Sistemska zadrška jedan je od razloga što slučajevi nestalih beba u Srbiji ostaju nerešeni, izjavila je za rubriku Zašto? Radija Slobodna Evropa (RSE) Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Yucom.
Brojni roditelji, okupljeni u više udruženja, i danas traže istinu o stotinama novorođenčadi za koje tvrde da su poslednjih decenija ukradena iz porodilišta u Srbiji.
Bebe su, sumnjaju ovi roditelji, u brojnim slučajevima od 60-ih godina dvadesetog veka do danas nestale nakon što su pod sumnjivim okolnostima proglašene mrtvim, bez umrlica i druge obavezne prateće dokumentacije.
"Mislim da je pre svega suština da se roditeljima nije verovalo. To je jedna stvar. A sa druge strane, osnovi sumnje su pogađali ličnosti koje su bile visokokotirane u državnom sistemu. Deo problema potiče od toga što i tužilaštvo kao takvo nije bilo u potpunosti, niti je sada, nezavisno i samostalno od strane izvršne vlasti. I tu svakako imamo neku sistemsku zadršku u procesuiranju ovih dela. Ona ne mogu da budu izvršena isključivo samo od lekara. Ako imamo situaciju da je neophodno učešće ljudi iz različitih ustanova da bi se izvršilo krivično delo, a to su matične službe, ljudi iz centara za socijalni rad, onda moramo da govorimo bar o saznanju ljudi koji su visokopozicionirani u republičkim organima, kao što su recimo ministarstvo za rad i socijalna pitanja koja kontrolišu centre za socijalni rad, i slično", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Katarina Golubović, iz Yucoma.
Skupština Srbije usvojila je 29. februara zakon o nestalim bebama, koji se u originalu zove "Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji".
Ovaj akt, po tvrdnjama vladajuće većine koju predvodi Srpska napredna stranka, trebalo bi da omogući da se dođe do istine o nestaloj deci.
Kako su naveli, usvojenim amandmanima koje je prethodno Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije dogovorila sa predstavnicima udruženja roditelja, predviđeno je formiranje posebne komisije koja će imati uvid u dokumenta institucija nadležnih u slučajevima nestalih beba čime se, po njihovom tumačenju, otvara prostor za sprovođenje istraga.
Katarina Golubović kaže da postoje različita tumačenja kada je u pitanju pravni osnov za krivično gonjenje počinilaca u ovim slučajevima, od kojih su se neki dogodili i pre pedeset godina.
"Do sada je postojao jedinstven stav tužilaštva da takav osnov ne postoji, odnosno da je nastupila apsolutna zastarelost za gonjenje ovih dela koja su nastala šezdesetih i sedamdesetih godina. Postoje i drugačija tumačenja, da su ova dela nesvršena, odnosno da još traju te da se mogu goniti. Ta tumačenja za sada ostaju samo u domenu nauke sve dok Republičko javno tužilaštvo ne zauzme jedinstven stav oko ovog veoma značajnog pitanja", navodi Golubović.
Primedbe predstavnika roditeljskih udruženja koje su prethodile usvajanju zakona su da se njim ne predviđaju istraga i krivično kažnjavanje odgovornih za krađu beba, već samo sudsko ustanovljavanje statusa deteta, odnosno da li je živo, nestalo ili preminulo, kao i to što je rukovođenje DNK bazom na osnovu koje bi se rešavali sumnjivi slučajevi u ekskluzivnoj nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.
Srbiju je na donošenje posebnog zakona, koji bi bio pravni okvir za rešavanje slučajeva u kojima se sumnja da su bebe ukradene, obavezala presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu iz 2013. u slučaju Zorice Jovanović.
Usvojeni zakon o bebama, kako stoji u tom aktu, predviđa sudski nalog za isplatu novčane nadoknade do 10.000 evra ukoliko nije moguće utvrditi status deteta za koje roditelji sumnjaju da je ukradeno.
Postupci će se, predviđa zakon, sprovoditi u slučajevima u kojima se roditelj ranije obraćao državnim institucijama, kako bi se sprečile zloupotrebe, kao i da će krivična prijava biti podneta ako istraga pokaže da je dete nestalo uz činjenje krivičnog dela.
Roditelji, koji su organizovanu kampanju potrage za svojom decom počeli ranih dvehiljaditih, godinama su isticali da ne žele novac, već istinu i kažnjavanje odgovornih.
Katarina Golubović, iz Yucoma, smatra da će novousvojeni zakon o nestalim bebama jednim delom doprineti da se utvrde činjenice.
"Nadam se da će to biti moguće s obzirom da komisija koja je predviđena zakonom ima ovlašćenja da pregleda dokumenta različitih institucija koje su bile zadužene za vođenje podataka o detetu ili o telu deteta. Kao značajno napominjem da će imati uvid u dokumenta centra za socijalni rad, koji je do sada bio najzatvoreniji za roditelje, gde će moći da uporede da li je bilo evidentiranih usvajanja dece u za njih sumnjivom periodu", zaključila je Golubović.
Da Srbija isplati 10.000 evra majci Zorici Jovanović, čija je tek rođena beba 1983. godine nestala iz državnog porodilišta u Ćupriji, po njenoj tužbi odlučio je Sud za ljudska prava u Strazburu početkom 2013. godine zbog povrede prava na poštovanje porodičnog života jer taj slučaj nije rasvetljen.
Po nalogu te institucije, od tada je Srbija bila obavezna da donese zakon kojim bi se rešio problem dece nestale na rođenju.
Fredrik Sundberg, rukovodilac Odeljenja za izvršavanje presuda Evropskog suda za ljudska prava, izjavio je 28. novembra 2019. na prvom javnom saslušanju o predlogu zakona u srpskom parlamentu, da je cilj tog akta odšteta onima koji su trpeli zbog toga što nisu sprovedene istrage ili nisu dovele do rezultata.
Prvi slučajevi nestalih beba u Srbiji, kako je rečeno na toj raspravi, datiraju iz 60-ih godina prošlog veka, a najviše ih je bilo 70-ih i 80-ih godina.
Pred sudom u Strazburu 2013. bilo je oko 100 tužbi roditelja iz Srbije koji sumnjaju da su im bebe ukradene u bolnicama i prodate imućnim parovima u Evropi i svetu nakon što su bez obrazloženja i medicinskih dokaza proglašene umrlim.
Facebook Forum