Ministri vanjskih poslova zemalja članica Evropske unije tokom nedavne rasprave o BiH izrazili su spremnost da pojačaju prisutnost EU nakon oktobarskih parlamentarnih izbora u Bosni i Hercegovini.
Agencije, između ostalog, javljaju da postoji prijedlog visoke predstavnice za vanjsku politiku Ketrin Ešton (Catherine Asthon) da se posebni izaslanik EU-a za BiH odvoji od visokog predstavnika međunarodne zajednice. Obje funkcije sada obavlja Valentin Inzko.
Srećko Latal
Latal: U medijima se proteklih desetak dana pojavilo nekoliko napisa o tom takozvanom novom planu Evropske unije za njihovo prisustvo u BiH. Koliko znam, to još uvijek nije zvanično potvrđeno. Prema tome, s jedne strane malo je nezahvalno komentarisati nešto za što se još ne zna tačno ni šta je, ni da li postoji, i u kom obliku. Međutim, s druge strane se može sigurno reći da EU mora na neki način da reguliše svoje prisustvo u BiH jer ovo prisustvo koje je međunarodna zajednica - posebno EU - imala u BiH proteklih nekoliko godina očigledno nije zadovoljavalo niti potrebe EU, niti potrebe BiH.
Latal: Radi se o jednoj hipotetičkoj stvari, odnosno stvari koja još nije potvrđena. Međutim, to je bila jedna od opcija koja je prijebila u razmatranju. Znači, i prije su predstavnici međunarodne zajednice pokušavali da vide na koji drugačiji način mogu da organizuju svoje prisustvo u BiH. Radi se, barem po medijskim izvještajima, samo o planu nakon zatvaranja Ureda visokog predstavnika, gdje bi se funkcija visokog predstavnika EU spojila sa funkcijom predstavnika šefa ureda EU u BiH. Koliko sam upućen, u ovom trenutku je u procesu odabir novog šefa misije EU u BiH. Prema našim informacijama, ta pozicija je dignuta na jedan viši nivo, na nivo političkog direktora, tako da se očekuje da bi zahvaljujući tome, tamo negdje najesen, osoba koja bi bila izabrana za ovu poziciju imala višu poziciju nego što je to do sad bilo.
Latal: Mislim da je to u svakom slučaju dobro s jednog aspekta, a to je da bi se na taj način u jednoj osobi spojile dvije funkcije koje su do sada bile razdvojene - znači, politička funkcija koja je do sad bila i još uvijek jeste sa specijalnim predstavnikom EU i koju poziciju sada drži gospodin Valentin Inzko i ekonomska, odnosno finansijska kontrola nad sredstvima EU, koja je do sada bila s jedne strane u rukama šefa Ureda, a koju funkciju je do sada vršio gospodin Dimitris Kourkoulas, koji je napustio BiH. To bi sigurno na jedan način pojačalo tu funkciju zato što bi ista osoba bila u stanju da raspolaže i političkim diplomatskim i ekonomsko-finansijskim sredstvima koja su na raspolaganju Evropskoj uniji.
Latal: Koliko ja znam, ne očekuje se manje-više ništa. Prvo, nije u pitanju samo funkcija gospodina Inzka. Evropska unija ima devet svojih specijalnih predstavnika širom svijeta. Pozicija u BiH je samo jedna od njih. Očekuje se da će te funkcije u principu, barem veći dio njih, nestati u procesu implementacije lisabonskog dogovora, a to znači u procesu unutrašnje rekonstrukcije institucije i organa EU, tako da je do sada Evropska unija samo kratkoročno prolongirala postojanje, funkcionisanje i finansiranje tih devet pozicija koje su raspoređene širom svijeta dok se ne završi implementacija njihovog novog vanjsko-političkog tijela koje je u procesu ustanovljavanja.
*****
Iz programa Na vratima Evrope može vas interesovati i:
Kako kvalitetno i efikasno iskoristiti pomoć EU
Jaročević: Rano za špekulacije o odgađanju "bijelog šengena"
Bez ravnopravnosti spolova nema puta ka EU
*****
Program Na vratima Evrope - svake nedjelje od 15 časova samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autor programa: Gordana Sandić-Hadžihasanović)
Agencije, između ostalog, javljaju da postoji prijedlog visoke predstavnice za vanjsku politiku Ketrin Ešton (Catherine Asthon) da se posebni izaslanik EU-a za BiH odvoji od visokog predstavnika međunarodne zajednice. Obje funkcije sada obavlja Valentin Inzko.
S druge strane, postoje planovi o objedinjavanju dvije „evropske funkcije“ u BiH: šefa Delegacije EU (koju je do nedavnog isteka mandata obavljao Dimitris Kourkoulas), i njenog specijalnog predstavnika (što je jedna od funkcija Valentina Inzka).
Ove najave komentariše analitičar Međunarodne grupe za krize Srećko Latal.
Ove najave komentariše analitičar Međunarodne grupe za krize Srećko Latal.
RSE: Gospodine Latal, kako gledate na najavu jačeg prisustva EU u BiH, te na eventualno razdvajanje funkcija visokog predstavnika međunarodne zajednice i specijalnog predstavnika Evropske unije?
Latal: U medijima se proteklih desetak dana pojavilo nekoliko napisa o tom takozvanom novom planu Evropske unije za njihovo prisustvo u BiH. Koliko znam, to još uvijek nije zvanično potvrđeno. Prema tome, s jedne strane malo je nezahvalno komentarisati nešto za što se još ne zna tačno ni šta je, ni da li postoji, i u kom obliku. Međutim, s druge strane se može sigurno reći da EU mora na neki način da reguliše svoje prisustvo u BiH jer ovo prisustvo koje je međunarodna zajednica - posebno EU - imala u BiH proteklih nekoliko godina očigledno nije zadovoljavalo niti potrebe EU, niti potrebe BiH.
RSE: Takođe, postoje naznake o planu za objedinjavanje dvije „evropske funkcije“ u BiH - šefa delegacije EU i specijalnog predstavnika za BiH.
Latal: Radi se o jednoj hipotetičkoj stvari, odnosno stvari koja još nije potvrđena. Međutim, to je bila jedna od opcija koja je prije
Prema našim informacijama, pozicija šefa ureda EU u BiH je dignuta na jedan viši nivo, na nivo političkog direktora, tako da se očekuje da bi zahvaljujući tome, tamo negdje najesen, osoba koja bi bila izabrana za ovu poziciju imala višu poziciju nego što je to do sad bilo.
RSE: Šta Vi kao analitičar mislite o tome da šef delegacije Evropske unije u BiH bude istovremeno specijalni izaslanik EU?
Latal: Mislim da je to u svakom slučaju dobro s jednog aspekta, a to je da bi se na taj način u jednoj osobi spojile dvije funkcije koje su do sada bile razdvojene - znači, politička funkcija koja je do sad bila i još uvijek jeste sa specijalnim predstavnikom EU i koju poziciju sada drži gospodin Valentin Inzko i ekonomska, odnosno finansijska kontrola nad sredstvima EU, koja je do sada bila s jedne strane u rukama šefa Ureda, a koju funkciju je do sada vršio gospodin Dimitris Kourkoulas, koji je napustio BiH. To bi sigurno na jedan način pojačalo tu funkciju zato što bi ista osoba bila u stanju da raspolaže i političkim diplomatskim i ekonomsko-finansijskim sredstvima koja su na raspolaganju Evropskoj uniji.
RSE: Gospodinu Inzku mandat ističe krajem augusta. Ima li nekih naznaka šta će se desiti nakon tog datuma?
Latal: Koliko ja znam, ne očekuje se manje-više ništa. Prvo, nije u pitanju samo funkcija gospodina Inzka. Evropska unija ima devet svojih specijalnih predstavnika širom svijeta. Pozicija u BiH je samo jedna od njih. Očekuje se da će te funkcije u principu, barem veći dio njih, nestati u procesu implementacije lisabonskog dogovora, a to znači u procesu unutrašnje rekonstrukcije institucije i organa EU, tako da je do sada Evropska unija samo kratkoročno prolongirala postojanje, funkcionisanje i finansiranje tih devet pozicija koje su raspoređene širom svijeta dok se ne završi implementacija njihovog novog vanjsko-političkog tijela koje je u procesu ustanovljavanja.
*****
Iz programa Na vratima Evrope može vas interesovati i:
Kako kvalitetno i efikasno iskoristiti pomoć EU
Jaročević: Rano za špekulacije o odgađanju "bijelog šengena"
Bez ravnopravnosti spolova nema puta ka EU
*****
Program Na vratima Evrope - svake nedjelje od 15 časova samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autor programa: Gordana Sandić-Hadžihasanović)
