj region i prenesemo ga budućim generacijama, odluka se mora temeljiti na činjenicama, ekspertska mišljenja, a to je da je regionu zaista potrebna zaštita i upravljanje koje će biti u skladu sa principima o održivom razvoju, a ne masovni turizam i uništavanje", kaže Dragana Velkova iz građanske inicijative Ohrid SOS.
Na društvenim mrežama su neki stanovnici Ohrida napisali da je zbog delegacije UNESCO-a bilo zabranjeno parkiranje na ulici koja vodi ka starom delu grada, što je prvi put nakon posete ranijeg predsednika Kira Gligorova od pre 20-ak godina.
Deo njih je javno isticao da se vlasti hvale da ispunjavaju zadatke i da je to samo šminka. Rušenje divlje gradnje u zaštićenom pojasu je bila jedna od ključnih preporuka UNESCO-a.
Vlasti prebacuju loptu
Gradonačelnik Ohrida Konstantin Georgieski nekoliko puta je naglasio da je neophodna bolja saradnja sa državnim institucijama da bi se sprečile nove divlje gradnje u gradu.
"Znam da se u javnosti ova akcija doživljava kao, da kažem mlaka, samo sa sklanjanjem nekoliko platformi. Ali, u uslovima kada za 15 godina nije uklonjen nijedan klin u gradu, svako si postavlja šankove i kuće po vlastitoj želji, veoma je teško da se odjednom pozabavimo ovim problemom", izjavio je Georgieski.
U proteklih osam meseci, koliko je trajao zadati rok UNESCO-a da bi se preduzele mere sa ciljem da grad zadrži status, centralna i lokalna vlast nekoliko puta su prebacivali loptu o tome ko i kakve mere treba da preduzme.
Ministar bez resora Edmond Ademi, koji je predsednik Vladine komisije o Ohridu, kaže da je spisak sa ostvarenim preporukama dovoljan da ovaj region zadrži status.
"Ako stavimo na stranu dva infrastrukturna projekta koje smo ukinuli još na početku - Ski centar na planini Galičici, kao i put A3, u međuvremenu je formiran komitet sa Albanijom o zajedničkom upravljanju Ohridskim Jezerom, počeli su radovi oko sanacije ključnih kritičnih tački na kolektorskom sistemu, pa očekujem da se do maja taj proces završi", kaže Ademi.
Veći deo preporuka ispunjen
Prema monitoringu nevladinih organizacija, nesprovedene mere iz preporuka UNESCO-a su zatvaranje deponije Bukovo i alternativne trase železničkog koridora Trebenište - Struga. U delu sprovedenim, odnosno da su u toku, su rušenje divlje gradnje, vraćanje korita reke Sateske i sanacija kolektorskog sistema.
U vladinom izveštaju koji je poslat UNESCO-u sa ciljem da ubedi ovu organizaciju da ne treba upisati Ohrid u Listi svetskog nasleđa u opasnosti, navedeno je da je veći deo preporuka usvojen, a da se po ostalima još uvek postupa.
U saopštenju Vlade se navodi da je donesen Plan o upravljanju prirodnim i kulturnim nasleđem u ohridskom regionu (2020-2029. godina), da je sprovedena Strateška ocena uticaja na životnu sredinu i kulturnom nasleđu.
"Država je izradila inventar bespravno izgrađenih objekata na teritoriji ohridskog regiona, početa je sanacija i rehabilitacija kolektorskog sistema na Ohridskom Jezeru i produžen je projekat za preusmeravanje toka reke Sateske", stoji u saopštenju Vlade.
Još se ističe da će Državni građevinski inspektorat izvršiti nadzor na izgradnju objekata iz prve kategorije na području opština Ohrid i Struga i da o tome treba dostaviti informaciju na narednu sednicu Vlade.
Rok bio do 1. februara
Do svega ovoga je došlo otkako su u aprilu 2019. godine eksperti UNESCO-a spremili izveštaj u kome su situaciju u Ohridu ocenili kao sve lošijom, ističući da je moguća segregacija zaštićenog ekosistema zbog neadekvatnih infrastrukturnih projekata.
Izražena je zabrinutost i o povećanju saobraćaja i turizma.
UNESCO je zatražio od države da se uvede moratorijum na građenje na obali jezera, izvrši procena nelegalnih gradnji, spreči povećanje broja divlje gradnje i sruše već postojeći objekti koji predstavljaju opasnost na područje, kao i da se napravi strategija o sprovođenju mera.
Rok ispunjenja zadataka je bio do 1. februara.
Sledeći sastanak na kome će biti razmatran status Ohrida biće krajem juna i početkom jula u Kini.
Facebook Forum