U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa uspostavljen je prvi kontakt između gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa i gradonačelnika Sarajeva Alije Behmena, otkako su izabrani na te funkcije. Gradonačelnik Sarajeva Behmen je preko talasa Radija Slobodna Evropa pozvao gradonačelnika Beograda Đilasa da posjeti glavni grad Bosne i Hercegovine. Đilas je prihvatio poziv i najavio da bi se ta posjeta mogla ostvariti do početka ljeta.
Razgovaralo se o tome koliko ratna zbivanja opterećuju odnose između dva grada, o ljudima koji su nakon rata prvi probili barijere koje je uspostavio rat, o tome zašto je trebalo deceniju i po da ponovo krenu vozovi između Sarajeva i Beograda, koliko mlade Sarajlije znaju o Beogradu i mladi Beograđani o Sarajevu, o tome šta bi usvajanje Rezolucije o Srebrenici u Skupštini Srbije značilo za odnose između dva grada i dve zemlje, kao i o tome kako ojačati privrednu saradnju između Beograda i Sarajeva.
Dragan Đilas: Nažalost, jeste. Ja sam gradonačelnik Beograda malo više od godinu dana i uglavnom sam se bavio rešavanjem problema u Beogradu kojih je mnogo, a mnogo manje nekim oblikom međunarodne ili susedske saradnje.
Alija Behmen: Ne, ali sam se susretao sa zamjenicom gospodina Đilasa, gospođom Hrustanović, i u Pragu, i u Beču, i u Zagrebu, i u Sarajevu.
Alija Behmen: Ja to ne bih nazvao otporom, bar kad sam ja, i ovakvi kao što sam ja, u pitanju. Naravno da je ratstvorio jedan ambijent na području bivše Jugoslavije koji je poprilično otupio odnose koji su manje-više prirodni. A prirodno je da postoje dobri odnosi između Sarajeva i Beograda, Beograda i Zagreba, i svih glavnih gradova u regionu.
Dragan Đilas: Ja mislim da ne, ali treba biti realan. Ne možete porediti ono što se dešavalo u Sarajevu u godinama rata sa onim što se dešavalo u Beogradu. Ipak, Beograd je imao to ratno iskustvo u mnogo, mnogo blažoj formi. Ja lično sam učestovao u antiratnim demonstracijama, nosio crni flor zbog onoga što se dešavalo u Sarajevu. Nažalost, taj naš pokret nije doveo do promene vlasti u Beogradu, što bi verovatno omogućilo da se mnoge od tih stvari izbegnu.
Alija Behmen: Izuzetno dobro. Mislim da i ubuduće to treba raditi. Treba raditi na način koji otvara puteve i obogaćuje ljude i u Beogradu i u Sarajevu. Sportske i kulturne manifestacije mogu mnogo da učine da se stvore normalni odnosi između gradova bivše Jugoslavije.
MORAMO BITI DOBRE KOMŠIJE
Dragan Đilas: Normalni ljudi na normalne stvari gledaju normalno, a mišljenja onih koji nisu takvi, iskreno da vam kažem, nikad me u životu nisu interesovala. Ja moram da kažem da sam srećan što sam i sam doprineo uspostavljanju saradnje. Prva televizijska serija snimljena u poratnim vremenima, koja se mogla videti na celoj teritoriji bivše Jugoslavije, bila je bosanska serija “Viza za budućnost“. Ona je prikazana i u Beogradu. Ja se tada nisam bavio politikom, bavio sam se poslom koji je imao veze sa medijima, i moja tadašnja kompanija otkupila je prava za tu seriju.Ona je prikazana na Radio televiziji Srbije u centralnom terminu i njen rejting je bio ogroman. Napravili smo i promociju te serije, u Beograd su došli glumci i akteri tog projekta, došao je i Kemal Monteno. Tada je prvi put posle rata uspostavljena aviolinija između Beograda i Sarajeva. Naime, mi smo iznajmili JAT-ov avion i poslali ga u Sarajevo. On je doveo sve te ljude i posle dva dana ih vratio. Sve se to dešavalo u sjajnoj atmosferi i pokazala se da za normalne ljude ne postoje nikakvi problemi i nikakve granice.
Dragan Đilas: Ja mislim da te stvari diktira ekonomija. Problem je što nema direktne pruge između Srbije i Bosne i Hercegovine, nego se prolazi kroz Hrvatsku, pa taj voz, koji je nekada u onoj bivšoj Jugoslaviji najnormalnije putovao, sada na mnogim mestima izgubi jako mnogo vremena. Verovatno je to jedan od razloga. Ne znam kakva je situacija u železnicama Bosne i Hercegovine, ali znam da kod nas nije baš najsjajnija, oni su veliki gubitaši i pitanje je koliko imaju snage za takve poduhvate. Ja mislim da je najvažnije da nastavimo da živimo kao dobre komšije, nekada svi u istoj državi, a sada jedni pored drugih. Bez toga nema napretka ni u Srbiji, ni u Bosni i Hercegovini. Mislim da je to svakome jasno. Ja sam u posleratnom periodu putovao u Sarajevo i nikad nisam imao nikakvih problema, a došao sam među prvima. Uvek sam bio dobro dočekan. Svaki taksista koji me vozio, kad je čuo da sam iz Beograda, pitao me je kako je u Beogradu, uvek su bili veoma ljubazni.
Voz Sarajevo - Beograd krenuo je ponovo 13. decembra 2009. POGLEDAJTE NAŠU FOTOGALERIJUAlija Behmen: Pošto sam prije rata bio funkcioner ŽTP-a u Sarajevu, pa i generalni direktor, vrlo dobro znam situaciju na željeznici. Željeznička mreža je poprilično devastirana. Situacija će se znatno poboljšati kada krajem godine stignu takozvani talgo vozovi. To su španjolski nagibni vozovi koji omogućavaju brzinu i do 160 km na sat. Ti vozovi će saobraćati za Beograd, Zagreb, Budimpeštu i druge gradove. Treba izbjeći gubljenje vremena na granicama. Ne mora svaka lokomotiva da se mijenja na granici. Ako ide voz za Beograd, onda treba da ga vuče jedna lokomotiva direktno do Beograda i obratno. Ja sam svojevremeno, kao premijer Federacije, bio domaćin tadašnjem predsjedniku vlade Srbije Zoranu Đinđiću. Mi smo tada razgovarali o obnavljaju željezničkog saobraćaja Sarajevo - Beograd, ali su se ispriječile ne političke nego tehničke okolnosti koje su onemogućavale takav transport.
Dragan Đilas: Iskreno da vam kažem - ne znam, ali pretpostavljam da ne idu, jer, kad naši srednjoškolci dobiju moguhnost da odu negde u inostranstvo, oni obično preferiraju Italiju, Grčku, ili neku drugu zemlju Zapada. Mislim da ne treba razvijati saradnju na osnovu toga što ćemo nekoga ubeđivati da treba da ide tamo ili ovamo. Te mlade ljude treba pustiti da odrastaju u skladu s onim što je danas moderno, ali treba im stalno govoriti o bliskom susedstvu, pa će se i kod njih pojaviti želja da to vide i osete. Rodbinske i prijateljske veze su svakako najbolji način da se ponovo uspostave odnosi prijateljstva. Mislim takođe da na približavanju dva grada i dve države veoma mnogo mogu da učine i elektronski mediji, posebno televizija. Jedna serija, jedan veliki film koji dođe iz Bosne u Srbiju i koji pogleda milion, dva ljudi, posebno mladih, itetako će doprineti da se u mladim ljudima, koji ne pamte predratna vremana, probudi interesovanje za kulturu najbližih suseda, da im postane jasno zašto su ljudi svojevremeno tako mnogo išli iz Beograda u Sarajevo i iz Sarajeva u Beograd.
VAŽNO DA PARLAMENT SRBIJE DONESE REZOLUCIJU O SREBRENICI
Alija Behmen: Ja bih se potpuno složio sa gospodinom Đilasom. Spoznaja je nešto što treba da probudi interes mladih ljudi da putuju u Beograd, Sarajevo, Banju Luku, Mostar. Nije ovo više vrijeme u kojem smo mi odagajani, kada je važilo geslo - upoznaj svoju domovinu da bi je više volio, a domovina je bila zaista velika. Tada je bilo interesantno da se dođe na Kalemegdan, da se dođe na sportske priredbe, na fudbalske utakmice. Sve je to, naravno, prošlo. Ja sam znao prije rata i po dva puta u toku sedmice ići u Beograd, posao je to tražio. Beograd je bio administrativni centar Jugoslavije, tu je bilo Savezno izvršno vijeće, Savezna privredna komora, Ministarstvo inostranih poslova. Postojao je interes da se putuje. Sada toga više nema. Šta sada postoji? Postoji neka zajednička historija koja nas veže, postoje kultura, umjetnost, nauka. I ja mislim da akcenat treba staviti na razvijanje tih odnosa. I, naravno, prije svega, privrednih.
ĐILAS: Mnogo je važno da parlament Srbije donese Rezoluciju o Srebernici da do nekih ljudi, do kojih to još nije stiglo, napokon stigne saznanje o tome šta se tamo dogodilo. Dobro je što neki naši političari, koji su do jučer pričali drugu priču, sada prihvataju činjenice o onome što se desilo u Srberenici. Dragan Đilas: To morate da pitate one koji su to potpisivali. Ja, inače, nisam formalista i iskreno da vam kažem ne pridajem veliki značaj papirima, slikanjima itd. Mogu oni da potpišu koliko hoćete sporazuma, ali, ako iz toga ne izađe ništa konkretno, onda je to uzaludan posao. Što se tiče ekonomije, ona će sama naći svoj put saradnje, ima mnogo uspešnih firmi s obe strane i mogućnosti za trgovinu i sve ostalo. Privredne saradnje će biti onoliko koliko bude ekonomskog interesa, a na političarima i gradonačelnicima - mada se mi više bavimo operativnim poslovima nego visokom politikom - je da stvaraju klimu za ekonomsku, kuturnu, prosvetnu, naučnu, sportsku i svaku drugu saradnju. Treba da se uzdržimo od teških reči kojih je na ovom području bilo i previše u poslednjih desetak, petnaestak godina - mi smo zaista bili šampioni u tome - i da omogućimo da se ide napred. Mnogo je važno da parlament Srbije donese Rezoluciju o Srebrenici da do nekih ljudi, do kojih to još nije stiglo, napokon stigne saznanje o tome šta se tamo dogodilo. Dobro je što neki naši političari, koji su do jučer pričali drugu priču, sada prihvataju činjenice o onome što se desilo u Srberenici. Šteta je samo što to nisu prihvatali u onim vremenima kad se to dešavalo. Kod rukovodstva obe države vrlo je vidljiva intencija da se jačaju veze i razvija svaka vrsta saradnje, jer su ove zemlje toliko povezane da nam nema puta u Evropu, ako jednima bude slabije, a drugima bolje. Bio sam srećan što je Srbija dobila ukidanje viza za evropske zemlje, ali sam u isto vreme bio i tužan zato što to nije dobila i Bosna i Hercegovina. Mislim da ne postoji nijedan jedini razlog da ljudi koji imaju bosanski pasoš ne mogu da putuju u Evropu isto onako kao i ljudi koji imaju srpski pasoš.
Alija Behmen: U svakom slučaju bi relaksiralo. Molim vas, neprirodno je da evo već dvije godine Bosna i Hercegovina nema svog ambasadora u Beogradu. No, ja sam siguran da će i to da dođe na svoje mjesto. Slažem sa kolegom Djilasom da je sve ovo što se desilo oko viznog aranžmana potpuno neprirodno. Sutra će Hrvatska ući u Evropsku uniju i treba da ima barijeru na granici sa Bosnom i Hercegovinom.
Dragan Đilas: Mogu, sigurno. Postoji diplomatija gradova. To su neki skupovi na kojima se mi susrećemo.Ja mislim da je dobro što je ovaj Most napravljen, što smo se gospodin Behmen i ja prvi put čuli u vašoj emisiji, i siguran sam da će biti prilike da se, kad malo prođe ova ekonomska kriza koja nas je sve pogodila, počnemo baviti i konkretnim stvarima. Mislim da su odnosi Bosne i Srbije zaista specifični. Naravno, potrebni su dobri odnosi među svim bivšim jugoslovenskim republikama, to nije sporno, ali daću vam jedan primer. U Srbiji se neki sigurno raduju kad Hrvatska ne ode na svetsko prvenstvo u fudbalu, ali, kad je igrala reprezentacija Bosne i Hercegovine i u Portugalu i u Zenici, verujete mi da se ovde to gledalo i da je broj ljudi koji je navijao da Bosna ode na svetsko prvenstvo bio ogroman. Taj blizak odnos, ta sličnost kultura ne može nikad da se uništi. Mi smo uvek bili usmereni jedni na druge. Kad sam kao dečak išao kod dede i babe, koji su živeli u Bosni i Hercegovini, uvek sam to doživljavao kao nešto svoje, i ne vidim razloga da se u budućnosti opet ne uspostave nekadašnji odnosi, pa da i mlade generacije imaju isti osećaj kakav smo mi imali pre 20 ili 30 godina.
Alija Behmen: Sigurno da bi. Evropska unija treba da bude satkana od integracije regija i sa tog stanovišta saradnja glavnih gradova, koji su centri kulture, nauke sporta i privrede, može da bude bude putokaz kako i drugi treba da se ponašaju.
SREŠĆEMO SE PRVO U SARAJEVU
Dragan Đilas: Ja bih voleo da do tog susreta dođe što pre. Evo iskoristili smo ovu emisiju da uspostavimo direktankontakt. Bio bih zaista srećan da moj kolega dođe u Beograd i da ja dođem u Sarajevo, da dođu i neki naši saradnici. Da li će to biti Dani Sarajeva u Beogradu, da li Sarajevski filmski festival, koji je odavno prerastao okvire bivše Jugoslavije, to je sada evropska i svetska manifestacija, da li nešto treće, mislim da to nije toliko važno. Nije najvažnije da se nas dvojica vidimo, rukujemo i slikamo, takvi susreti treba da predstavljaju podršku uspostavljanju prijateljskih odnosa izmeđe dva grada i dve zemlje.
Alija Behmen: Ja i privatno znam da dođem u Beograd. Poslije rata sam bio nekoliko puta zbog porodičnih i prijateljskih veza, a evo ja sada pozivam gradonačelnika Beograda gospodina Đilasa da posjeti Sarajevo kad on bude smatrao da to treba uraditi - od danas pa nadalje.
Dragan Đilas: Naravno. Ali sjajna je stvar što nama ustvari ti pozivi i ne trebaju pošto te veze postoje, i to se nekako i tretira kao normalna stvar. Ja ću, naravno, videti kakve su moje obaveze i kakve su obaveze mog domaćina, pa ćemo taj susret realizovati u narednim mesecima, čim prođe ova zima. Možemo da sačekamo da malo otopli, pa, kad dođe proleće ili početak leta, da se sretnemo najpre u Sarajevu, pa da posle nastavimo s tim druženjem i saradnjom i u Beogradu.
**
Pročitajte i tekstove: Nakon 18 godina vozom od Sarajeva do Beograda, Napokon prugom iz Beograda u Sarajevo, a pogledajte i naš video o prvom poslijeratnom vozu na relaciji Sarajevo - Beograd:
Razgovaralo se o tome koliko ratna zbivanja opterećuju odnose između dva grada, o ljudima koji su nakon rata prvi probili barijere koje je uspostavio rat, o tome zašto je trebalo deceniju i po da ponovo krenu vozovi između Sarajeva i Beograda, koliko mlade Sarajlije znaju o Beogradu i mladi Beograđani o Sarajevu, o tome šta bi usvajanje Rezolucije o Srebrenici u Skupštini Srbije značilo za odnose između dva grada i dve zemlje, kao i o tome kako ojačati privrednu saradnju između Beograda i Sarajeva.
Omer Karabeg: Gospodine Đilas, da li je ovo vaš prvi kontakt sa gradonačelnikom Sarajeva?
Dragan Đilas: Nažalost, jeste. Ja sam gradonačelnik Beograda malo više od godinu dana i uglavnom sam se bavio rešavanjem problema u Beogradu kojih je mnogo, a mnogo manje nekim oblikom međunarodne ili susedske saradnje.
Omer Karabeg: Gospodine Behmen, da li ste imali prilike da se sretnete sa nekim gradonačelnikom Beograda?
Alija Behmen: Ne, ali sam se susretao sa zamjenicom gospodina Đilasa, gospođom Hrustanović, i u Pragu, i u Beču, i u Zagrebu, i u Sarajevu.
Omer Karabeg: Gospodine Behmen, u Sarajevu je dugo vremena nakon rata postojao otpor prema Beogradu zbog svega onoga što se dešavalo ratnih godina. Može li se reći da je sada taj otpor prevaziđen?
Alija Behmen: Ja to ne bih nazvao otporom, bar kad sam ja, i ovakvi kao što sam ja, u pitanju. Naravno da je rat
BEHMEN; Naravno da je rat stvorio jedan ambijent na području bivše Jugoslavije koji je poprilično otupio odnose koji su manje-više prirodni. A prirodno je da postoje dobri odnosi između Sarajeva i Beograda, Beograda i Zagreba, i svih glavnih gradova u regionu.
Omer Karabeg: Gospodine Đilas, mislite li da zlo proteklog rata još uvek opterećuje odnose između Beograda i Sarajeva?
Dragan Đilas: Ja mislim da ne, ali treba biti realan. Ne možete porediti ono što se dešavalo u Sarajevu u godinama rata sa onim što se dešavalo u Beogradu. Ipak, Beograd je imao to ratno iskustvo u mnogo, mnogo blažoj formi. Ja lično sam učestovao u antiratnim demonstracijama, nosio crni flor zbog onoga što se dešavalo u Sarajevu. Nažalost, taj naš pokret nije doveo do promene vlasti u Beogradu, što bi verovatno omogućilo da se mnoge od tih stvari izbegnu.
Omer Karabeg: Koliko znam, umjetnici su, prije svega glumci i pozorišni ljudi, prvi probili barijere koje je uspostavio rat. Sjećam se prvih gostovanja beogradskih pozorišta i beogradskih glumaca nakon rata u Sarajevu. Gospodine Behmen, kako su bila primljena ta prva gostovanja?
Alija Behmen: Izuzetno dobro. Mislim da i ubuduće to treba raditi. Treba raditi na način koji otvara puteve i obogaćuje ljude i u Beogradu i u Sarajevu. Sportske i kulturne manifestacije mogu mnogo da učine da se stvore normalni odnosi između gradova bivše Jugoslavije.
MORAMO BITI DOBRE KOMŠIJE
Omer Karabeg: Gospodine Đilas, kako se u Beogradu gledalo na ona prva gostovanja beogradskih umetnika u Sarajevu? Ja znam da su mnogi tada bili proglašavani izdajicama.
Dragan Đilas: Normalni ljudi na normalne stvari gledaju normalno, a mišljenja onih koji nisu takvi, iskreno da vam kažem, nikad me u životu nisu interesovala. Ja moram da kažem da sam srećan što sam i sam doprineo uspostavljanju saradnje. Prva televizijska serija snimljena u poratnim vremenima, koja se mogla videti na celoj teritoriji bivše Jugoslavije, bila je bosanska serija “Viza za budućnost“. Ona je prikazana i u Beogradu. Ja se tada nisam bavio politikom, bavio sam se poslom koji je imao veze sa medijima, i moja tadašnja kompanija otkupila je prava za tu seriju.
ĐILAS: Ja mislim da je najvažnije da nastavimo da živimo kao dobre komšije, nekada svi u istoj državi, a sada jedni pored drugih. Bez toga nema napretka ni u Srbiji, ni u Bosni i Hercegovini.
Omer Karabeg: Trebalo je jako dugo, gotovo deceniju i po, da se uspostavi železnički saobraćaj između Sarajeva i Beograda - on je uspostavljen tek krajem prošle godine. Sada saobraća samo jedan voz, a pre rata su išla po tri, četiri voza dnevno. Zašto se tako dugo čekalo da se uspostavi železnički saobraćaj?
Dragan Đilas: Ja mislim da te stvari diktira ekonomija. Problem je što nema direktne pruge između Srbije i Bosne i Hercegovine, nego se prolazi kroz Hrvatsku, pa taj voz, koji je nekada u onoj bivšoj Jugoslaviji najnormalnije putovao, sada na mnogim mestima izgubi jako mnogo vremena. Verovatno je to jedan od razloga. Ne znam kakva je situacija u železnicama Bosne i Hercegovine, ali znam da kod nas nije baš najsjajnija, oni su veliki gubitaši i pitanje je koliko imaju snage za takve poduhvate. Ja mislim da je najvažnije da nastavimo da živimo kao dobre komšije, nekada svi u istoj državi, a sada jedni pored drugih. Bez toga nema napretka ni u Srbiji, ni u Bosni i Hercegovini. Mislim da je to svakome jasno. Ja sam u posleratnom periodu putovao u Sarajevo i nikad nisam imao nikakvih problema, a došao sam među prvima. Uvek sam bio dobro dočekan. Svaki taksista koji me vozio, kad je čuo da sam iz Beograda, pitao me je kako je u Beogradu, uvek su bili veoma ljubazni.
Omer Karabeg: Rekao bih da danas, ako izuzmemo rodbinske veze, nema baš velikih kontakata između Beograđana i Sarajlija. Mnogo je mladih Beograđana koji nikada nisu bili u Sarajevu, kao i mladih Sarajlija koji nikada nisu bili u Beogradu. Idu li danas uopšte đačke ekskurzije iz Beograda u Sarajevo, gospodine Đilas?
Dragan Đilas: Iskreno da vam kažem - ne znam, ali pretpostavljam da ne idu, jer, kad naši srednjoškolci dobiju moguhnost da odu negde u inostranstvo, oni obično preferiraju Italiju, Grčku, ili neku drugu zemlju Zapada. Mislim da ne treba razvijati saradnju na osnovu toga što ćemo nekoga ubeđivati da treba da ide tamo ili ovamo. Te mlade ljude treba pustiti da odrastaju u skladu s onim što je danas moderno, ali treba im stalno govoriti o bliskom susedstvu, pa će se i kod njih pojaviti želja da to vide i osete. Rodbinske i prijateljske veze su svakako najbolji način da se ponovo uspostave odnosi prijateljstva. Mislim takođe da na približavanju dva grada i dve države veoma mnogo mogu da učine i elektronski mediji, posebno televizija. Jedna serija, jedan veliki film koji dođe iz Bosne u Srbiju i koji pogleda milion, dva ljudi, posebno mladih, itetako će doprineti da se u mladim ljudima, koji ne pamte predratna vremana, probudi interesovanje za kulturu najbližih suseda, da im postane jasno zašto su ljudi svojevremeno tako mnogo išli iz Beograda u Sarajevo i iz Sarajeva u Beograd.
BEHMEN: Postoji neka zajednička historija koja nas veže, postoje kultura, umjetnost, nauka. I ja mislim da akcenat treba staviti na razvijanje tih odnosa. I, naravno, prije svega, privrednih.
VAŽNO DA PARLAMENT SRBIJE DONESE REZOLUCIJU O SREBRENICI
Alija Behmen: Ja bih se potpuno složio sa gospodinom Đilasom. Spoznaja je nešto što treba da probudi interes mladih ljudi da putuju u Beograd, Sarajevo, Banju Luku, Mostar. Nije ovo više vrijeme u kojem smo mi odagajani, kada je važilo geslo - upoznaj svoju domovinu da bi je više volio, a domovina je bila zaista velika. Tada je bilo interesantno da se dođe na Kalemegdan, da se dođe na sportske priredbe, na fudbalske utakmice. Sve je to, naravno, prošlo. Ja sam znao prije rata i po dva puta u toku sedmice ići u Beograd, posao je to tražio. Beograd je bio administrativni centar Jugoslavije, tu je bilo Savezno izvršno vijeće, Savezna privredna komora, Ministarstvo inostranih poslova. Postojao je interes da se putuje. Sada toga više nema. Šta sada postoji? Postoji neka zajednička historija koja nas veže, postoje kultura, umjetnost, nauka. I ja mislim da akcenat treba staviti na razvijanje tih odnosa. I, naravno, prije svega, privrednih.
Omer Karabeg: Koliko znam, 2003. godine Privredna komora Beograda je potpisala ugovor o saradnji sa Privrednom komorom Kantona Sarajavo, ali do danas je vrlo malo od te saradnje ostvareno. Zašto?
Omer Karabeg: Gospodine Behmen, gospodin Đilas je pomenuo da predstoji usvajanje Rezolucije o Srebrenici u parlamentu Srbije. Vjerujete da bi to umnogome relaksiralo odnose između dve zemlje?
Alija Behmen: U svakom slučaju bi relaksiralo. Molim vas, neprirodno je da evo već dvije godine Bosna i Hercegovina nema svog ambasadora u Beogradu. No, ja sam siguran da će i to da dođe na svoje mjesto. Slažem sa kolegom Djilasom da je sve ovo što se desilo oko viznog aranžmana potpuno neprirodno. Sutra će Hrvatska ući u Evropsku uniju i treba da ima barijeru na granici sa Bosnom i Hercegovinom.
Omer Karabeg: Vi ste, gospodine Đilas, rekli da države stvaraju okvir i klimu za bolju saradnju. Međutim, mogu li gradovi da povuku, da budu motor te saradnje? Može li, recimo, saradnja između Sarajeva i Beograda da utiče na poboljšanje odnosa između Bosne i Hercegovine i Srbije?
Dragan Đilas: Mogu, sigurno. Postoji diplomatija gradova. To su neki skupovi na kojima se mi susrećemo.
ĐILAS: Kad je igrala reprezentacija BiH i u Portugalu i u Zenici, verujete mi da se ovde to gledalo i da je broj ljudi koji je navijao da Bosna ode na svetsko prvenstvo bio ogroman.
Omer Karabeg: Gospodine Behmen, koliko bi Sarajevo i Beograd svojom saradnjom mogli doprinijeti unapređenju odnosa između Srbije i Bosne i Hercegovine?
Alija Behmen: Sigurno da bi. Evropska unija treba da bude satkana od integracije regija i sa tog stanovišta saradnja glavnih gradova, koji su centri kulture, nauke sporta i privrede, može da bude bude putokaz kako i drugi treba da se ponašaju.
SREŠĆEMO SE PRVO U SARAJEVU
Omer Karabeg: I na kraju, može li uskoro očekivati poseta gradonačelnika Beograda Sarajevu ili gradonačelnika Sarajeva Beogradu?
Dragan Đilas: Ja bih voleo da do tog susreta dođe što pre. Evo iskoristili smo ovu emisiju da uspostavimo direktan
ĐILAS: Nije najvažnije da se nas dvojica vidimo, rukujemo i slikamo, takvi susreti treba da predstavljaju podršku uspostavljanju prijateljskih odnosa izmeđe dva grada i dve zemlje.
Alija Behmen: Ja i privatno znam da dođem u Beograd. Poslije rata sam bio nekoliko puta zbog porodičnih i prijateljskih veza, a evo ja sada pozivam gradonačelnika Beograda gospodina Đilasa da posjeti Sarajevo kad on bude smatrao da to treba uraditi - od danas pa nadalje.
Omer Karabeg: Gospodine Đilas, da li prihvatate taj poziv?
Dragan Đilas: Naravno. Ali sjajna je stvar što nama ustvari ti pozivi i ne trebaju pošto te veze postoje, i to se nekako i tretira kao normalna stvar. Ja ću, naravno, videti kakve su moje obaveze i kakve su obaveze mog domaćina, pa ćemo taj susret realizovati u narednim mesecima, čim prođe ova zima. Možemo da sačekamo da malo otopli, pa, kad dođe proleće ili početak leta, da se sretnemo najpre u Sarajevu, pa da posle nastavimo s tim druženjem i saradnjom i u Beogradu.
**
Pročitajte i tekstove: Nakon 18 godina vozom od Sarajeva do Beograda, Napokon prugom iz Beograda u Sarajevo, a pogledajte i naš video o prvom poslijeratnom vozu na relaciji Sarajevo - Beograd:
