Novinari Radio-televizije Srbije, Balkanske istraživačke mreže BIRN i Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK ovogodišnji su dobitnici nagrade za istraživačko novinarstvo, koju dodeljuju Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i ambasade Sjedinjenih Američkih Država. Nagrade su dobitnicima uručene u četvrtak na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Dok laureatima nagrada daje podsticaj za dalji rad, organizatori upozoravaju na teške uslove u kojima rade novinari u Srbiji.
U konkurenciji onlajn medija, prvu nagradu dobilo je istraživanje Dragane Pećo i Stevana Dojčinovića, novinara redakcije KRIK, koji su zajedno sa bugarskim kolegama, pisali o poslovima gradonačelnika Beograda Siniše Malog sa nekretninama u Bugarskoj.
“Nagrada nam znači mnogo, s obzirom na to da je ovo bilo višemesečno prekogranično istraživanje, u kojem smo objavili serijal od nekoliko priča u vezi sa sumnjivim poslovima gradonačelnika Beograda i otkrili mnoge stvari koje ni građani ni državni organi nisu znali. To je samo potvrda da smo dobro odradili posao i motiv da nastavimo dalje da istražujemo”, kaže za RSE Dragana Pećo.
Novinarka RTS Vera Aksentijević nagrađena je u konkurenciji radio i TV stanica za prilog “Diskriminacija šifre F”, o problemima sa kojima se u zdravstvenim ustanovama suočavaju psihijatrijski bolesnici.
Prvu nagradu u konkurenciji štampe dobio je Aleksandar Đorđević, novinar BIRN-a, za istraživanje objavljeno u nedeljniku “Vreme”, posvećeno novčanim pozajmicama koje je izdavala beogradska Viša poslovna škola.
U razgovoru za RSE, Đorđević kaže da je nagrada značajna ne samo kao potvrda njegovog rada, nego i zbog toga što u prvi plan stavlja slobodu govora.
“Sloboda medija, o kojoj se inače u Srbiji dosta govori, je čini mi se deplasirana priča. Mnogo veći problem je što je ugrožena sloboda govora ne samo novinara već i svih građana Srbije. Nagrada mi znači jer predstavlja još veću obavezu i još veći motiv za opštu borbu za slobodu govora”, napominje naš sagovornik.
Dragana Pećo kaže da se istraživački novinari suočavaju sa brojnim izazovima.
“Bojazan je uvek da državne institucije neće da vam daju određena dokumenta, kao što nam se sad dešava da se neke institucije na razne načine dovijaju kako da izbegnu da nam daju dokumentaciju. A, kad su ovakve stvari u pitanju, ništa što objavimo nije dokumentovano i provereno, onda to zahteva mnogo vremena, tako da bojazan uvek postoji da nešto nećete moći da dokažete. A, ne objavljujemo ništa što ne možemo da objavimo i dokažemo u zvaničnim dokumentima.”
Nagrada NUNS-a za najbolje novinarske istraživačke priloge dodeljuje se poslednjih 11 godina, u saradnji sa Ambasadom SAD. Kajl Skat, američki ambasador u Srbiji naglasio je u svom govoru da se pretnje slobodi medija ne mogu i ne smeju tolerisati.
„Oni koji zastrašuju ili napadaju novinare, ugrožavaju slobodu izražavanja i slabe demokratiju. Brza osuda javnosti je važna, ali nije dovoljna. Napadi moraju biti u potpunosti ispitani. Počinioci treba da budu uhapšeni i osuđeni u odgovarajućim sudskim procesima. Samo tada će novinari, uključujući i one kojima danas odajemo priznanje znati da su bezbedni i da mogu da nastave potragu za istinom i da o tome izveštavaju“, rekao je Skat.
Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović kaže da ovogodišnja dodela nagrada ima poseban značaj, s obzirom na to da se u društvu vrši stalni pritisak na novinare.
„U jednom takvom društvenom okruženju, baviti se istraživačkim novinarstvom danas je više nego profesionalna obaveza. Danas je to čak i hrabrost, o čemu svedoče gotovo svakodnevne hajke koje se vode protiv novinara koji se bave istraživačkim novinarstvom.“
