Odluka bh. entiteta Republika Srpska o prekidu veza sa državnim institucijama Bosne i Hercegovine, SIPA-om, Tužilaštvom i Sudom, sa velikom pažnjom se prati i u Srbiji.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić, najavio je da će se po povratku iz Brisela, gde će u ponedeljak biti označeno otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja Srbije i EU, sastati sa predsednikom RS Miloradom Dodikom.
"Sinoć (četvrtak) sam kratko razgovarao sa predsednikom Dodikom. Posebno pratimo situaciju u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj i verujem da ću, po povratku iz Brisela, u Beogradu ugostiti predsednika Dodika i da ćemo moći da otvoreno razgovaramo o svim stvarima i o svim pitanjima. Ne mogu da budem precizniji. Tražio sam informaciju od predsednika Dodika i dobio sam informaciju od predsednika Dodika. Bio sam zainteresovan za ono što se juče (u četvrtak) zbivalo u Novom Gradu", rekao je Vučić.
"Odluka Vlade Republike Srpske da prekine saradnju sa Sudom i Tužilaštvom Bosne i Hercegovine, rezultat je toga što se 20 godina nije radilo na poboljšanju Dejtonskog sporazuma kojim je BiH i napravljena kao nefunkcionalna država", ocenio je kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju Aleksandar Popov, nazvavši potez entitetskih vlasti - korakom unazad.
"Ovo nije dobro jer ovakva situacija u BiH, koja traje 20 godina, jeste jedno stanje truljenja, da tako kažem. Ona je pogodno tlo za socijalne nemire, ali isto tako i za razne ekstremizme što dodatno doprinosi destabilizaciji regiona", istakao je Popov.
Odluka vlasti Republike Srpske doneta je dve decenije nakon što je potpisan Dejtonski sporazum kojim je definisano posleratno ustrojstvo BiH.
Igmanska inicijativa, organizacija koja radi na jačanju regionalne saradnje, povodom te godišnjice je izradila studiju o stanju u državama bivše Jugoslavije i njihovim međusobnim odnosima dve decenije posle rata. Rezultati, međutim, ne ulivaju optimizam.
Kako se zaključuje, "20 godina nakon što je okončan rat, situacija niti u Bosni i Hercegovini, niti u regionu uopšte, nije dobra".
Popov ukazuje da su mnoga pitanja ostala otvorena, što značajno opterećuje odnose.
"Ona malo, malo, pa dovedu do usijanja odnose na relaciji Beograd - Zagreb ili Beograd - Sarajevo i tako dalje. U BiH nije dobro jer je, stvorena i dizajnirana Dejtonskim sporazumom, bila i ostala nefunkcionalna država koja je slična Frankenštajnu jer sastavljena iz delova koji tako ukomponovani jednostavno ne mogu da funkcionišu, gde imamo dva entiteta, deset kantona i jedan district i gde je vlast svugde sem u centralnoj vlasti koja nema ona ovlašćenja koja ima bilo koja normalna država kako bi mogla da funkcioniše", konstatuje Popov.
Jedan od autora studije "Dvadeset godina Dejtonskog sporazuma", profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Jovan Teokarević, kaže da je situacija u regionu gora danas nego pre pet godina, kada su, kaže, poslednji put merili "puls regiona".
Istovremeno, Teokarević upozorava da je "to nešto što bi trebalo da zabrine i da utiče na politike svih vlada u regionu".
Osnovni razlog je u lošijoj ekonomskoj situaciji, gde vlade nisu umele, mogle ili htele da prilagode svoje ekonomske politike okolnostima pogoršanim usled svetske ekonomske krize.
Pogoršano je stanje i u političkoj oblasti, dodaje Teokarević, ocenivši da je Balkan pratio svetski trend "de-demokratizacije".
"Po svim merenjima danas možemo da kažemo da imamo manje demokratije, manje vladavine prava, manje poštovanja sloboda i prava građana, a mnogo više netolerancije. Došli smo do toga u ovoj političkoj oblasti da su čak i neke bazične vrednosti demokratije ugrožene više nego što su bile pre nekoliko godina. Tu naročito mislim na slobodu izražavanja, za koju smo mislili da je kao problem rešena, i na slobodu medija", naveo je Jovan Teokarević.
Predsednica Foruma za međunarodne odnose Jelica Minić, ukazuje međutim da krize stvaraju mogućnosti.
"Zemlje regiona bi se morale mnogo bolje organizovati da svaku mogućnost iskoriste zajednički, kako bi izvršile pritisak da se donesu neka rešenja u EU u korist zemalja regiona. Na izvestan način, to je i Berlinski proces sa infrastrukturom", reči su Minić.
Milan Simurdić, iza koga je dugogodišnja diplomatska karijera, upozorava da bi izostanak regionalne saradnje mogao doneti niz negativnih posledica.
"Jedna od njih je potencijalna 'finlandizacija' delova našeg regiona koja bi nas udaljila od maker zajednički proklamovanog cilja svih država u regionu, a to je članstvo u EU. Sve dok imamo taj zajednički cilj, uslovi za napredak, mir i stabilnost su prisutni", ocenjuje Simurdić.
Što se evropskih integracija država regiona tiče, dodaje Jovan Teokarević, postoje dva problema - zamor od proširenja u EU i zamor od reformi u državama Balkana.
Ipak, kao pozitivno u ovoj prilično neveseloj, aktuelnoj slici regiona, Teokarević ističe prirodu problema sa kojima se države Balkana danas suočavaju.
"Problemi koje smo imali do pre desetak godina ili nešto manje, bili su, u najvećoj meri, naši specifični balkanski problemi ili problemi pojedinih zemalja. Danas, mi u stvari delimo najveći broj svojih problema sa Evropom i sa svetom i to je možda jedina nada - da ćemo, zajedno sa drugima, možda uspeti da nađemo zajednička rešenja za zajedničke probleme", smatra Teokarević.
Finalno predstavljanje studije "Dvadeset godina Dejtonskog sporazuma" čiji je autor, uz profesora Teokarevića Nerzuk Ćurak, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, biće održano na svečanoj sesiji Igmanske inicijative, koja će se povodom dve decenije od Dejtona i 15 godina postojanja te organizacije održati u subotu, 12. decembra u Sarajevu.
