Dan zaštite podataka o ličnosti, Srbija obeležava u senci velikog skandala sa prisluškivanjem najviših državnih funkcionera koji je pokazao pravo stanje stvari u toj oblasti. Država, u kojoj se na tom planu nedovoljno radi, trenutno raspolaže zastarelim zakonom i obećanjima. Kada se tome doda nedovoljno razvijena svest građana o tome kome sve otkrivaju svoje lične podatke, ne čudi što njihova zloupotreba raste iz dana u dan.
U Srbiji je već jako dugo uobičajena praksa da se od građana, uz razna obrazloženja, za ulazak u neku od institucija ili produženje mobilne telefonske pretplate zahteva ostavljanje originala ili fotokopija ličnih dokumenata. U najdrastičnijim slučajevima tako nešto dovelo je do ozbiljnih zloupotreba ličnih podataka, pa se događalo da građanima na kućnu adresu stižu prijave za saobraćajne prekršaje sa kojima nisu imali nikakve veze, ili opomene za dugovanja preduzeća koja nikada nisu otvorili.
Iako je za to indirektno odgovorna država, koja zakonski još nije uredila oblast zaštite podataka o ličnosti, deo odgovornosti, kako i sami priznaju, nalazi se i na strani građana.
Takvu praksu olakšava to što Srbija od 2008. kada je usvojila Zakon o zaštiti podataka o ličnosti nije radila gotovo ništa da građani shvate koliko je važno da zaštite vlastite podatke.
Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja Rodoljub Šabić upozorava da aktuelnom zakonu ističe rok trajanja, dok građani u situacijama koje su im najčešće nametnute ne znaju kako da se ponašaju. Sve to ukazuje da je Srbija u oblasti zaštite podataka jako udaljena od evropske prakse, objašnjava Šabić.
„Kad neko od vas traži lični podatak, a nije vam na prvi pogled prepoznatljivo zašto to traži, da pitate njega: „Izvinite, a šta će vam to i na osnovu čega vi to tražite? I da li vi imate neki zakonski osnov, jer ja ne razumem šta će vama fotokopija moje lične karte!“ Znate u uređenom svetu, kopiranje ličnih dokumenata svodi se na izuzetno uzak krug slučajeva, a inače je zabranjeno. Lični dokumet se može upotrebiti na vrlo različite načine, verovatno ste imali informaciju o tome da su samo zato što su neoprezno ostavili neki lični dokument, neki recimo na poklon dobili preduzeće! Šalim se, dobili su registrovana preduzeća. Da ih imaju saznali su onda kada se ispostavilo da su dužni 50 miliona dinara za isporučenu robu i još 10 miliona dinara za PDV. Dakle, nema nikakve svrhe da se na takav način, tako robusni i nepotrebno vrši obrada podataka o ličnosti, pogotovo kada nije jasno čemu to“, ističe Šabić.
Osim ovakvih zloupotreba, zbog nejasnih kriterijuma zaštite podataka o ličnosti problema može biti i pri konkurisanju za zaposlenje. Do toga objašnjava predsednik udruženja građana Partneri za demokratske promene Blažo Nedić najčešće dolazi, jer poslodavci u upitnicima češto traže otkrivanje osetljivih ličnih podataka, poput onih o zdravlju ili braku – na šta građani, iako ne moraju, pristaju strahujući da u suprotnom neće proći na konkursu.
„Za šta nam se jedna naša koleginica obratila: Firma joj je prvo tražila da popuni upitnik od šest strana koji je sadržao sve moguće i nemoguće lične podatke. Izjave o medicinskom stanju, da li je udata ili nije. Godine, adresa, matični broj, broj lične karte i tako dalje. To poslodavcu koji nije policija ili vojnobezbednosna agencija, uopšte nije potrebno. Znači, neki od tih podataka su im možda potrebni, ali svi svakako nisu. I sad, šta je njeno pravo da se usprotivi? Automatski će je diskvalifikovati kod intervjua“, navodi Nedić.
Zloupotrebom, neznanjem i nepažnjom, Ustavom zagarantovana prava građana, se i dalje krše. Koliko ozbiljno tek je pokazao skandal s kraja prošle godine kada je, uprkos upozorenjima poverenika Rodoljuba Šabića i ombudsmana Saše Jankovića o prisluškivanju građana, srpsku javnost preplavila afera o prisluškivanju državnog vrha.
Pošto su predstavnici vlasti – brže bolje promenili i zaštitili svoje mobilne kartice, za obične građane je sve nastavljeno po starom.
U Srbiji je već jako dugo uobičajena praksa da se od građana, uz razna obrazloženja, za ulazak u neku od institucija ili produženje mobilne telefonske pretplate zahteva ostavljanje originala ili fotokopija ličnih dokumenata. U najdrastičnijim slučajevima tako nešto dovelo je do ozbiljnih zloupotreba ličnih podataka, pa se događalo da građanima na kućnu adresu stižu prijave za saobraćajne prekršaje sa kojima nisu imali nikakve veze, ili opomene za dugovanja preduzeća koja nikada nisu otvorili.
Iako je za to indirektno odgovorna država, koja zakonski još nije uredila oblast zaštite podataka o ličnosti, deo odgovornosti, kako i sami priznaju, nalazi se i na strani građana.
Takvu praksu olakšava to što Srbija od 2008. kada je usvojila Zakon o zaštiti podataka o ličnosti nije radila gotovo ništa da građani shvate koliko je važno da zaštite vlastite podatke.
Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja Rodoljub Šabić upozorava da aktuelnom zakonu ističe rok trajanja, dok građani u situacijama koje su im najčešće nametnute ne znaju kako da se ponašaju. Sve to ukazuje da je Srbija u oblasti zaštite podataka jako udaljena od evropske prakse, objašnjava Šabić.
„Kad neko od vas traži lični podatak, a nije vam na prvi pogled prepoznatljivo zašto to traži, da pitate njega: „Izvinite, a šta će vam to i na osnovu čega vi to tražite? I da li vi imate neki zakonski osnov, jer ja ne razumem šta će vama fotokopija moje lične karte!“ Znate u uređenom svetu, kopiranje ličnih dokumenata svodi se na izuzetno uzak krug slučajeva, a inače je zabranjeno. Lični dokumet se može upotrebiti na vrlo različite načine, verovatno ste imali informaciju o tome da su samo zato što su neoprezno ostavili neki lični dokument, neki recimo na poklon dobili preduzeće! Šalim se, dobili su registrovana preduzeća. Da ih imaju saznali su onda kada se ispostavilo da su dužni 50 miliona dinara za isporučenu robu i još 10 miliona dinara za PDV. Dakle, nema nikakve svrhe da se na takav način, tako robusni i nepotrebno vrši obrada podataka o ličnosti, pogotovo kada nije jasno čemu to“, ističe Šabić.
Osim ovakvih zloupotreba, zbog nejasnih kriterijuma zaštite podataka o ličnosti problema može biti i pri konkurisanju za zaposlenje. Do toga objašnjava predsednik udruženja građana Partneri za demokratske promene Blažo Nedić najčešće dolazi, jer poslodavci u upitnicima češto traže otkrivanje osetljivih ličnih podataka, poput onih o zdravlju ili braku – na šta građani, iako ne moraju, pristaju strahujući da u suprotnom neće proći na konkursu.
„Za šta nam se jedna naša koleginica obratila: Firma joj je prvo tražila da popuni upitnik od šest strana koji je sadržao sve moguće i nemoguće lične podatke. Izjave o medicinskom stanju, da li je udata ili nije. Godine, adresa, matični broj, broj lične karte i tako dalje. To poslodavcu koji nije policija ili vojnobezbednosna agencija, uopšte nije potrebno. Znači, neki od tih podataka su im možda potrebni, ali svi svakako nisu. I sad, šta je njeno pravo da se usprotivi? Automatski će je diskvalifikovati kod intervjua“, navodi Nedić.
Zloupotrebom, neznanjem i nepažnjom, Ustavom zagarantovana prava građana, se i dalje krše. Koliko ozbiljno tek je pokazao skandal s kraja prošle godine kada je, uprkos upozorenjima poverenika Rodoljuba Šabića i ombudsmana Saše Jankovića o prisluškivanju građana, srpsku javnost preplavila afera o prisluškivanju državnog vrha.
Pošto su predstavnici vlasti – brže bolje promenili i zaštitili svoje mobilne kartice, za obične građane je sve nastavljeno po starom.
