Prema indeksu ekonomskih sloboda američke Heritage fondacije za 2012. godinu, Crna Gora se nalazi na 70. mjestu na svijetu. Crnogorska "sloboda u biznisu" se poboljšala za deseti dio boda pa se napredovalo za šest mjesta. Inače, analiza ekonomskih sloboda obuhvata 177 zemalja, a Crna Gora se nalazi u kategoriji umjereno slobodnih ekonomija sa 62,6 boda, što je iznad svjetskog prosjeka.
Od zemalja regiona, ispred Crne Gore su Makedonija na 43. i Albanija na 58. mjestu, dok su slabije plasirane 76. Slovenija, 78. Hrvatska, 94. Srbija i BiH na 103. mjestu.
U analizi se, između ostalog, navodi da “iako je regulatorno okruženje generalno u skladu sa principima tržišne ekonomije, birokratija ograničava preduzetničke inicijative”.
Upravo ova biznis barijera koja se u praksi odvija kroz komplikovane administrativne procedure, preduge rokove za izdavanje dozvola pokazaće da, ukoliko se kao tačne pokažu medijske informacije o odustajanju katarske kompanije od investicije na crnogorskom primorju vrijedne 250 miliona eura, manjku stranih investicija neće kumovati globalna ekonomska kriza već domaća neodgovornost.
Naime, dnevnici Vijesti i Dan su objavili da je sve neizvjesnija gradnja turističkog kompleksa vrijednog 250 miliona eura na lokaciji nekadašnjeg hotela Plavi horizonti koju je trebalo da realizuje katarski investicioni fond Qatari Diar u kom su, navodno, nezadovoljni jer je više hektara zemlje na kom je planirana gradnja i dalje u vlasništvu mještana.
Katarska firma je, navodno, tražila od države da utiče na privatne vlasnike da im zemlju prodaju po relativno niskoj cijeni ali da je, pošto se to nije desilo, obustavila projekat.
U petak nije bilo moguće dobiti detaljnije i zvanične informacije u opštini Tivat, ali nam je u samom vrhu lokalne vlasti nezvanično rečeno da je to "priča koja se priča već godinu dana" i da oni raspolažu drukčijim informacijama.
I nadležni ministar turizma i održivog razvoja Branimir Gvozdenović kaže da "ne smatra da je Qatar Diar odustao.
"Da li određena kompanija, određena firma, da li određeni problemi koji su vezani za pripremu tih projekata - analiziraćemo i pokušati da sve te projekte stavimo u punu funkciju. Smatramo da je to jedna od jako važnih obaveza koje će ova vlada raditi u narednom periodu. Ja ne smatram da niti jedan od projekata koji su započeti nije doveden u pitanje. Možda kod određenih projekata imamo određene faze zastoja ali mi moramo na tome da radimo da stvaramo i pozitivan ambijent i da utičemo na stvaranje preduslova da Crna Gora bude jedna od najkonkurentnijih destinacija i da na taj način ubrzamo i ove projekte. To je jedna od stvari koje su predmet naše posebne pažnje i ovaj projekat koji dolazi sa prostora na kojem postoje finansijski preduslovi za realizaciju tog projekat će biti u našem fokusu i sigurno da ćemo prevazići probleme ukoliko oni postoje", kaže Gvozdenović.
U petak na ovu temu nije želio da govori Nebojša Popović koji je na čelu Sekretarijata za razvojne projekte koji je formiran prošle godine, kako je u vrijeme njegovog osnivanja objašnjeno, zbog "brojnih problema na lokalnom i državnom nivou sa kojima su suočeni investitori značajnih projekata u državi, poput onog na Luštici, vrijednog preko milijardu eura".
Imajući to u vidu, može se zaključiti da je katarski investicioni fond, čak i ako ne napušta, sigurno nezadovoljan zbog barijera koje koče projekat na tivatskoj rivijeri.
Značajan indikator može biti i podatak da je dosadašanji izvršni direktor katarske kompanije u Crnoj Gori, britanski menadžer Entoni Skols prešao u "konkurentski tabor" - luksuznu tivatsku marinu za mega jahte Porto Montenegro.
Član skupštinskog Odbora za ekonomiju Strahinja Bulajić za naš program kaže da je krivac za propuštanje prilika za privlačenje stranih investicija na domaćem terenu.
"Zakonodavni okvir koji je takav kakav je, ali se ne poštuje ni takav kakav je od same vlade. Imate puno zakona iz tog domena koje prvo ministarstva ne poštuju. To sve zahtijeva radikalne rezove. Ja mislim da je Vlada u svemu tome kriva", kaže Bulajić.
"Tu je jedna stvar veoma važna. Utisak je da nije dovoljno intezivirana saradnja između lokalnih zajednica i države. Treba taj odnos intezivirati i na neki način uticati da se sa nivoa lokalne samouprave brže dobijaju razni papiri, dozvole za gradnju, uopšte ona dokumentacija neophodna za podsticanje biznisa. Moguće je da se u tom dijelu taj problem može brže rešavati a takođe treba sa nivoa lokalnih samouprava pogledati ovaj dio privatno-javnog partnerstva. Dakle, što više oslušnuti stavove i mišljenja ljudi iz biznisa i ovi njihovi prijedlozi bi bili veoma zanimljivi i svakako njih treba čuti što misle, kako bi se donijela što kvalitetenija zakonska regulativa", ocjenjuje Zoran Vulević, ekonomski savjetnik Montenegro biznis alijanse.
Od zemalja regiona, ispred Crne Gore su Makedonija na 43. i Albanija na 58. mjestu, dok su slabije plasirane 76. Slovenija, 78. Hrvatska, 94. Srbija i BiH na 103. mjestu.
U analizi se, između ostalog, navodi da “iako je regulatorno okruženje generalno u skladu sa principima tržišne ekonomije, birokratija ograničava preduzetničke inicijative”.
Upravo ova biznis barijera koja se u praksi odvija kroz komplikovane administrativne procedure, preduge rokove za izdavanje dozvola pokazaće da, ukoliko se kao tačne pokažu medijske informacije o odustajanju katarske kompanije od investicije na crnogorskom primorju vrijedne 250 miliona eura, manjku stranih investicija neće kumovati globalna ekonomska kriza već domaća neodgovornost.
Naime, dnevnici Vijesti i Dan su objavili da je sve neizvjesnija gradnja turističkog kompleksa vrijednog 250 miliona eura na lokaciji nekadašnjeg hotela Plavi horizonti koju je trebalo da realizuje katarski investicioni fond Qatari Diar u kom su, navodno, nezadovoljni jer je više hektara zemlje na kom je planirana gradnja i dalje u vlasništvu mještana.
Katarska firma je, navodno, tražila od države da utiče na privatne vlasnike da im zemlju prodaju po relativno niskoj cijeni ali da je, pošto se to nije desilo, obustavila projekat.
U petak nije bilo moguće dobiti detaljnije i zvanične informacije u opštini Tivat, ali nam je u samom vrhu lokalne vlasti nezvanično rečeno da je to "priča koja se priča već godinu dana" i da oni raspolažu drukčijim informacijama.
I nadležni ministar turizma i održivog razvoja Branimir Gvozdenović kaže da "ne smatra da je Qatar Diar odustao.
"Da li određena kompanija, određena firma, da li određeni problemi koji su vezani za pripremu tih projekata - analiziraćemo i pokušati da sve te projekte stavimo u punu funkciju. Smatramo da je to jedna od jako važnih obaveza koje će ova vlada raditi u narednom periodu. Ja ne smatram da niti jedan od projekata koji su započeti nije doveden u pitanje. Možda kod određenih projekata imamo određene faze zastoja ali mi moramo na tome da radimo da stvaramo i pozitivan ambijent i da utičemo na stvaranje preduslova da Crna Gora bude jedna od najkonkurentnijih destinacija i da na taj način ubrzamo i ove projekte. To je jedna od stvari koje su predmet naše posebne pažnje i ovaj projekat koji dolazi sa prostora na kojem postoje finansijski preduslovi za realizaciju tog projekat će biti u našem fokusu i sigurno da ćemo prevazići probleme ukoliko oni postoje", kaže Gvozdenović.
U petak na ovu temu nije želio da govori Nebojša Popović koji je na čelu Sekretarijata za razvojne projekte koji je formiran prošle godine, kako je u vrijeme njegovog osnivanja objašnjeno, zbog "brojnih problema na lokalnom i državnom nivou sa kojima su suočeni investitori značajnih projekata u državi, poput onog na Luštici, vrijednog preko milijardu eura".
Imajući to u vidu, može se zaključiti da je katarski investicioni fond, čak i ako ne napušta, sigurno nezadovoljan zbog barijera koje koče projekat na tivatskoj rivijeri.
Značajan indikator može biti i podatak da je dosadašanji izvršni direktor katarske kompanije u Crnoj Gori, britanski menadžer Entoni Skols prešao u "konkurentski tabor" - luksuznu tivatsku marinu za mega jahte Porto Montenegro.
Član skupštinskog Odbora za ekonomiju Strahinja Bulajić za naš program kaže da je krivac za propuštanje prilika za privlačenje stranih investicija na domaćem terenu.
"Zakonodavni okvir koji je takav kakav je, ali se ne poštuje ni takav kakav je od same vlade. Imate puno zakona iz tog domena koje prvo ministarstva ne poštuju. To sve zahtijeva radikalne rezove. Ja mislim da je Vlada u svemu tome kriva", kaže Bulajić.
"Tu je jedna stvar veoma važna. Utisak je da nije dovoljno intezivirana saradnja između lokalnih zajednica i države. Treba taj odnos intezivirati i na neki način uticati da se sa nivoa lokalne samouprave brže dobijaju razni papiri, dozvole za gradnju, uopšte ona dokumentacija neophodna za podsticanje biznisa. Moguće je da se u tom dijelu taj problem može brže rešavati a takođe treba sa nivoa lokalnih samouprava pogledati ovaj dio privatno-javnog partnerstva. Dakle, što više oslušnuti stavove i mišljenja ljudi iz biznisa i ovi njihovi prijedlozi bi bili veoma zanimljivi i svakako njih treba čuti što misle, kako bi se donijela što kvalitetenija zakonska regulativa", ocjenjuje Zoran Vulević, ekonomski savjetnik Montenegro biznis alijanse.