Nevladina mirovna organizacija “Žene u crnom" pozvala je premijera, predsednika i Narodnu skupštinu Srbije da 11. jul proglase Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Nekoliko desetina aktivista više nevladinih organizacija, okupilo se ispred zgrade predsedništva, gde je javno pročitano otvoreno pismo upućeno državnom vrhu Srbije.
“Prekinite ćutanje i proglasite 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici! Međunarodni sud pravde i Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, utvrdili su da je u Srebrenici počinjen genocid”.
U pismu najvišim državnim institucijama stoji i da je „20 godina prošlo od kada je Vojska Republike Srpske, predvođena generalom i haškim optuženikom Ratkom Mladićem, a uz svaku vrstu pomoći režima Slobodana Miloševića, počinila jedini genocid u Evropi posle Drugog svetskog rata”.
“Ubijeno je 8.372-oje ljudi”, ističe su u pismu koje potpisuje više nevladinih organizacija - Žene u Crnom, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Inicijativa mladih za ljudska prava i mnogi drugi.
Pisma su predata Vladi Srbije i Narodnoj Skupštini, ali u zgradi predsedništva nisu hteli da ga prime, a aktiviste su uputili nekoliko kilometara dalje, na Novi Beograd, u Palatu Srbija.
“Ovo je zaista nedopustivo. Ovo je nova informacija za nas – da predsednik ne može da prima poštu tamo na adresi na kojoj se nalazi. Da li to znači da se njemu pošta donosi u nekakvim džakovima? Kako on ima direktan kontakt sa građanima?”, pitala je Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava, nakon što ih obezbeđenje nije pustilo da uđu u zgradu predsedništva.
Helsinški odbor je organizacija koja već godinama, zajedno sa Ženama u crnom, poziva vlasti da se suoče sa prošlošću i da 11. jul u Srbiji prestane da bude “dan kao i svaki drugi”.
“Bez priznanja genocida i bez preuzimanja odgovornosti, Srbija neće nikada biti evropska zemlja, niti će Evropa biti u Srbiji. Oni su to do sada potpuno ignorisali, a mi ćemo i dalje nastojati da ih nateramo da usvoje rezoluciju o genocidu u Srebrenici i da ih ubedimo zašto je to važno za Srbiju”, rekla je Izabela Kisić.
Ativistkinje i aktivisti su ispred zgrade predsedništva sat vremena stajali u tišini, uz raširene transparente “Pamtimo”, “Dan sećanja na genocid u Srebrenici” i “Odgovornost”. Uz tu, “glasnu ćutnju”, ove godine su poruku o potrebi za priznavanjem onoga što se u Srebrenici dogodilo, poslali i scenskom akcijom “Pogledaj se Srbijo! 20 godina – 20 ogledala”.
“To je naš poziv građankama i građanima Srbije da se pogledamo u ogledalo i da vidimo svoj odraz u njemu, jer u tom ogledalu vidimo ružno lice koje ova država i njene institucije, ali i društvo žele da prikriju i poreknu, a to je Srebrenica. Ili, kako kažemo, kada Srbija ugleda sebe u ogledalu, videće Srebrenicu”, rekla je Staša Zajović iz “Žena u crnom”.
Akcija je privukla pažnju prolaznika. Znali su čemu je posvećena, ali su njihova mišljenja o incijativi da se 11. jul proglasi Danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, potpuno različita:
Srbija je svojevremeno usvojila skupštinsku Rezoluciju kojom je osudila zločin počinjen u leto 1995. godine u Srebrnici, ali nikada nije priznala da je počinjen genocid.
Staša Zajović iz “Žena u Crnom” ukazuje da bi promena odnosa zvanične Srbije prema Srebrenici predstavljala važan korak ka uspostavljanju dobrosusedskih odnosa, a da višegodišnje ignorisanje njihovog zahteva da se to učini pokazuje “odsustvo političke volje i moralnog kapaciteta”.
“Kakav to vrednosni poredak mi gradimo? Da li je moguće graditi drugačiju budućnost uz negiranje, relativizovanje, ponižavanje najvećeg zločina na teriotoriji Evrope, odnosno genocida u Srebrenici”, rekla je Staša Zajović.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić već je rekao da neće ići u Srebrenicu, dok premijer Aleksandar Vučić još nije odlučio da li će prisustvovati komemoraciji povodom 20-te godišnjice genocida. O tome će, kako je najavio, govoriti u petak, kao i o rezoluciji o Srebrenici koju priprema Savet bezbednosti UN.
