Predstavnici Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova, pozvali su gradonačelnike kosovskih gradova da više sarađuju u borbi protiv radikalizma i nasilnog ekstremizma.
Takva saradnja dala je konkretne rezultate u opštini Kačanik, na samoj granici sa Makedonijom, koja je često u medijima bila predstavljena kao jedna od onih iz koje je najviše mladih otišlo da se bori na strani terorističkih organizacija u Siriji ili Iraku. Sam gradonačelnik opštine, Besim Iljazi, doduše tvrdi suprotno.
On je na okruglom stolu MUP-a u utorak kazao da iz ovog mesta poslednjih 20 meseci nije bilo ni jednog zabeleženog slučaja odlaska u strane sukobe, a zahvaljujući zajedničkim aktivnostima sa MUP-om, a posebno sa policijom, Islamskom zajednicom na opštinskom nivou.
“Opština Kačanik je od strane nekoliko medija i određenih krugova koji ne žele dobro ovoj zemlji, označena ‘glavnim gradom džihadista’, ali to nije realno. Tome su doprineli domaći mediji. Istina je da opština Kačanik u odnosu na broj stanovnika ima najveći broj (stranih boraca), a to je zbog jedne osobe iz Kačanika, koji se smatra ‘liderom džihadista’”, kazao je Iljazi.
Radi se o Lavdrimu Muhadžeriju, koji se bori na strani Islamske države u Siriji i koji je iz Kačanika.
OEBS-ov ambasador na Kosovu, Žan Klaud Šlumberger, na okruglom stolu je naveo da je učešće građana Kosova u stranim ratovima signal da svi treba da rade mnogo više, kako se mladi ne bi opredelili za takav put.
“Treba da gradimo mostove kako bi se suprostavili ovim izazovima i to na nivou vlada, opština i regiona. Sada je već dokazano da su uglavnom mladi angažovani u tim sukobima van zemlje, i to je signal da svi trebamo da radimo zajedno kako bi se ova pojava sprečila”, kazao je on.
Ministar unutrašnjih poslova, Skender Hiseni, govoreći o tom pitanju je kazao da su kosovske institucije uvele visoke standarde u borbi protiv ekstremizma i terorizma.
“To ne znači da sada sedimo i kažemo da smo završili posao, zato što ovde počinje posao. Uveli smo visoke standarde i pridržavaćemo se tih standarda putem konkretnog rada i delovanja. Samim usvajanjem Nacionalne strategije u borbi protiv ekstremizma, usvojili smo i plan koji opisuje konkretne zadatke za svaku instituciju”, kazao je Hiseni.
On je naglasio da borba protiv ekstremizma i terorizma nije samo odgovornost policije, već je potrebno angažovanje više političkih i društvenih mehanizama.
“Društvo može mnogo više da uradi u tom pravcu, roditelji mogu više da urade, učitelji, predstavnici zajednica, imami u džamijama i sveštenici”, naveo je Hiseni.
Zamenik direktora Direktorijata za borbu protiv terorizma u Policiji Kosova, Ljuak Keka, pozvao je gradonačelnike kosovskih opština da sarađuju sa vlastima, navodeći da se samo tako mogu postići rezultati.
“Kao i ostale zemlje regiona, i Kosovo se suočava sa trendom širenja i uticaja ekstremističkih ideologija koje se zasnivaju na netoleranciji, međuverskoj mržnji i protiv demokratskih vrednosti”, kazao je Keka.
U najnovijem barometru o bezbednosti na Kosovu Centra za bezbednosne studije, navodi se da većina intervjuisanih građana kao glavnu pretnju bezbednosti vide Islamsku državu.
Na Kosovu se vodi istraga protiv više od 100 lica zbog povezanosti s terorizmom. Veruje se da je oko 300 državljana Kosova učestvovalo u sukobima na strani militanih organizacija Al Nurse i IS, a policija navodi da je njih 80 trenutno u tim sukobima. Veruje se da je oko 50 državljana Kosova poginulo u tim borbama.
