Naučno - istraživački rad bez podrške države u BiH

U sklopu Agronomskog fakulteta Univerziteta „Džemal Bijedić“ u Mostaru prije nekoliko dana otvoren je Centar za biotehnologiju. Centar je namijenjen nastavnom procesu fakulteta, ali i naučno-istraživačkom radu, za kojeg na fakultetu kažu da zapravo u BiH i ne postoji.

Za izgradnju Centra za biotehnologiju novac, u iznosu od 260.000 KM, osigurala je Turska agencija za međunarodnu saradnju i koordinaciju TIKA, dok se za opremanje prostorija, odnosno laboratorija, pobrinuo Agromediteranski fakultet. Trenutno su u funkciji tri laboratorije, otkriva profesor Ahmed Džubur, direktor Centra.

„Naša obaveza prema donatorima, prema investitorima, prema turskom partneru koji je pomogao da se napravi ovaj Centar, bila je da mi vlastitim snagama obezbijedimo dio opreme. Mi smo već te tri prostorije, koje su laboratorijski prostor, počeli opremati. U Centru postoji veoma respektabilna oprema, ali je to, po meni, kap u moru onoga što mi trebamo imati.“

U Centru se trenutno vrše analize zemljišta i vode, određuju se njihovi mikro i makroelementi, no polja na kojima na Agromediteranskom fakultetu žele djelovati mnogo su šira. Između ostalog, profesor Džubur smatra da će u dogledno vrijeme moći doprinijeti u zaštiti životne sredine:

„Mi nastojimo da pružanjem usluga i ulaskom u sistem, posebno u domeni zaštite životne sredine – tu imamo izvanrednu suradnju sa Fondom za zaštitu okoliša Federacije BiH – nađemo svoje mjesto pod suncem. Želimo da nabavimo opremu, da obučimo naše ljude i da napravimo takvu jednu predigru u kojoj ćemo biti potpuno spremni kadrovski, infrastrukturno i laboratorijski, da udovoljimo tim vrlo zahtjevnim propozicijama koje se imaju u smislu dobijanja certifikata i mogućnosti da se radi monitoring zraka, vode, zemljišta, što će nama biti veoma važno u budućnosti da uđemo u jedan takav sistem.“

No, ambicija fakulteta je i osposobljavanje Centra za aktivnosti u smislu kontrole poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, odnosno kontrole sigurnosti hrane, jer u tome, kaže Džubur, Bosna i Hercegovina danas jako zaostaje za zemljama u regiji, odnosno u Evropi. Problem je, objašnjava, što u Bosni i Hercegovini nema potpore naučno-istraživačkom radu:

„Danas, respektujući sve objektivne okolnosti u kojima se Bosna i Hercegovina nalazi, očigledno najviše Hercegovačko-neretvanski kanton, možemo slobodno da potvrdimo da se naučno-istraživački rad, pozicija Instituta i onih koji bi trebali da rade istraživanja, ne nalazi nigdje. Dakle, za takve aktivnosti potrebna je dobra volja, podrška, finansijska sredstva, pozicija u okviru sistema, a znamo da je Dejtonskim sporazumom Univerzitet, a samim tim i Institut, stavljen na nivo kantona. Ti kantoni, a posebno naš, HNK, nema apsolutno nikakvog razumijevanja za visoko školstvo, tako da mi, jednostavno, jako zaostajemo za Evropom.“

Na Agromediteranskom fakultetu zaključili su da se ni za kvalitetan nastavni proces niti za naučni rad ne mogu osloniti ni na institucije u Hercegovačko-neretvanskom kantonu ni na višim instancama u zemlji. Zato su odlučili sami ulagati u nastavno osoblje i proces rada, s nadom da će jednog dana i obrazovni sistem prepoznati njihovu kvalitetu:

„Želimo da stvorimo taj neki mikrokosmos, da svima pokažemo da i u jednom ovako jadnom i očajnom ambijentu koji nam je kreiran, možemo - bez pomoći onih koji bi trebali voditi računa o Institutu, fakultetu i Univerzitetu – uz pomoć dobrih ljudi, nadomjestiti ono što bi ovi ovdje ljudi trebali raditi.“