Za mlade ljude u BiH je posebno značajno da njihova zemlja uspješno pređe put integrisanja i postane članica EU. Kako to traje neočekivano dugo, mnogi od njih gube strpljenje i nadu da će uskoro osjetiti blagodeti života u evropskoj zajednici. Istovremeno, oni sami postavljaju pitanje – šta je to život u EU? Evo odgovora srednjoškolaca iz Bijeljine.
Originalan stav ima Dalibor Krajišniković.
„Moje mišljenje je da bismo trebali ući u Evropsku uniju zato što nam članstvo u evropskoj integraciji donosi više prednosti nego nedostataka“, kaže. „Naravno, tu postoje neki nedostaci, ali mislim da ima više prednosti, kao što je sloboda kretanja. Također mislim da ne bismo trebali zaostajati za zemljama regiona. Ja namjeravam upisati Filozofski fakultet, odsjek psihologije. S obzirom na to da je to zanimanje neperspektivno na ovom području, a pošto naša zemlja neće tako lako ući u Evropsku uniju, moj plan je da ja lično pristupim Evropskoj uniji tako što planiram otići u neku zemlju gdje će se moje znanje cijeniti.“
Njegove kolege iz školskih klupa Srednje ekonomske škole Bijeljina imaju podijeljena mišljenja kada je u pitanju članstvo u Evropskoj uniji. Neki smatraju da se pristupom evropskoj zajednici Bosni i Hercegovini ništa pozitivno neće desiti, dok neki misle da su školstvo i socijalni sistemi neuporedivo bolji u zemljama Unije.
„Nameće se pitanje koje su prednosti, a koje su mane. Što se tiče mladih – u Bosni i Hercegovini, kao i regionu, vlada nezaposlenost. Prednost bi bila da bi se taj problem vjerovatno riješio zato što bismo mogli slobodno da se krećemo, slobodno da radimo u državama Evropske unije, kao i da živimo. Isto tako i neke stvari koje se tiču uvoza i izvoza“, kaže Darko Kolunija.
„Ja i ne vidim neke prednosti toga, zato što i ovako i onako ne živimo baš najbolje, a ulaskom u Evropsku uniju mnogo toga bismo se morali odreći, mnogo toga bismo morali usvojiti, a za to treba određeni broj godina“, mišljenje je učenice Srednje ekonomske škole Andrijane Vuković.
„Ako bismo ušli u Evropsku uniju, možda bismo dobili pristup nekim njihovim fondovima da se pomogne našoj zemlji, ali mislim da prvo mi trebamo sve srediti u ovoj našoj zemlji, da prvo u ovoj našoj zemlji neke stvari sami posložimo, pa tek onda da uđemo u Evropsku uniju, u tu zajednicu, da i mi nešto doprinesemo tome“, ističe Sergije Urukalo, učenik četvrtog razreda.
Prenosimo i razmišljanja učenika gimnazije 'Filip Višnjić'.
„Ja sam Đorđe Đukić. Nove zemlje Evropske unije mi predstavljaju samo nova tržišta za razvijenije zemlje EU. Najbolji i nama najbliži primjer su Hrvatska i Slovenija, čiji se spoljni dug utrostručio, upeterostručio u odnosu na onaj period kada su bile u sastavu Jugoslavije. Danas Slovenija ima otprilike sedam, osam puta veći spoljni dug nego što je imala čitava Jugoslavija.“
„Na sami pomen te Evropske unije većina ljudi smatra da su tamo divni uslovi, da bi nama bilo bolje, mada ja lično mislim da bi nam bilo isto, a što se tiče uslova i životnog standarda, to je više stvar države nego Evropske unije. Evo, Švajcarska je zemlja koja nije u Evropskoj uniji, ali ima izuzetno visok životni standard, što nije slučaj sa nekim zemljama koje jesu članice EU, tako da je to više stvar države nego Evropske unije“, smatra Nataša Matić, učenica četvrtog razreda gimnazije „Filip Višnjić“.
„Moje mišljenje o Evropskoj uniji jeste da mi kao studenti kada odemo tamo, jeste da imamo pravo na deset radnih sati, ali mislim da mi tako postajemo njihova jeftina radna snaga. Mnogi studenti koji odu tamo i ukaže im se prilika da rade za neki mizeran novac ili da odustanu od fakulteta, prije pristanu da rade za taj mizeran novac. Ja sam prije za to da odem, recimo u Srbiju, ili da ostanem u Bosni i Hercegovini, i da studiram, i da na neki način kasnije pokušam master ili doktorske nauke da završim negdje u Evropi, čak možda i u Australiji“, riječi su učenika Živadina Stančića.
