Nezavisna Ukrajina protiv Mordora

Autor: Vladimir Ivahnenko (Priredila Anamaria Ramač Furman)

Ukrajina je 24. augusta po 24. put obeležila godišnjicu proglašenja svoje nezavisnosti. Ove godine glavnim kijevskim bulevarom nije prodefilovala vojna tehnika, već samo kadeti vojnih akademija i učesnici i veterani sukoba na istoku države. Međutim, u zoni konflikta i dalje nije mirno. Obe strane zabrinute su zbog mogućeg napada suprotne strane. Pre godinu dana ukrajinski vojnici pretrpeli su ogroman poraz kod grada Ilovajsk. Kako danas stoje stvari u Donbasu i do koje mere se gotovost i snabdevenost ukrajinske armije poboljšala?

U ponedeljak je na glavnoj kijevskoj ulici Hreščatik bio održan Marš nezavisnosti. U njemu je učestvovalo gotovo 2.500 kadeta vojnih škola, vojnika s borbenih linija i veterana sukoba u Donbasu. Svi su bili obučeni u maskirne uniforme, a vojni orkestar je svirao marševe na melodije ukrajinskih narodnih pesama. Za razliku od prošle godine, vlast je ovaj put odustala od demonstracije ratne tehnike.

“Ukrajina i Ukrajinci su istrajali i izdržali su napad", izjavio je u svome govoru na Hreščatiku ukrajinski predsednik Petro Porošenko.

"Mi smo postojali, postojimo i postojaćemo, i neka se ovih mojih reči prisete u dalekoj budućnosti, kada se bude slavila stota godišnjica nezavisnosti. A 'Novorusija' predstavlja upravo onakav mit kao što je to kod poznatog pisca Tolkina država Mordor”, poručio je Porošenko.

Pre godinu dana, na Dan nezavisnosti u ukrajinskoj prestonici održana je parada s demonstracijom najnovijih primeraka oružja i ratne tehnike koji su tada više bili potrebni u zoni konflikta u Donbasu. I pored informacija obaveštajaca o upadu ruske regularne vojske na istoku države, vojna komanda, uključujući i načelnika Generalštaba Viktora Muženka, nalazila se tada na paradi i nije preduzimala nikakve akcije. U to vreme protivnik je opkolio ukrajinske jedinice pod Ilovajskom, u takozvanom “ilovajskom kotlu”, kada je krajem augusta prošle godine prema zvaničnim podacima poginulo 366 ukrajinskih vojnika.

Ipak, cele prošle nedelje lideri donbaskih proruskih separatista tvrdili su da Ukrajina priprema kontranapad na Donjeck. Sa svoje strane, u Kijevu se govorilo o mogućim provokacijama protivnika 24. augusta. Nije isključivana ni mogućnost velikog napada separatista i ruskih vojnika na ukrajinske položaje. Uoči Dana nezavisnosti mediji su saopštavali da su istočnu granicu s Ukrajinom presekle tri kolone ruske vojne tehnike, iako zvanično ova informacija nije potvrđena.

Petro Porošenko naveo je podatke obaveštajne službe prema kojima je u ovom trenutku duž ukrajinske granice raspoređeno 50.000 ruskih vojnika, dok se u okupiranim oblastima Donbasa nalazi 9.000 ruskih vojnika, oko 40.000 najamnika i preko 500 jedinica ruskih oklopnih vozila. Međutim i pored ovih snaga Kremlj nije postigao svoje vojne ciljeve, naglasio je predsednik.

Ukrajinske Oružane snage trenutno broje preko 100.000 vojnika. U poređenju s prošlom godinom armija u Donbasu je znatno bolje naoružana i pripremljena, ali to još uvek nije armija koja je Ukrajini neophodna, ističe vojni analitičar Oleksij Arestovič:

"U ovom trenutku armija je neuporedivo bolje naoružana, brojno stanje je popunjeno. Prema nekim parametrima ona u suštini postaje prilično jaka armija država trećeg sveta, na primer, slična iranskoj. Problem je u nečem drugom. Glavni problem je u tome što načelnik Generealštaba Viktor Muženko i njegovo okruženje grade staru armiju sovjetskog tipa, ili, u najboljem slučaju, to je armija početka 80-ih godina prošlog veka. Ogroman kontingent kopnene vojske, nejasno je kakvu ulogu ima flota, avijacija i druge snage, na primer jedinice za specijalne operacije. Nije do kraja definisano ni mesto obaveštajne službe, kao ni jedinica za snabdevanje. Ova armija ne odgovara zadacima koje stoje pred nacionalnom odbranom, i to je korak u stranu i unazad. Današnja armija nije loše pripremljena, snabdevena i naoružana, ali to nije armija koja nam treba", ocenjuje Arestovič.

Na pitanje kakvu ulogu danas imaju zapadne zemlje u opremanju ukrajinske armije oružjem i vojnom tehnikom, Arestovič odgovara:

"Možemo čak i da ne govorimo o opremanju zapadnim oružjem, jer sve što je Zapad davao jesu veoma male isporuke: 200 voki-tokija, 200 starih borbenih vozila 'spartan' koje smo kupili od Velike Britanije – to su automobili 60-ih godina, četiri američka uređaja za artiljerijsko izviđanje koji omogućuju da se odredi mesto pucnjave minobacača. Sve je to kap u moru, simbolični gestovi podrške."

Dva dana pre proslave Dana nezavisnosti predsednik Ukrajine Petro Porošenko je u gradu Čuhujiv u Harkovskoj oblasti učestvovao u ceremoniji uručivanja novih i rekonstruisanih primeraka vojne tehnike snagama ukrajinske armije. Vojnici su dobili 170 jedinica tehnike – tenkove, borbena vozila i raketne komplekse. U zonu borbenih dejstava krenulo je i 20 američkih bornih kola “Hamer”.

U ovoj godini budžet Oružanih snaga dostigao je rekordnih, gotovo 50 milijardi grivni, ali, kako je istakao Porošenko, prema trenutnom kursu to je svega dve milijarde dolara, što bi odgovaralo ceni dva francuska vojna broda “Mistral”.

Ali ukrajinska armija, podvukao je šef države, “nije nenaoružana, nije gola, bosa, niti gladna”. Uostalom, ukrajinskim vojnicima u zoni konflikta i danas kao i ranije mnoge neophodne stvari obezbeđuju volonteri.

"I dan danas možemo da naiđemo na vojnike bez uniforme – ranije je to bila masovna pojava, sada su to uglavnom sporadični slučajevi. Ili, na primer, država je obezbedila infracrvene kamere, ali ne i sve ostale elemente koje podrazumeva snabdevenost. Čini se da su to sitnice, ali one moraju da budu rešene. U prvim borbenim redovima trenutno su regularni vojnici, ne može da se kaže da je njihova plata idealna, stoga volonteri i dalje preuzimaju na sebe dostavu vode, baterija, uniforme, bave se dostavom adresiranih pošiljki. I dalje su potrebne maskirne mreže, uniforme za snajperiste-izviđače, pa posla i dalje ima. Ali, naravno, oseti se da je za godinu dana država napravila iskorak i da centralizovano snabdevanje armije svakako postoji. Ipak i dalje ostaju izvesni propusti koje pokušavaju da popune volonteri", kaže za RSE mariupoljski volonter Dmitro Čičera.

O tome šta je danas najpotrebnije u zoni ratnih dejstava na teritoriji Donbasa Čičera kaže:

"Ostaju problemi s optičkim uređajima, s uređajima za vezu. Hvala Bogu, pojavili su se zaštićeni uređaji za komunikaciju, ali nema ih dovoljno. Recimo, na 10 položaja mi imamo samo četiri toki-vokija. Ne znam kako komuniciraju ostale jedinice. Toki-vokiji su dobri, аli akumulatori su loši. Dvogleda takođe nema dovoljno. A kada je reč o infracrvenim kamerama, na sedam položaja imaju četiri infracrvene kamere, to jest one ne pokrivaju svu oblast. Uniforme postoje, ali ako vojnici žele da ih operu – nemaju rezervni komplet. Ovi problemi su možda i sitnice za ljude koji služe prvim borbenim redovima, ali oni su zaista važni. Poblemi su i dalje tu, ali zajedničkim snagama vojnika i volontera uspevamo da ih rešimo."

Na pitanja može li se reći da danas država uspešno rešava mnoge probleme koji su bili aktuelni pre godinu dana za vojnike u zoni konflikta, te kkva je uloga države u snabdevanju armije, Čičera odgovara:

"Ona svakako nije onakva kakva je bila ranije. Ne bih rekao da se ona suštinski poboljšala, ali se poboljšala. Osnovni problem koji ja vidim sa strane jeste komunikacija čak i unutar zasebnih jedinica. To jest, komandir voda ili komandir čete često smatra da je jednostavnije da se obrati volonterima, nego direktno svojoj komandi. Stoga su neki volonteri preuzeli na sebe obavezu da komandu informišu o potrebama njihovih jedinica. Obraćao se ne obraćao, od komande ništa nećeš dobiti – u to su mnogi ubeđeni… Ako pričamo o ulozi države, ona se za godinu dana svakako kardinalno promenila. Medicinsku opremu, kutije za prvu pomoć, optičke uređaje i uređaje za komunikaciju – sve to obezbeđuje država, iako možda i u nedovoljnoj meri. Želeli bismo da se nadamo da će situacija brže da se popravlja, jer što više uređaja za komunikaciju, optičkih sredstava i neophodnog pribora vojnici u prvim redovima budu imali, to će žrtava biti manje."