Od jeseni bi na prostoru regiona za deo najugroženijih raseljenih
porodica trebalo da počne rešavanje njihovog gotovo dvadesetogodišnjeg problema – izgradnja stanova i konačno dobijanje krova nad glavom. U sklopu Regionalnog stambenog programa koji čine BiH, Crna Gora, Srbija i Hrvatska u Fond bi za to trebalo da bude uplaćeno 100 miliona evra od do sada prikupljenog novca i odobrovanje prvih projekata.
Nakon ratnih sukoba 90-ih godina na prostoru regiona, prema zvaničnim podacima, ima još 74.000 ljudi koji žive u teškim uslovima, između ostalog, i u izbegličkim kolektivnim centrima od kojih većina na ivici egzistencije dobijajući jedino humanitarnu pomoć.
Zajedničkom inicijativom države regiona, uz međunarodnu podršku nastoje da im pomognu, između ostalog izgradnjom stanova, čija je svrha zatvaranje kolektivnih centara.
Od septembra bi njihove težnje trebalo da dobiju novi zamajac, jer se očekuje priliv dela do sada sakupljenog novca, koji će se koristiti za izgradnju.
Iako je to nesumnjivo zajednički primarni cilj učesnika u tome, pomoćnica državnog sekretara SAD-a, koje podržavaju projekat En Ričard, upozorava da dom nije jedini garant dostojanstvenog života.
„Vlade i društva rade na tome da ovde nije reč samo o zgradama, već da se ljudi vrate dostojanstvenom životu. Povratak zahteva pravdu, bezbednost, primenu zakona protiv diskriminacije, davanje prilike za obrazovanje i zaposlenje, pogotov za mlade ljude. I naravno sprovođenje politike pomirenja“, kaže En Ričard.
Posle donatorske konferencije održane prošlog aprila u Sarajevu, u sprovođenju projekta je došlo do zastoja koji je obeshrabrio mnoge izbegle i raseljene koji su u njemu videli svetlo na kraju dugog tunela u kome su bili skoro dve decenije.
Novi koraci
Međutim, pozitivniju dimenziju svemu tome, prema mišljenju Damira Ljubića ministara za ljudska i manjinska prava i izbegle BiH, dao je u petak beogradski sastanak koji je okupio države učesnice, ali i partnere među kojima su i EU, SAD, UNHCR.
„Svako ko je uključen u realizaciju Regionalnog stambenog programa mora učiniti sve sa svoje strane kako bi ubrzali realizaciju projekta i kako bi korisnicima stvorili priliku da što pre reše svoj status. Sa radošću se vraćam u BiH gde ću moći da prenesem ove vesti koje će sigurno interesovati naše prognanike i izbeglice, jer su u poslednje vreme bili obeshrabreni dužinom realizacije projekta“, smatra Ljubić.
Zvanični podaci ukazuju na to da u Srbiji među najugroženije spada oko 13.600 raseljenih porodica. Deo sredstava koja se prikupljaju iskoristiće se za kupovinu građevinskog materijala i montažnih kuća, koje će prema rečima Vladimira Cucića iz Komesarijata za izbeglice Srbije biti građene u dvadesetak opština koje su za to obezbedile zemljište.
„Računamo da će prvi talas od nekih 120 paketa građevinskog materijala i 55 montažnih kuća biti realizovan u osam opština negde već u septembru ili oktobru. Mi smo podneli projekte vredne 13,9 miliona evra, očekujemo njihovo odobravanje u oktobru. Mi ćemo se pojaviti sa još jednim talasom, koji će biti za sličan iznos takođe krajem oktobra i očekujemo da to u decembru bude odobreno“, uveren je Cucić.
Hrvatska je, prema tvrdnjama nadležnih napravila iskorak u rešavanju problema izbeglih kroz projekte izgradnje stanova u Kninu i Korenici, dok se u ostalim područjima planira kupovina stanova u te svrhe.
Međutim, Mirela Stanić Popović iz Ureda za obnovu i stambeno zbrinjavanje upozorava građane koji žele da se bvrate da rokovi za prijavu ubrzo ističu, zbog čega ih poziva da se što pre jave i ostvare svoje pravo.
„Kao zemlja članica EU, trenutno radimo na iznalaženju drugih modela finasiranja stambenih programa. Isto tako sprovodimo nacionalni program stambenog zbrinjavanja, već duži niz godina. Podsetiću sve potencijalno zaintersovane korisnike za stambeno zbrinjavanje da je rok za podnošenje zahteva 31. 8. ove godine, tako da svi oni koji još razmišljaju imaju u vidu da prijavu do tada moraju obaviti“, navela je Mirela Stanić Popović.
Države regiona problem izbeglih i raseljenih pokušavaju da reše skoro 20 godina. Međutim, do pomaka je očigledno došlo kada su počele međusobno da sarađuju i dobile podršku međunarodnih faktora. Sada je preostalo da ubrzaju tempo, kako bi se onima kojima je pomoć najpotrebnija kako bi im se težak život pretvorio u prihvatljivu svakodnevicu.
porodica trebalo da počne rešavanje njihovog gotovo dvadesetogodišnjeg problema – izgradnja stanova i konačno dobijanje krova nad glavom. U sklopu Regionalnog stambenog programa koji čine BiH, Crna Gora, Srbija i Hrvatska u Fond bi za to trebalo da bude uplaćeno 100 miliona evra od do sada prikupljenog novca i odobrovanje prvih projekata.
Nakon ratnih sukoba 90-ih godina na prostoru regiona, prema zvaničnim podacima, ima još 74.000 ljudi koji žive u teškim uslovima, između ostalog, i u izbegličkim kolektivnim centrima od kojih većina na ivici egzistencije dobijajući jedino humanitarnu pomoć.
Zajedničkom inicijativom države regiona, uz međunarodnu podršku nastoje da im pomognu, između ostalog izgradnjom stanova, čija je svrha zatvaranje kolektivnih centara.
Od septembra bi njihove težnje trebalo da dobiju novi zamajac, jer se očekuje priliv dela do sada sakupljenog novca, koji će se koristiti za izgradnju.
Iako je to nesumnjivo zajednički primarni cilj učesnika u tome, pomoćnica državnog sekretara SAD-a, koje podržavaju projekat En Ričard, upozorava da dom nije jedini garant dostojanstvenog života.
„Vlade i društva rade na tome da ovde nije reč samo o zgradama, već da se ljudi vrate dostojanstvenom životu. Povratak zahteva pravdu, bezbednost, primenu zakona protiv diskriminacije, davanje prilike za obrazovanje i zaposlenje, pogotov za mlade ljude. I naravno sprovođenje politike pomirenja“, kaže En Ričard.
Posle donatorske konferencije održane prošlog aprila u Sarajevu, u sprovođenju projekta je došlo do zastoja koji je obeshrabrio mnoge izbegle i raseljene koji su u njemu videli svetlo na kraju dugog tunela u kome su bili skoro dve decenije.
Novi koraci
Međutim, pozitivniju dimenziju svemu tome, prema mišljenju Damira Ljubića ministara za ljudska i manjinska prava i izbegle BiH, dao je u petak beogradski sastanak koji je okupio države učesnice, ali i partnere među kojima su i EU, SAD, UNHCR.
„Svako ko je uključen u realizaciju Regionalnog stambenog programa mora učiniti sve sa svoje strane kako bi ubrzali realizaciju projekta i kako bi korisnicima stvorili priliku da što pre reše svoj status. Sa radošću se vraćam u BiH gde ću moći da prenesem ove vesti koje će sigurno interesovati naše prognanike i izbeglice, jer su u poslednje vreme bili obeshrabreni dužinom realizacije projekta“, smatra Ljubić.
Zvanični podaci ukazuju na to da u Srbiji među najugroženije spada oko 13.600 raseljenih porodica. Deo sredstava koja se prikupljaju iskoristiće se za kupovinu građevinskog materijala i montažnih kuća, koje će prema rečima Vladimira Cucića iz Komesarijata za izbeglice Srbije biti građene u dvadesetak opština koje su za to obezbedile zemljište.
„Računamo da će prvi talas od nekih 120 paketa građevinskog materijala i 55 montažnih kuća biti realizovan u osam opština negde već u septembru ili oktobru. Mi smo podneli projekte vredne 13,9 miliona evra, očekujemo njihovo odobravanje u oktobru. Mi ćemo se pojaviti sa još jednim talasom, koji će biti za sličan iznos takođe krajem oktobra i očekujemo da to u decembru bude odobreno“, uveren je Cucić.
Hrvatska je, prema tvrdnjama nadležnih napravila iskorak u rešavanju problema izbeglih kroz projekte izgradnje stanova u Kninu i Korenici, dok se u ostalim područjima planira kupovina stanova u te svrhe.
Međutim, Mirela Stanić Popović iz Ureda za obnovu i stambeno zbrinjavanje upozorava građane koji žele da se bvrate da rokovi za prijavu ubrzo ističu, zbog čega ih poziva da se što pre jave i ostvare svoje pravo.
„Kao zemlja članica EU, trenutno radimo na iznalaženju drugih modela finasiranja stambenih programa. Isto tako sprovodimo nacionalni program stambenog zbrinjavanja, već duži niz godina. Podsetiću sve potencijalno zaintersovane korisnike za stambeno zbrinjavanje da je rok za podnošenje zahteva 31. 8. ove godine, tako da svi oni koji još razmišljaju imaju u vidu da prijavu do tada moraju obaviti“, navela je Mirela Stanić Popović.
Države regiona problem izbeglih i raseljenih pokušavaju da reše skoro 20 godina. Međutim, do pomaka je očigledno došlo kada su počele međusobno da sarađuju i dobile podršku međunarodnih faktora. Sada je preostalo da ubrzaju tempo, kako bi se onima kojima je pomoć najpotrebnija kako bi im se težak život pretvorio u prihvatljivu svakodnevicu.
