Voz na relaciji Beograd - Sarajevo ponovo se saobraća posle 18 godina. Na prvoj vožnji svega osam putnika kupilo je kartu za Sarajevo od kojih su troje bili stranci.
„Međunarodni voz 450 za Sarajevo, preko Šida, Vinkovaca i Siska...postavljen je na treći kolosek. Voz polazi u 8:15“, čuje se glas spikerke na Železničkoj stanici u Beogradu.
Stari, oronuli i prljavi voz u nedeljeu rano ujutru sprema se da krene sa beogradske železničke stanice na svoj prvi direktni put za Sarajevo. Tako će nakon 18 godina prekida ponovo biti obnovljena veza između ova dva grada prekinuta na početku etničkog rata u bivšoj Jugoslaviji.
Nakon što je voz krenuo, za mali broj putnika ovo je poseban događaj. Od 17 putnika koji su se ukracali u voz, svega njih osam putovalo je u Sarajavo. Jedan od njih govori o svojoj odluci da vozom pođe baš tamo:
„Veoma sam sretan i zadovoljan da je ta linija proradila za Sarajevo, jer nije imalo nikakvog razloga da već odavno nije puštena“.
Voz će, kao su najavli svetski i mediji u regionu, preći dve granice za nešto više od osam časova i ’’podeljen’’ je etnički: jedan vagon pripada Železnicama Federacije, jedan železnicama Republike Srpske i jedan Železnica Republike Srbije.
Iako čudno, zašto je kompozocija od svega tri vagona, morala biti podeljena na ovaj način, niko u Železnicama Srbije niže želeo da komentariše ovakvu odluku i zašto se čak i vozovi dele na ovaj način.
Sa svega tri vagona, restoran, prvi i drugi razred, ovaj sivi i hladan voz ni izbliza nije ličio na sebe iz perioda kada je bio poznatiji kao Olimpik eksper i kada se kao najbrži voz pre 25 godina saobraćao na liniji Beograd-Sarajevo-Ploče.
Olimpik je bio poznat po tome što nije imao kupe nego su sedišta bila raspoređena kao u avionima. Iznad ulaza bio je televizor koji je emitovao specijalne programe, nove filmove, prirodne lepote tadašnje Jugoslavije i sve je izgledalo svečano i ozbiljno. U vozu su stjuardese često posećivale putnike i nudile besplatne sendviče i piće.
NOSTALGIČARI
Tokom osamdesetih godina prošlog veka, Olimpik je predstavljao najmoderniju transportnu liniju u bivšoj Jugoslaviji. Voz je preuređen za Zimske olimpijske igre u Sarajevu 1984. godine, sa crvenim tepihom i domaćicama voza, a njime su putovali skijaši, poslovni ljudi ili mladi.
Ipak, sudeći po sadašnjim putnicima, poslovni ljudi još zadugo neće putovati ovim vozom, biće to oni kojima je ovaj način putovanja draži od nekog drugog ili stranci za koje ovakva putovanja predstavljaju svojevsrnu avanturu.
Šota Yamasaki iz Japana, koji već mesecima istražuje zemlje u regionu, jedan je od putnika ovog voza:
„Ne znam šta da očekujem od ovog putovanja, ali sam jako uzbuđen. Znam da je u bivšoj Jugoslaviji Sarajevo bio veoma važan grad i zato želim da odem tamo. Možda je Sarajevo totalno drugačije od Beograda, možda.“
Iako putovanje ovim vozom nije baš tako udobno, Josip (58) koji živi u Beogradu, ali često posećuje rodni Kiseljak, kaže da je nostalgija učinila da odmah prvim vozom krene u Sarajevo:
„Meni samo dođe, jer ja sam teški nostalgičar i odmah sam juče, čim sam čuo za ovaj voz, doneo odluku i rekao ženi – ja idem za Sarajevo, odnosno, Kiseljak.“
Za Marju (62), obnavljanje ove vozne linije na destinaciji dugoj oko 500 kilometara, predstavlja pravi način da se nekadašnji ratom uništeni prostor i etnički podeljen, danas ponovo učini lepšim i tolerantnijim prostorom za život:
„Ovo je izuzetan događaj, šta još da vam kaže, to će vam svi od putnika potvrditi.“
„Međunarodni voz 450 za Sarajevo, preko Šida, Vinkovaca i Siska...postavljen je na treći kolosek. Voz polazi u 8:15“, čuje se glas spikerke na Železničkoj stanici u Beogradu.
Stari, oronuli i prljavi voz u nedeljeu rano ujutru sprema se da krene sa beogradske železničke stanice na svoj prvi direktni put za Sarajevo. Tako će nakon 18 godina prekida ponovo biti obnovljena veza između ova dva grada prekinuta na početku etničkog rata u bivšoj Jugoslaviji.
Nakon što je voz krenuo, za mali broj putnika ovo je poseban događaj. Od 17 putnika koji su se ukracali u voz, svega njih osam putovalo je u Sarajavo. Jedan od njih govori o svojoj odluci da vozom pođe baš tamo:
„Veoma sam sretan i zadovoljan da je ta linija proradila za Sarajevo, jer nije imalo nikakvog razloga da već odavno nije puštena“.
Voz će, kao su najavli svetski i mediji u regionu, preći dve granice za nešto više od osam časova i ’’podeljen’’ je etnički: jedan vagon pripada Železnicama Federacije, jedan železnicama Republike Srpske i jedan Železnica Republike Srbije.
Iako čudno, zašto je kompozocija od svega tri vagona, morala biti podeljena na ovaj način, niko u Železnicama Srbije niže želeo da komentariše ovakvu odluku i zašto se čak i vozovi dele na ovaj način.
Sa svega tri vagona, restoran, prvi i drugi razred, ovaj sivi i hladan voz ni izbliza nije ličio na sebe iz perioda kada je bio poznatiji kao Olimpik eksper i kada se kao najbrži voz pre 25 godina saobraćao na liniji Beograd-Sarajevo-Ploče.
Olimpik je bio poznat po tome što nije imao kupe nego su sedišta bila raspoređena kao u avionima. Iznad ulaza bio je televizor koji je emitovao specijalne programe, nove filmove, prirodne lepote tadašnje Jugoslavije i sve je izgledalo svečano i ozbiljno. U vozu su stjuardese često posećivale putnike i nudile besplatne sendviče i piće.
NOSTALGIČARI
Tokom osamdesetih godina prošlog veka, Olimpik je predstavljao najmoderniju transportnu liniju u bivšoj Jugoslaviji. Voz je preuređen za Zimske olimpijske igre u Sarajevu 1984. godine, sa crvenim tepihom i domaćicama voza, a njime su putovali skijaši, poslovni ljudi ili mladi.
Ipak, sudeći po sadašnjim putnicima, poslovni ljudi još zadugo neće putovati ovim vozom, biće to oni kojima je ovaj način putovanja draži od nekog drugog ili stranci za koje ovakva putovanja predstavljaju svojevsrnu avanturu.
Šota Yamasaki iz Japana, koji već mesecima istražuje zemlje u regionu, jedan je od putnika ovog voza:
„Ne znam šta da očekujem od ovog putovanja, ali sam jako uzbuđen. Znam da je u bivšoj Jugoslaviji Sarajevo bio veoma važan grad i zato želim da odem tamo. Možda je Sarajevo totalno drugačije od Beograda, možda.“
Iako putovanje ovim vozom nije baš tako udobno, Josip (58) koji živi u Beogradu, ali često posećuje rodni Kiseljak, kaže da je nostalgija učinila da odmah prvim vozom krene u Sarajevo:
„Meni samo dođe, jer ja sam teški nostalgičar i odmah sam juče, čim sam čuo za ovaj voz, doneo odluku i rekao ženi – ja idem za Sarajevo, odnosno, Kiseljak.“
Za Marju (62), obnavljanje ove vozne linije na destinaciji dugoj oko 500 kilometara, predstavlja pravi način da se nekadašnji ratom uništeni prostor i etnički podeljen, danas ponovo učini lepšim i tolerantnijim prostorom za život:
„Ovo je izuzetan događaj, šta još da vam kaže, to će vam svi od putnika potvrditi.“
