Intervencija ograničenog dometa u Siriji, kakvu najavljuje Obama, imaće ograničene rezultate, kaže za Radio Slobodna Evropa Danijel Server (Daniel), ekspert za Balkan i profesor međunarodnih studija na Univerzitetu Džon Hopkins. On podseća da je Milošević odgovorio na NATO intervenciju pojačavajući etničko čišćenje kosovskih Albanaca. “Ako Bašar Al Asad bude u opasnosti da izgubi potencijale hemijskog oružja, može reagovati tako što će ga u međuvremenu još više koristiti”.
Server smatra da iako saveznik Sirije, Iran čak možda priželjkuje intervenciju kako bi dobio neophodne informacije o američkim vojnim sposobnostima i bolje se pripremio za odbranu svojih nuklearnih postrojenja. Intervencija bez saglasnosti Saveta bezbednosti bio bi diplomatski udarac Rusiji, koja bi mogla uzvratiti stvaranjem problema SAD prilikom povlačenja trupa iz Avganistana i primeni sankcija protiv Irana, smatra Server.
Server: Vidimo da se do daljnjeg odlaže vojna intervencija u Siriji, delimično zbog toga što britanski Parlament nije zadovoljan, kao ni američki Kongres, a Obamina administracija još uvek nije predočila dovoljno argumenta američkim građanima. Osim toga inspektori Ujedinjenih nacija su još uvek u Damasku, tako da se ništa neće desiti do naredne sedmice. Takođe, Obama bi trebalo da učestvuje na samitu G20 u Sankt Petersburgu 5. i 6. septembra, tako da će eventualna akcija verovatno biti odložena dok se ovaj skup ne završi. Istovremeno, on se suočava sa nekim od ozbiljnih političkih teškoća na domaćoj političkoj sceni, a nije sasvim jasno ni da li postoji saglasnost kako će izgledati međunarodna koalicija koja bi intervenisala u Siriji.
Server: Uvek postoji prostor za političko rešenje. Međutim, pravi pristup bi bio da se jasno predoči Rusiji i Iranu – ili će biti postignuto političko rešenje u skladu sa kominikeom iz Ženeve iz juna 2012, u kome se traži povlačenje Bašara el Asada tako što će vlast preuzeti prelazna vlada u kojoj će biti zastupljene sve političke opcije – ili će biti vojne intervencije. Međutim, za to je potrebna kredibilna i ozbiljna pretnja intervencijom, a to još nismo videli.
Server: Mislim da nema nikakve sumnje šta se desilo na Kosovu. U slučaju Sirije je teško bilo šta preciznije reći, jer Obamina administracija još nije predočila prikupljene dokaze. Međutim, ja verujem njenim tvrdnjama da su to učinile sirijske vlasti. Ne verujem da su opozicione snage mogle to da urade, imajući u vidu okolnosti u kojima se bore i naoružanje kojim raspolažu.
Server: To bi bila vojna intervencija bez slanja vojnika. Međutim, nije ključno pitanje tehnike, već šta je uopšte cilj tih udara. Obama je jasno predočio da želi da kazni one koji su koristili hemijsko naouružnje i da ih spreči da to ponovo učine, ali da ne namerava da proširi cilj na svrgavanje Asadovog režima. To je očito. Međutim, problem je u tome što se više Obama fokusira na uništavanje infrastrukture za upotrebu hemijskog oružja, imaće manje mogućnosti da promeni situaciju na bojnom polju.
Znate, Milošević je odgovorio na NATO intervenciju pojačavajući etničko čišćenje kosovskih Albanaca. Ako Bašar Al Asad bude u opasnosti da izgubi potencijale hemijskog oružja, može reagovati tako što će ga u međuvremenu još više koristiti. To bi dovelo Obaminu adminstraciju u tešku situaciju da li da proširi operacije ili ne. Američki predsednik očito ne želi neograničeni angažman, kako po obimu tako i vremenski, već usko definisani set ciljeva, a što, po mom mišljenju, ne može omogućiti okončanje rata, već će ga, naprotiv, rasplamsati uz upotrebu hemijskog oružja.
Server: Postoji način da se uništi infrastruktura za korišćenje hemijskog oružja, a da se pritom ne gađaju skladišta u kojima se ono nalazi.
Server: Ukoliko intervencija bude izvedena bez odobrenja Saveta bezbednosti, to će biti veliki diplomatski neuspeh i udarac za Rusiju. Stoga je ona možda spremna na kompromis. Sa Iranom je teže. On možda čak priželjkuje međunarodnu akciju, jer bi tako dobio važne informacije o američkim vojnim kapacitetima, načinu planiranja i vođenju operacija. To bi mu pomoglo da se bolje pripremi za odbranu od eventualnih udara na njegova nuklearna postrojenja.
Server: Da, Moskva može poslati Asadu dodatnu pomoć u vojnoj opremi. Međutim, verovatnija je reakcija koja bi otežala poziciju SAD u pojedinim međunarodnim pitanjima. Ona to može uraditi na dva načina. Najpre, povlačenje američkih trupa iz Avganistana u velikoj meri zavisi od takozvane “Severne distributivne mreže”, koju u osnovi kontroliše Rusija. Dakle, planirano povlačenje američkih trupa može itekako biti otežano, što ne bi bilo ugodno za predsednika Obamu. Druga mogućnost je da Rusija prestane da podržava sankcije Ujedinjenih nacija protiv Irana kao i međunarodne pregovore sa njim (grupa “5+1”). To bi bio veliki gubitak za Obamu i on je zbog toga itekako zabrinut.
Server: Bez obzira da li će biti intervencije u Siriji, ona će još dugo biti u haosu. Sukobi u njoj će sigurno potrajati još neko vreme bez obzira da li će Asad ostati na vlasti ili otići. Ni on niti bilo ko drugi neće biti u stanju da brzo uspostavi centralnu vlast, odnosno kontrolu iz Damaska. U Siriji će dugo potrajati tranzicija vlasti i bez američkog napada.
Server: Ne verujem da bi intervencija izazvala njegov pad. Naprotiv, to bi mu pomoglo da dobije podršku Sirijaca. Opšte je poznato da se u takvim situacijama, naročito na početku, ljudi okupljaju oko zastave i ostalih nacionalnih simbola. Asad bi odstupio sa vlasti jedino ako bi bio životno ugrožen. Međutim, vojna intervencija ograničenog obima na infrastrukturu za korišćenje hemijskog oružja i slično, ne bi mu predstavljaolo egzistencijalnu pretnju. Kao što sam već rekao, u tom slučaju mogao bi čak da intenzivira upotrebu hemijskog oružja.
Server: Kazao bih mu da se vojna intervencija ograničenog dometa neće pozitivno odraziti na situaciju, odnosno da neće okončati rat. Možete to da učinite ako želite, ali ne očekujte da ćete time ostvariti nešto bitnije. Istovremeno, platićete cenu u odnosima sa Rusijom i drugima.
Server: Takva operacija bi prestavljala egzistencijalnu pretnju Asadu. Dakle, to bi podrazumevalo angažman sve dok je neophodno da se promeni stanje na terenu. Nešto slično SAD su preduzele na Kosovu i BiH. Pogrešno je polazište da možemo jeftino proći. Predsednik Regan je naredio vazdušnu odmazdu protiv Gadafija zbog terorističkog napada na disko u kome su ubijeni američki vojnici. Međutim, to nije imalo prevelikog uticaja na situaciju u Libiji niti na samog Gadafija.
Dakle, ograničena akcija bi imala ograničen domet. Mislim da bi i diplomatija bila efikasnija i uspešnija ako bi bi postojala ozbiljna i kredibilna pretnja od sveobuhvatnijeg i dugotrajnijeg napada.
Server smatra da iako saveznik Sirije, Iran čak možda priželjkuje intervenciju kako bi dobio neophodne informacije o američkim vojnim sposobnostima i bolje se pripremio za odbranu svojih nuklearnih postrojenja. Intervencija bez saglasnosti Saveta bezbednosti bio bi diplomatski udarac Rusiji, koja bi mogla uzvratiti stvaranjem problema SAD prilikom povlačenja trupa iz Avganistana i primeni sankcija protiv Irana, smatra Server.
RSE: Jačaju tenzije u i oko Sirije i sve je izglednija zapadna vojna intervencija. Da li će ona, zaista, biti izvedena i u kom trenutku i kontekstu?
Server: Vidimo da se do daljnjeg odlaže vojna intervencija u Siriji, delimično zbog toga što britanski Parlament nije zadovoljan, kao ni američki Kongres, a Obamina administracija još uvek nije predočila dovoljno argumenta američkim građanima. Osim toga inspektori Ujedinjenih nacija su još uvek u Damasku, tako da se ništa neće desiti do naredne sedmice. Takođe, Obama bi trebalo da učestvuje na samitu G20 u Sankt Petersburgu 5. i 6. septembra, tako da će eventualna akcija verovatno biti odložena dok se ovaj skup ne završi. Istovremeno, on se suočava sa nekim od ozbiljnih političkih teškoća na domaćoj političkoj sceni, a nije sasvim jasno ni da li postoji saglasnost kako će izgledati međunarodna koalicija koja bi intervenisala u Siriji.
RSE: Da li je vojna intervencija neminovna, ili još uvek postoji prostor za političko rešenje, kao što je sugerisao u četvrtak francuski predsednik Oland?
Server: Uvek postoji prostor za političko rešenje. Međutim, pravi pristup bi bio da se jasno predoči Rusiji i Iranu – ili će biti postignuto političko rešenje u skladu sa kominikeom iz Ženeve iz juna 2012, u kome se traži povlačenje Bašara el Asada tako što će vlast preuzeti prelazna vlada u kojoj će biti zastupljene sve političke opcije – ili će biti vojne intervencije. Međutim, za to je potrebna kredibilna i ozbiljna pretnja intervencijom, a to još nismo videli.
RSE: U međuvremenu, ne samo sirijske vlasti, već i Rusija, Kina i Iran, negiraju da je Asadov režim upotrebio hemijsko oružje – jer mu to ne bi išlo u prilog – već da su to učinili pobunjenici kako bi se to iskoristilo kao opravdanje za međunarodnu intervenciju. Tako vlasti u Srbiji i danas tvrde da je slučaj Račak isfabrikovan, a što je poslužio kao povod za intervencije NATO-a.
Server: Mislim da nema nikakve sumnje šta se desilo na Kosovu. U slučaju Sirije je teško bilo šta preciznije reći, jer Obamina administracija još nije predočila prikupljene dokaze. Međutim, ja verujem njenim tvrdnjama da su to učinile sirijske vlasti. Ne verujem da su opozicione snage mogle to da urade, imajući u vidu okolnosti u kojima se bore i naoružanje kojim raspolažu.
RSE: U slučaju da bude izvedena, kako će izgledati vojna intervencija? Kao u slučaju Kosova – navođenim raketama i udarima avijacije? Očito je da neće biti poslate kopnene trupe.
Server: To bi bila vojna intervencija bez slanja vojnika. Međutim, nije ključno pitanje tehnike, već šta je uopšte cilj tih udara. Obama je jasno predočio da želi da kazni one koji su koristili hemijsko naouružnje i da ih spreči da to ponovo učine, ali da ne namerava da proširi cilj na svrgavanje Asadovog režima. To je očito. Međutim, problem je u tome što se više Obama fokusira na uništavanje infrastrukture za upotrebu hemijskog oružja, imaće manje mogućnosti da promeni situaciju na bojnom polju.
Znate, Milošević je odgovorio na NATO intervenciju pojačavajući etničko čišćenje kosovskih Albanaca. Ako Bašar Al Asad bude u opasnosti da izgubi potencijale hemijskog oružja, može reagovati tako što će ga u međuvremenu još više koristiti. To bi dovelo Obaminu adminstraciju u tešku situaciju da li da proširi operacije ili ne. Američki predsednik očito ne želi neograničeni angažman, kako po obimu tako i vremenski, već usko definisani set ciljeva, a što, po mom mišljenju, ne može omogućiti okončanje rata, već će ga, naprotiv, rasplamsati uz upotrebu hemijskog oružja.
RSE: Pojedini američki oficiri upozoravaju da bi bilo veoma rizično gađati skladišta hemijskog oružja jer bi moglo da izazove stradanje civila i humanitarnu katastrofu, već da se treba fokusirati na komandne i kontrolne centre, infrastrukturu snaga bezbednosti, zatim sirijsku avijaciju.
Server: Postoji način da se uništi infrastruktura za korišćenje hemijskog oružja, a da se pritom ne gađaju skladišta u kojima se ono nalazi.
RSE: Kako u slučaju intervencije može da reaguje Rusija, koja se sada odlučnije tome protivi nego kada je Jeljcin bio na vlasti u vreme NATO kampanje u Srbiji. Zatim, Iran.
Server: Ukoliko intervencija bude izvedena bez odobrenja Saveta bezbednosti, to će biti veliki diplomatski neuspeh i udarac za Rusiju. Stoga je ona možda spremna na kompromis. Sa Iranom je teže. On možda čak priželjkuje međunarodnu akciju, jer bi tako dobio važne informacije o američkim vojnim kapacitetima, načinu planiranja i vođenju operacija. To bi mu pomoglo da se bolje pripremi za odbranu od eventualnih udara na njegova nuklearna postrojenja.
RSE: Međutim, da li bi Rusija ostala po strani u slučaju intervencije, ili bi nastavila da pomaže Siriju oružjem?
Server: Da, Moskva može poslati Asadu dodatnu pomoć u vojnoj opremi. Međutim, verovatnija je reakcija koja bi otežala poziciju SAD u pojedinim međunarodnim pitanjima. Ona to može uraditi na dva načina. Najpre, povlačenje američkih trupa iz Avganistana u velikoj meri zavisi od takozvane “Severne distributivne mreže”, koju u osnovi kontroliše Rusija. Dakle, planirano povlačenje američkih trupa može itekako biti otežano, što ne bi bilo ugodno za predsednika Obamu. Druga mogućnost je da Rusija prestane da podržava sankcije Ujedinjenih nacija protiv Irana kao i međunarodne pregovore sa njim (grupa “5+1”). To bi bio veliki gubitak za Obamu i on je zbog toga itekako zabrinut.
RSE: U slučaju intervencije ograničenog trajanja i ciljeva, da li će to ubrzati okončanje sukoba u Siriji, ili će ih još više rasplamsati. Takođe, da li će u slučaju zbacivanja Bašara el Asada, situacija u toj zemlji, zapravo, biti još haotičnija, jer, na primer, nakon pada Gadafija, čemu je doprinela intervencija NATO-a, stanje u Libiji je i dalje nestabilno sa čestim sektaškim sukobima. Čak ni Irak nije stabilan ni 10 godina posle zbacivanja Sadama Huseina.
Server: Bez obzira da li će biti intervencije u Siriji, ona će još dugo biti u haosu. Sukobi u njoj će sigurno potrajati još neko vreme bez obzira da li će Asad ostati na vlasti ili otići. Ni on niti bilo ko drugi neće biti u stanju da brzo uspostavi centralnu vlast, odnosno kontrolu iz Damaska. U Siriji će dugo potrajati tranzicija vlasti i bez američkog napada.
RSE: Da li bi vojna intervencija ubrzala Asadov pad?
Server: Ne verujem da bi intervencija izazvala njegov pad. Naprotiv, to bi mu pomoglo da dobije podršku Sirijaca. Opšte je poznato da se u takvim situacijama, naročito na početku, ljudi okupljaju oko zastave i ostalih nacionalnih simbola. Asad bi odstupio sa vlasti jedino ako bi bio životno ugrožen. Međutim, vojna intervencija ograničenog obima na infrastrukturu za korišćenje hemijskog oružja i slično, ne bi mu predstavljaolo egzistencijalnu pretnju. Kao što sam već rekao, u tom slučaju mogao bi čak da intenzivira upotrebu hemijskog oružja.
RSE: Da ste Obamin savetnik šta bi ste mu sugerisali?
Server: Kazao bih mu da se vojna intervencija ograničenog dometa neće pozitivno odraziti na situaciju, odnosno da neće okončati rat. Možete to da učinite ako želite, ali ne očekujte da ćete time ostvariti nešto bitnije. Istovremeno, platićete cenu u odnosima sa Rusijom i drugima.
RSE: Da li to znači da bi jedino sveobuhvatnija intervencija imala smisla?
Server: Takva operacija bi prestavljala egzistencijalnu pretnju Asadu. Dakle, to bi podrazumevalo angažman sve dok je neophodno da se promeni stanje na terenu. Nešto slično SAD su preduzele na Kosovu i BiH. Pogrešno je polazište da možemo jeftino proći. Predsednik Regan je naredio vazdušnu odmazdu protiv Gadafija zbog terorističkog napada na disko u kome su ubijeni američki vojnici. Međutim, to nije imalo prevelikog uticaja na situaciju u Libiji niti na samog Gadafija.
Dakle, ograničena akcija bi imala ograničen domet. Mislim da bi i diplomatija bila efikasnija i uspešnija ako bi bi postojala ozbiljna i kredibilna pretnja od sveobuhvatnijeg i dugotrajnijeg napada.
