Piše: Dmitrij Volček, priredila Anamaria Ramač Furman
Slavjansk, grad kojeg su u aprilu prošle godine zauzeli pobunjenici, а u julu ga oslobodila ukrajinska vojska, dospeo je još jednom na naslovnice nakon što je sa njegovog glavnog trga demontiran Lenjinov spomenik. Jedan od pristalica ovog uklanjanja bio je vršilac dužnosti gradonačelnika Oleg Zontov.
Novinar Oleg Zontov je veoma neobičan gradonačelnik za ceo region Donbasa. Za vreme bivšeg ukrajinskog predsednika Janukoviča on je bio jedini opozicioni odbornik u Skupštini grada Slavjanska. Samo se čudom spasio kada su 12. aprila 2014. grad osvojili separatisti koje je predvodio Igor Girkin, ruski boran poznatiji kao Strelkov.
U augustu se Oleg Zontov priključio dobrovoljcima ukrajinske armije. Danas, kao privremeni gradonačelnik, ulaže sve napore da ostvari svoj cilj i od Slavjanska napravi evropski grad koji će biti simbol nove Ukrajine. Na pitanje Radija Svoboda - kako je moguće da spomenik Lenjinu tako dugo opstane, Oleg Zontov odgovara:
"Postojala je mogućnost da srušimo spomenik odmah nakon što je Slavjansk 5.jula oslobodjen od pobunjenika, ali smo shvatili da je to bolno pitanje jer u gradu ima dosta simpatizera komunista. Naime, većinu stanovnika čine stariji ljudi: prije rata smo imali 42 odsto, a sada 72 posto penzionera.
To je izuzetno visok procenat onih koji su živjeli u vreme Sovjetskog saveza, kada im je bilo dobro, kad su bili mladi, zdravi, lepi i stvarali su svoj život. Njima je veoma teško da se oproste od tih uspomena, a jedna od tih uspomena je i spomenik Lenjinu.
S druge strane nove patriotske snage su tražile da se spomen obeležje ukloni. Kada sam u oktobru stupio na dužnost, obavezao sam se da ću rešiti to pitanje. Kao gradjanin sam bio za uklanjanje Lenjina, kao gradonačelnik sam morao naći kompromis. Inicirao sam javne rasprave, nekoliko okruglih stolova. Na kraju smo postigli cilj: spomenik je demontiran, nije srušen, i sada ga se čuva u Komunalnom preduzeću."
RSE: Kako je grad prihvatio demontažu, je li bilo protesta?
Zontov: Evo je prošlo tri dana, i nema nikakvih nemira.
RSE: Šta želite da postavite na mestu gde je bio Lenjin?
Zontov: Zimus sam inicirao konkurs za rekonstrukciju trga. To bi trebao da bude kutak za odmor evropskog tipa u centru Slavjanska. Ni na jednom crtežu, ni na jednoj skici nije bilo spomenika Lenjinu. Na njima su zone za odmor, male arhitektonske forme, fontane. Moja ideja je da se na tom mestu postavi dugačka bronzana klupa na kojoj bi bili postavljeni spomenici ljudima koji su ovekovečili Slavjansk. Na primer poznati ukrajinski pisac-romantičar Mihail Petrenko ili umetnik Končalovski, obojica su rodom iz Slavjanska. Na toj klupi ljudi bi mogli da sede, da se fotografišu.
RSE: Ovakva razmišljanja su svojstvena za miran, tihi grad, ali Slavjansk se sada vezuje sa užasima rata, u njemu je počeo konflikt koji i dan danas traje. Znam da ste vi tada, pre više od godinu dana, svedočili zauzimanju gradske Policijska uprave. Kako se sećate tih dana?
Zontov: Slavjansk je zaista jedan od tragičnih simbola rata koji se vodi protiv naše države. Prošle godine u aprilu je bio jedan od prvih gradova kojeg su osvojili pobunjenici. Nisam samo posmatrao, već sam, na žalost, bio jedan od prvih ko je iskusio fizički pritisak - probali su tada da me uhvate u okolini gradskog Parlamenta. Srećom, uspeo sam da im izmaknem.
Аli moga prijatelja, Volodimira Ribaka su uhvatili, zverski ga mučili i 19. aprila ubili ovde u Slavjansku. Naš je grad postao simbol brutalnosti i tragedije jer su u javnim prostorijama, u policiji i u podrumima Gradskog veća mučeni i ubijani ljudi.
Ipak, ovo je i jedan od prvih gradova koji je oslobođen u julu prošle godine. Upravo zato mislim da Slavjansk treba da postane simbol nove Ukrajine, oslobođene i obnovljene. Danas je situacija u gradu pod kontrolom, niko od stanovnika ne želi da se rat vrati.
Ljudi su preživeli užase, strahote, otimanja, pljačke, brutalnost, bezakonje. Bili su obmanuti, njihovo nezadovoljstvo su iskoristile određene snage. U našem regionu su separatistička raspoloženja uvek bila dosta jaka. Donbas je migraciono područje. Tridesetih, odnosno pedesetih godina XX veka naseljavan je u talasima zbog izgradnje fabrika, zbog rada u rudnicima. Koreni velikog dela stanovništva ne potiču sa ovog područja. Zato je od njih bilo lako napraviti podlogu za proteste.
Toga sada više nema, ljudi su postali svesni da žive u državi koja im garantuje pravo na penziju i ostala socijalna davanja. Zato je Slavjansk sada miran grad. Čak i izviđačko-diverzione grupe koje se periodično šalju sa okupirane teritorije sa ciljem destabilizacije nikada ne dopru do grada. U okviru projekta “Bezbedan grad”, planiramo na ulazima i izlazima, te u samom centru mesta, postaviti kamere kojima ćemo 24 sata sve kontrolisati.
RSE: Pomenuli ste strašne stvari koje su se desile za vreme takozvane Donjecke Narodne republike. Mnogi su vidjeni ljudi bili u zarobljeništvu. Da li će odgovorni za ta dela biti kažnjeni ili je sve zaboravljeno?
Zontov: Ne, nije zaboravljeno. Evo na primer predmet o zverskom ubistvu moga prijatelja Ribaka je predan istražnim organima. Za sada nemam informacija da je nešto učinjeno povodom ovih zločina, da je neko lišen slobode.
Moguće da je to ima veze s tim što je rat u toku i mnogi počinioci ovih zločina se trenutno nalaze na okupiranim teritorijama, bore se na strani takozvane DNR. Mi smo postavili tablu na zgradi Policijske uprave koja podseća da je Volodimir Ribak tu bio zatočen i ubijen. Nećemo se pomiriti dok sve ne dođe do logičnog kraja. Jednom će se rat završiti i tada će svako morati da odgovara za svoje zločine. Uveren sam da ćemo naći počinioce.
RSE: To nije jedino ubistvo. Poginuli su i protestantski svećenici ...
Zontov: Da, nakon oslobađanja Slavjanska u gradu su otkriveni i ekshumirani grobovi ljudi koji su ubijeni za vreme okupacije. Ekshumirana je i masovna grobnica u kojoj se nalazilo 12 ljudi. Tamo su bila i tela dvojice svećenika, te deca jednog od njih. Do danas nisu nađeni počinioci ovog ubistva, ali planiramo da se na tom mestu izgradi spomenik.
RSE: Šta se zapravo desilo u aprilu 2014.? Je li ta operacija isplanirana u Kremlju ili je u pitanju lična avantura Strelkova i njegovih pristalica?
Zontov: Nema sumnje da je sve bilo isplanirano. Mesec dana pre početka počeli su aktivni protesti u celoj Donjeckoj oblasti, između ostalog i kod nas u Slavjansku. Mi ih tada nismo nazivali separatističkim, ali oni su govorili da će u grad doći “banderovci” i sve zauzeti. Kada je Strelkov, sa svega 12–15 ljudi, zauzeo Gradsko veće, onda su doveli grupu od 50 ljudi – meštane u fantomkama, koje su naoružali oružjem iz gradske uprave. Ovi ljudi su prošli obuku u obližnjem spomeniku arhitekture koji se zove Vila Marija. Oni su tamo proveli najverovatnije celu noć, odakle su ih organizovano doveli. Dakle, sve je ukazivalo na dobru organizaciju, a ne nikako spontanu avanturu.
RSE: Gospodine Zontov, u augustu prošle godine ste otišli na ratište kao dobrovljac, postali ste vojnik. Da li je to bilo povezano sa opsadom Ilovajska?
Zontov: To se jeste desilo nakon opsade Ilovajska. Tada su se prvi put pojavile informacije da Ruska Federacija otvoreno učestvuje u sukobu, zabeleženi su dokazi da ruski vojnici učestvuju u svemu. Ako sam do tada i imao izvesnu iluziju da to nije rat u punoj razmeri, tada su iluzije nestale, shvatio sam da je to rat. A ako je rat, onda je moja dužnost kao muškarca i zaštitnika da odem u rat i da branim svoju teritoriju, zaštitim porodicu, grad u kome sam rođen, u kojem živi moja porodica, raste moja ćerka. Ona me je ranije pitala zašto odlazimo, jer nije razumela. Ja sam bio poslanik, novinar, vlasnik nekoliko novina, a bio sam prinuđen da bežim iz rodnog grada. Rešio sam da više ne bežim, da se borim. Jedan od jakih motiva bila je i činjenica da je u to vreme nestao još jedan moj prijatelj.
RSE: Da li ste nakon vašeg boravka na ratištu došli do odgovora na pitanje kakav je ovo rat: agresija Rusije protiv Ukrajine, građanski konflikt ili izvesna simbioza ovih varijanti?
Zontov: Pre će biti da je reč o simbiozi, ne zove se uzalud ovaj rat “hibridni rat”. Prisutna je ruska tehnika, naoružanje, najamnici, ali ipak na međunarodnom nivou ovaj sukob nije priznat kao rat. Faktički on to jeste, ali de jure ne postoji. Stoga je to hibridni rat. Prema mojim proračunima, oko 300-400 ljudi iz Slavjanska sada je na ratištu. Kada je 5. jula grad oslobođen, pobunjenička vojska je prešla u Donjeck, а s njom su otišli i stanovnici Slavjanska koji su ih podržavali oružjem. Za ovaj rat se ne bi moglo reći da je građanski, jer se zapravo radi o terorizmu. Kada se saberu svi elementi, najtačnije bi bilo reći da je u pitanju svojevrstan hibridni rat.
RSE: Živeli ste u Rusiji, studirali u Moskvi. Da li se promenio vaš odnos prema Rusiji u poslednjih godinu dana?
Zontov: Kada je počeo Majdan, ja sam ga odmah otvoreno podržao. Počeli su odmah da mi prete. Jedna od pretnji zvučala je – “banderovska ološ, obesićemo te”. Još sam se i šalio na taj račun: našli su “banderovca” sa prezimenom Zontov i sa ruskim korenima. Mada ispada da sam najveći zaštitnik Ukrajine bio ja. Iako sam rođen u Ukrajini, imam ruske korene i obrazovanje sam počeo u Moskvi u Institutu arheologije. Prekinuo sam odnose sa mnogim rođacima koji žive u Rusiji, ne čujemo se telefonom, ne komuniciramo...
Na osnovu analiza termina u odnosima s Nemačkom, možemo povući paralelu sa današnjim vremenom. Tako smo pobedili nacističku, Hitlerovu Nemačku, ali imamo odlične odnose sa današnjom Nemačkom. Upravo zato mislim da u slučaju Ukrajine trebamo koristiti termin“Putinova Rusija”, jer ne želim da krivim celu Rusiju zbog naše nevolje. Mi sada govorimo o Putinovoj Rusiji i ne treba da je mešamo sa Rusijom, kao što Hitlerovu Nemačku ne smemo mešati sa današnjom Nemačkom.
