Iako su udaljeni više od 1.600 kilometara i veoma različite veličine, Kosovu i Ukrajini je zajednička borba za suverenitet – jedno od njih se još oseća posledice rata od pre 26 godina, dok se drugo protiv Rusije bori za očuvanje svog teritorijalnog integriteta.
Dok se nastavljaju diskusije kako bi mirovne snage mogle izgledati u Ukrajini, 25-godišnje iskustvo Kosova s međunarodnim mirovnim snagama moglo bi da pruži dragocene uvide, ako bi se došlo do prekida vatre u ratu koji je Rusija pokrenula 2022.
Ivan Vejvoda, viši saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču, rekao je da svaka mirovna misija u Ukrajini mora da uključi sve strane.
"Svi akteri treba da budu uključeni, naravno, agresor Rusija, zemlja koja je napadnuta Ukrajina, Evropska unija, SAD, NATO", rekao je Vejvoda za RSE. "Dakle, postoji mnogo delova slagalice za uspešnu mirovnu misiju".
"Ono što se može naučiti je potreba da se ojačaju temelji mira i pokaže politička volja. Ali, naravno, pod fer uslovima – posebno za Ukrajinu, suverenu evropsku zemlju koju je bez razloga napao njen sused naoružan nuklearnim oružjem, Rusija", rekao je Vejvoda.
Slučaj Kosova
Mirovna misija NATO na Kosovu, poznata kao Kfor, raspoređena je u junu 1999. pod komandom NATO-a, pošto je alijansa bombardovala Saveznu Republiku Jugoslaviju.
NATO je pokrenuo vojnu kampanju za okončanje humanitarne krize i etničkog čišćenja kosovskog albanskog stanovništva koju su sprovodile jugoslovenske snage predvođene autoritarnim liderom Slobodanom Miloševićem.
Posle kampanje bombardovanja i višegodišnjih borbi između Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i srpskih snaga bezbednosti, ciljevi mirovne misije su bili da održi bezbednost, obezbedi slobodu kretanja i podrži uspostavljanje stabilnog, demokratskog i multietničkog Kosova.
Od rata do mira: Fotografije koje pokazuju promjenu Kosova
Kfor deluje prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kojom je odobreno međunarodno vojno prisustvo na Kosovu posle povlačenja srpskih snaga 1999. godine.
Mada je NATO prvobitno rasporedio oko 50.000 vojnika na Kosovo, sadašnje snage su znatno manje, s približno 4.600 pripadnika iz 27 zemalja. Italija trenutno daje najviše vojnika – 1.258.
Kako bi mogle da izgledaju mirovne snage u Ukrajini?
Šefovi evropskih vojski se sastaju u Parizu kako bi razgovarali o tome kako bi moglo izgledati potencijalno raspoređivanje snaga. Dok SAD predvode napore da se okonča sukob, Vašington tvrdi da američke trupe neće biti raspoređene na terenu.
Velika Britanija i Francuska izrazile su spremnost da daju trupe, ali su naglasile potrebu za garancijama SAD. Ta "podrška" bi mogla da znači vojnu podršku bez slanja trupa, ili ekonomsku i logističku podršku.
Rusija je, međutim, odbacila ideju o mirovnim snagama iz evropskih ili NATO zemalja.
Nekoliko medija, uključujući Njujork tajms (The New York Times), izvestilo je o predlogu na 31 stranici koji je izradio Ženevski centar za bezbednosnu politiku, u kojem se opisuje kako bi moglo izgledati primirje u Ukrajini.
Plan predlaže uspostavljanje tampon zone široke 10 kilometara između dve vojske, sa 5.000 civila i policajaca koji patroliraju tim područjem.
Prema predlogu, koji je sačinjen uz konsultacije s međunarodnim ekspertima za prekid vatre i posredovanje, bilo bi potrebno oko 10.000 stranih vojnika da osiguraju bezbednost.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u januaru je rekao da će, ako se postigne sporazum o prekidu vatre s Rusijom, najmanje 200.000 evropskih mirovnih snaga morati da bude raspoređeno u Ukrajini kako bi se sprečili dalji ruski napadi.
"U suprotnom", rekao je Zelenski, "nema smisla".
Šta su bili glavni izazovi Kfora?
Kosovo 1999. godine nije bilo nezavisna država i nije imalo svoju vojsku. Kako je rekao Vejvoda, mirovna misija na Kosovu je tada bila apsolutno ključna jer je "stvari nisu bile rešene".
Kao rezultat toga, tenzije su često dostizale tačku prekida – kao na primer tokom nereda 2004. godine, najvećih etničkih sukoba od okončanja rata na Kosovu 1999. Nasilje su izazvale lažne glasine da se troje albanske dece udavilo kao posledica postupaka Srba.
U neredima je poginulo 19 ljudi, uključujući 11 Albanaca i osam Srba.
Smatralo se da Kfor nije uspeo da spreči i zaustavi nasilje velikih razmera.
"To nije bilo naširoko objavljivano, ali su NATO trupe pucale na Albance koji su skrnavili srpske kuće i crkve", priseća se Vejvoda.
General Holdger Kamerhof (Kammerhoff), koji je bio komandant Kfora, rekao je tada da će se koristiti "srazmerna sila" da bi se obezbedila bezbednost trupa.
Kako je Vejvoda rekao, to je bilo veliko poučno iskustvo za Kfor i njegove komandante koji su shvatili da su izazovi daleko veći nego što su prvobitno očekivali kada su stigli na Kosovo 1999. godine.
"Mislim da su svakako preispitali svoju strategiju za održavanje mira i reda", rekao je Vejvoda.
Vojnicima NATO-a takođe su nanete povrede u sukobima u maju 2023. u Zvečanu, gradu na severu Kosova. Desetine pripadnika Kfora su povređene, neki i teško, u borbama sa srpskim demonstrantima.
Tokom posete Kosovu 11. marta, generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) istakao je trajnu posvećenost alijanse mirovnoj misiji na Kosovu. On je takođe pozvao lidere u Beogradu i Prištini da ubrzaju dijalog, rešavajući otvorena pitanja i postavljajući osnovu za trajni mir.
Govoreći o potencijalnim mirovnim snagama u Ukrajini, Rute je rekao da bi "jedan od načina da se to uradi bile evropske trupe u Ukrajini. Ali mogu postojati i drugi načini da se to uradi".
"Mislim da je predsednik Tramp (Donald Trump) u pravu: pre nego što možete da očuvate mir, morate da imate mir. A mira još nema", dodao je on.
Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine i priznale su ga 104 članice UN. Posle sastanka sa Ruteom, kosovska predsednica Vjosa Osmani rekla je da mirovna misija "pokazuje trijumf demokratskih i miroljubivih država kada su ujedinjene oko vrednosti slobode i ljudskog dostojanstva".