Parne lokomotive, stare i po sto pedeset godina, su među više od petsto originalnih eksponata uskog koloseka u jedinstvenom muzejskom prostoru na ulazu u Železničku stanicu Požega, oko 200 kilometara od Beograda.
Na površini od jednog i po hektara može se videti istorijski i tehnički razvoj pruga u državama nekadašnje Jugoslavije. Ovaj prostor je otvoren 1990. godine i deo je Železničkog muzeja u Beogradu.
„Ovde je izloženo osam parnih lokomotiva, dve su za kolosek 0,60 metara, a šest ostalih lokomotiva je za kolosek 0,76 metara, kao što je lokomotiva „Rama“, koja je još uvek u voznom stanju. Ova lokomotiva napravljena je 1873. godine u fabrici „Kraus“ u Minhenu. Smatra se da je dovukla prvi svečani voz u Sarajevo 5. oktobra 1882. godine kada je puštena u saobraćaj pruga Zenica – Sarajevo. Jedno vreme se koristila u rudniku mrkog uglja u Banovićima“, kaže za RSE Nataša Bradonjić, direktorka Turističke organizacije (TO) Požega.
Ova lokomotiva je od 1990. godine izložena u Požegi.
Petnaest kilometara na sat
„Od požeških zaljubljenika u pruge uskog koloseka saznala sam da je ova lokomotiva vukla vagon četvrte klase, gde nema sedišta a putnici su sami nosili sedišta, ali i drva da lože. Leti su putnici putovali držeći se za rukohvate sa spoljne strane vagona. 'Jurila' je 15 kilometara na sat“, priča Bradonjić.
U ovom muzeju je i lokomotiva „Kostolac“, poznatija kao „Dvoglava aždaja“ koju su Nemci tokom Drugog svetskog rata koristili u rudniku lignita u Kostolcu.
„Proizvedena je 1916. u fabrici ’Baldwin Lokomotove Work’ u Filadelfiji. Konstruisana je za kolosek 0,6 metra za francusku armiju, a korišćena je na prugama Solunskog fronta za potrebe Druge srpske armije (u Prvom svetskom ratu). Zanimljiva je po tome što ima dva kotla (ložišta) koja su joj omogućavala kretanje u oba smera i po tome je naziv ’Dvoglava aždaja’“, navodi Bradonjić.
Direktorka TO Požega podseća da je ova lokomotiva prošle godine „putovala“ u Pariz povodom obeležavanja stote godišnjice završetka Velikog rata. Tek pre nekoliko meseci vraćena je u Požegu. Prema njenim rečima u svetu je sačuvan samo još jedan primerak ove lokomotive.
Najstarija parna lokomotiva na Balkanu
„Ovde je i lokomotiva ’Milan’, ona je najstarija parna lokomotiva proizvedena na Balkanu. Nastala je u ložionici rudnika ’Majdanpek’ 1882. godine gde je i provela radni vek. Nazvana je u čast kralja Milana Obrenovića, a poznata je i pod nazivom No 1. Ova lokomotiva teška je devet tona, vučna snaga joj je 20 tona, a maksimalna brzina bila je 20 kilometara na sat. Točkovi i osovine izrađeni su u Engleskoj, a ostali delovi u bravarskoj radionici u Majdanpeku“, kaže Bradonjić.
U požeškom muzeju je i sedamnaest vagon kola. Izdvajaju se salon kola cara Franca Jozefa, proizvedena 1885. godine i to su najstarija putnička kola u Srbiji. Korišćena su na teritoriji Bosne i Hercegovine u vreme austrougarske vladavine, a 1954. godine su preuzeta iz Doboja.
U postavci požeškog muzeja su četiri stanična koloseka dužine 645 metara, signalno sigurnosna sredstva, okretnica, kolska vaga i specijalna železnička vozila, a u okviru muzeja je i zgrada stare železničke stanice sa početka prošlog veka sa tipičnom čekaonicom, šalterom za prodaju karata i nizom predmeta koji su pripadali železničarima: kapa, fenjer, sat, knjiga evidencije dolazaka i odlazaka vozova, kao i velika jubilarna knjiga Državnih železnica Kraljevine Jugoslavije iz 1919. godine.
Pokretač inicijative o formiranju muzeja uskih pruga u Požegi bio je Požežanin Stojan Stamatović, koji je radni vek proveo kao skretničar, a radio je i kao manevrista, kočničar, blagajnik, otpravnik vozova i šef stare, ali i nove železničke stanice u Požegi. Deset godina je obilazio napuštene pruge uskog koloseka i železničke objekte i prikupljao eksponate. Godinu dana posle njegove smrti, 1990. otvoren je muzej u Požegi. Danas ovaj muzej privlači strane turiste, zaljubljenike u železnice.
