Generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) u sredu je pozvao evropske zemlje da povećaju potrošnju za odbranu, uoči povratka u Belu kuću Donalda Trampa (Trump) koji je tokom svog prvog mandata kritikovao saveznike zbog nedovoljnog izdvajanja na vojsku, ozbiljno narušivši poverenje.
Nakon što je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim pre jedne decenije, lideri NATO-a su se saglasili da prekinu smanjenja budžeta za vojsku pokrenuta po završetku Hladnog rata i počnu da izdvajaju dva odsto BDP-a na svoje vojne budžete.
Otkako je Rusija pokrenula opštu invaziju na Ukrajinu pre skoro tri godine, lideri u NATO su se složili da cilj od dva odsto treba da bude donji prag, a ne plafon za odbranu. U proseku, saveznici SAD zajedno ispunjavaju taj uslov, mada oko trećine članica još nije došla do nivoa od dva odsto.
Tramp, koji preuzima dužnost 20. januara, zapretio da neće braniti "delinkventne" zemlje. NATO je zasnovan na principu da se napad na bilo koju članicu mora smatrati napadom na sve. Trampove reči podrile su poverenje da se na SAD može računati u krizi.
"Ako želite da zadržite odvraćanje na sadašnjem nivou, dva odsto nije dovoljno", rekao je Rute novinarima pošto je predsedavao sastankom ministara spoljnih poslova NATO-a u Briselu. "Sada možemo da se branimo i niko ne sme da pokušava da nas napadne. Ali želim da to ostane isto za četiri ili pet godina."
Predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) i njegove kolege iz NATO-a u julu su podržali najveću promenu načina na koji bi vojna alijansa odgovorila na napad Rusije na njenu teritoriju od Hladnog rata. To je trebalo da odvrati Moskvu od napada na bilo kog od 32 saveznika.
Prema tajnim novim planovima, NATO namerava da ima do 300.000 vojnika spremnih da dođu na istočni bok u roku od 30 dana. Planovi predviđaju koji će saveznici odgovoriti na napad bilo gde od regiona Arktika i Baltičkog mora preko Atlantika i istoka do Crnog mora.
Visoki zvaničnici NATO-a priznaju da će zemlje možda morati da potroše do tri odsto BDP-a da bi uspešno sprovele bezbednosni plan. Novi cilj potrošnje će verovatno biti objavljen sledeće godine. Rute je takođe rekao da bi NATO mogao da postavi konkretne ciljeve za zemlje članice da popune rupe u vojnoj opremi.
Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Lemi (David Lammy) je insistirao da je "vreme da se deluje sada".
"Živimo u veoma opasnim vremenima", rekao je on, ukazujući na Rusiju i njenu ulogu u sukobima na Bliskom istoku i u Africi, pored rata u Ukrajini. "Pozivamo sve saveznike širom NATO porodice da se ozbiljno pozabave troškovima odbrane".
Državni sekretar SAD Entoni Blinken (Antony) je u svojoj poslednjoj poseti Briselu radi sastanka NATO-a rekao je da je " vreme da se svaki saveznik uključi, a ne da se isključi".
Rute je takođe podvukao važnost proširenja evropske odbrambene industrije, uz podsticaje da se kompanije navedu da uspostave više proizvodnih linija i angažuju više radnika, pošto zapadna podrška Ukrajini iscrpljuje zalihe naoružanja.
"Proizvodimo nedovoljno po previsokim cenama, a isporuka je prespora", rekao je on i pozvao saveznike da blisko sarađuju kako bi se osigurala proizvodnja "po mnogo većoj stopi i prihvatljivim cenama".
