Hoće li Sarajevo biti bliže Beogradu od Banjaluke?

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o odnosima između Srbije i Bosne i Hercegovine koji su u poslednje vreme krenuli uzlaznom linijom. Sagovornici su bili Sulejman Tihić, predsedavajući Doma naroda Parlamentarne Skupštine Bosne i Hercegovine, i Dragoljub Mićunović, predsednik Odbora za inostrane poslove Skupštine Srbije.

Bilo je reči o tome koliko značaj Istanbulske deklaracije umanjuje činjenica što je ne priznaju lideri Republike Srpske, o Deklaraciji o Srebrenici Skupštine Srbije, u kojoj meri je slučaj Ganić prepreka za uspostavljanje dobrih odnosa, koliko Beograd i Zagreb mogu pomoći u rješavanju krize u Bosni i Hercegovini, može li Beograd uticati na Milorada Dodika da ublaži svoj negativan stav prema Bosni i Hercegovini, da li će Beograd ubuduće više sarađivati sa Sarajevom nego sa Banjalukom, kao i tome kada se može očekivati poseta predsednika Tadića Sarajevu i članova Predsedništva Bosne i Hercegovine Beogradu.

Omer Karabeg: Posle višegodišnjih trzavica i nesporazuma odnosi Srbije i Bosne i Hercegovine su na najboljem putu da se poprave. Ko je najzaslužniji za taj novi trend?

Dragoljub Mićunović: Pre svega, rukovodstva dve zemlje, a imam utisak da i vreme čini svoje. Naravno, tu je i posredništvo Turske, a i celokupne međunarodne zajednice. Sve je to doprinelo da najzad počnemo da razgovaramo o budućnosti.

Sulejman Tihić: Slažem se. Svakako da je u tome bila važna uloga rukovodstava Srbije i Bosne i Hercegovine. Značajno je bilo i posredništvo Turske, a i zahtjevi iz Evropske unije da se odnosi između dvije zemlje podignu na viši novo.

Omer Karabeg: Najveći iskorak u pravcu boljih odnosa bila je Istambulska deklaracija koju su potpisali predsednik Srbije Boris Tadić i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Haris Silajdžić, kao i predsednik Turske Ibrahim Gul. Međutim, Republika Srpska ne priznaje tu deklaraciju i oštro je kritikuje. Da li to umanjuje njen značaj?

Dragoljub Mićunović: Ja se nadam da ćemo nesporazum, koji imamo sa rukovodstvom Republike Srpske oko te deklaracije, uspeti nekako da prevaziđemo jer je ona korisna za sve. U slučaju Istanbulske deklaracije razgovori su vođeni na nivou Bosne i Hercegovine, ali mi smatramo da odnosi Srbije treba da budu odlični i sa svim delovima Bosne i Hercegovine.

Omer Karabeg: Rukovodstvo Republike Srpske kaže da njihov član Predsedništva Nebojša Radmanović nije bio konsultovan i da je zbog toga potpis gospodina Silajdžića nevažeći.

Dragoljub Mićunović: Ne bismo hteli da takve stvari na bilo koji način otežavaju sporazum o kome je reč. U svakom slučaju potrebno je da razgovaramo, potrebno je što je moguće više saglasnosti oko svega jer jedino na taj način možemo ostvariti napredak.

Omer Karabeg: A da li je bilo kontakata sa rukovodiocima Republike Srpske i pokušaja da se oni ubede da je ta deklaracija i u njihovom interesu?

Dragoljub Mićunović: Ti razgovori su postojali. Ja u tim razgovorima nisam učestvovao, ali sigurno ih je bilo nivou predsednika i njihovih timova.

Sulejman Tihić: Ja sam pozdravio potpisivanje te deklaracije. Međutim, čini mi se da se njoj pridaje prevelik značaj. Ona sadrži principe koji su normalni u odnosima između dvije zemlje, posebno dvije susjedne države. Nema u njoj ništa što bi bilo kome moglo da smeta. Uostalom, odnosi između naše dvije zemalje mogli bi da se razvijaju i unapređuju i bez te deklaracije. Ali dobro je što je ona potpisana i što se u njoj pominju suradnja i poštivanje teritorijalnog integriteta, suvereniteta, ljudskih i etničkih prava. Zašto su iz Republike Srpske reagovali na takav način? Vjerovatno zbog toga što nisu u dovoljnoj mjeri, ili pak nikako, bili konsultovani. Drugi razlog može biti u tome što je Republika Srpska navikla da isključivo ona razvija saradnju sa Srbijom, pa joj ne odgovora da se uspostavljaju odnosi između država, to jeste između Srbije i države Bosne i Hercegovine.

Srbija ne insistira na izručenju Ganića

Omer Karabeg: Gospodine Tihiću, da li ste zadovoljni Deklaracijom o Srebrenici, koju je nedavno usvojila Skupština Srbije, i pored toga što se u njoj ne pominje reč genocid?

Sulejman Tihić: Jesam, zadovoljan sam. Ja sam i čestitao predsjedniku Tadiću. Tačno je da se u toj deklaraciji riječ genocid ne pominje eksplicitno, ali pominje se presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu u kojoj se govori o genocidu i načinu njegovog izvršenja i jasno se kaže da su za genocid odgovorne vojne i policijske snage Republike Srpske. Zbog toga ja ne vidim da to što u deklaraciji nije pomenuta riječ genocid predstavlja neku posebnu smetnju. Usvajanje te deklaracije bio je važan korak u unapređenju odnosa između Bosne i Hercegovine i Srbije i vjerujem da će ona dugoročno doprinijeti i boljim odnosima unutar Bosne i Hercegovine.

Dragoljub Mićunović: Mislim da je dobro što je doneta Deklaracija o Srebrenici. Tamo je rečeno da je to bio strašan zločin. Mislim da je u ovom slučaju najvažnija intencija - ne pojedine reči, bilo implicitne ili eksplicitne - da se zločini fiksiraju za odgovornost određenih ljudi ili grupa. Jer, svaka priča o kolektivnoj krivici samo stvara smetnje. Mislim da je jako dobro što se okrećemo budućnosti. Mi ne možemo živeti isključivo od prošlosti. Prošlost smo, da tako kažem, maksimalno oglodali. Ja ne znam šta više iz te prošlosti, ne ove neposredne nego i daleke, nije pomenuto. Ako želimo da našim potomcima stvorimo šansu za iole pristojan život, moramo da se okrenemo dijalogu. Kroz dijalog ćemo otkloniti sve predrasude i nesporazume. Treba imati hrabrost da se stvari pogledaju kakve jesu, da se to kaže i prizna - i da se ide dalje.

Sulejman Tihić: Prošlost ne možemo zaboraviti, ali ne treba u njoj živjeti. Ja sam prije dvije godine dao jednu izjavu o potrebi promjene prioriteta bošnjačko - bosanske politike, založio sam se da mi političari rješavamo probleme sadašnjosti i budućnosti, a da prošlost ostavimo institucijama koje se bave procesuiranjem odgovornih za zločine i historičarima. To je kod jednog dijela javnosti naišlo na nerazumijevanje. Ova deklaracija jeste na određen način napuštanje politike prošlosti. I u Srbiji i u Hrvatskoj dosta je promijenjen odnos prema Bosni i Hercegovini. Tamo se sada vodi politika koja napušta prošlost. Nažalost, ovdje u Bosni i Hecegovini prošlost je još uvijek prisutna u politici - i to na svim stranama.

Omer Karabeg: Koliko je slučaj Ganić prepreka uspostavljanju dobrih odnosa između Srbije i Bosne i Hercegovine?

Dragoljub Mićunović: Ja mislim da to ne bi trebalo da bitno kvari naše odnose. Srbija ne insistira, i predsednik Tadić je to rekao, da Ganić bude izručen Srbiji i da suđenje bude u Beogradu. Za nas je to irelevenatno. Ali sigurno je važno, a i za samog gospodina Ganića, da do tog procesa dođe, da se utvrde činjenice i odgovornost. Mi ne treba da zbog toga dovodimo u pitanje naše odnose, već ceo slučaj treba da prepustimo pravosuđu i očekujem da će taj proces, ukoliko do njega dođe, biti transparentan, objektivan i korektan. Slažem se sa gospodinom Tihićem da istoričarima treba da prepustimo da sude o prošlosti. Od političara je dovoljno što su pripremili ovakvu prošlost i sadašnjost.

Sulejman Tihić: Nažalost, taj slučaj je već opteretio naše odnose. Ja mislim da slučaj Ganić treba rješavati u okviru sporazuma o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima koji je 24. februara ove godine zaključen između Bosne i Hercegovine i Srbije, a ne u okviru postupka ekstradicije. Po tom sporazumu potpuno je jasno da bi slučaj Dobrovoljačka trebao da bude u nadležnosti suda Bosne i Hercegovine jer prioritet ima sud one zemlje gdje je izvršen zločin, gdje osumnjičeni ima prebivalište i gdje se nalaze dokazi i svjedoci. Inače, slažem se da je važno da sud okonča slučaj Dobrovoljačka i da se tačno utvrdi i broj žrtava i odgovornost, ukoliko ona postoji. Lično smatram da političko i vojno rukovodstvo Bosne i Hercegovine nije željelo da u Dobrovoljačkoj dođe do žrtava, ali sud je taj koji ima posljednju riječ.

Omer Karabeg: Gospodine Mićunoviću, da li je vama poznato zašto slučaj Ganić nije rešavan po ovom sporazumu nego se išlo na ekstradiciju?

Dragoljub Mićunović: To je bilo pre ovog sporazuma. To je jedna stara poternica po kojoj je Interpol postupio. Ali ja se slažem da je to dobar sporazum i da ga treba primenjivati u praksi. Isto tako postoji i problem skrivanja zločinaca u susednim državama. Imamo slučaj Glavaša, koji je osuđen u Hrvatskoj, on se sklonio u Bosnu, pa, pošto ima i bosansko državljanstvo, ne može biti izručen. Sve te stvari treba da rešimo u interesu pravde da bi se svako ko je osumnjičen za zločin našao pred sudom. A sudski postupak mora da bude fer i potpuno transparentan, pa će onda biti svejedno koji će sud suditi.

Omer Karabeg: Gospodine Tihiću, kako gledate na slučaj Ilije Jurišića? Može li se primenom sporazuma o pravnoj pomoći olakšati njegov položaj?

Sulejman Tihić: Taj slučaj je u poodmakloj fazi, na drugostepenom rješavanju. Kada budemo imali presudu i kada budemo znali da li će prvostepena presuda biti ukinuta ili pak potvrđena, onda bismo mogli koristiti mehanizme koji postoje u tom sporazumu koji predviđa ne samo suđenje nego i izdržavanje kazne u zemlji čiji je državljanin osumnjičeni.

Dragoljub Mićunović: Ja se slažem da treba videti kako stoji stvar sa dosadašnjim tokom suđenja i, kao i u slučaju Ganić, omogućiti da se primeni ovaj sporazum.

Rešavati probleme dijalogom

Omer Karabeg: Kako vidite ulogu Beograda i Zagreba u prevazilaženju krize u Bosni i Hercegovini?

Dragoljub Mićunović: Za poboljšanje odnosa potrebna je, pre svega, dobra volja i drago mi je da ona u ovom trenutku postoji u sve tri države. Sigurno da postoji nekoliko problema koje treba da se reše i u tom smislu treba da sarađujemo. Mene jako boli sudbina izbeglica i smatram da pravda nije ispunjena dokle god čovek ne može da se vrati svojoj kući ili dok mu se ne nadoknadi ono što je ne svojom krivicom izgubio u ratu. Mislim da bi trebalo da organizujemo jednu konferenciju na kojoj bismo pokušali da rešimo to pitanje. S druge strane, moramo da obnovimo ono što se nekada zvalo jedinstveni kulturni prostor i da razmenom pozorišta, kulturnih grupa, sastancima intelektualaca, književnim večerima i na razne druge načine uspostavimo dijalog koji je najbolji način da se reše svi neporazumi.

Sulejman Tihić: Beograd i Zagreb mogu igrati i pozitivnu i negativnu ulogu. Dobro je što Beograd, evo, već izvjesno vrijeme igra pozitivnu ulogu -Zagreb i nešto duže - pa određene izjave i antidejtonska ponašanja ne nailaze na njegovu podršku. Sada iz Beograda stižu glasovi smirivanja ovdašnjih unutrašnjih tenzija. Ja mislim da bismo mi trebali zaključiti sporazume o posebnim odnosima između Bosne i Hercegovine i Hrvatske, kao i Bosne i Hercegovine i Srbije. O tome sam razgovarao sa hrvatskom premijerkom Jadrankom Kosor prilikom našeg nedavnog susreta u Zagrebu. Srbija i dalje može na entitetskoj razini imati odnose sa Republikom Srpskom, ali mi moramo razvijati odnose između naših država. Koje su to oblasti u kojima možemo sarađivati? To je svakako pitanje izbjeglica, koje je pomenuo gospodin Mićunović, zatim pitanje ratnih zločina, o tome smo već govorili, kao i pitanje granica, gdje smo blizu sporazuma i taj posao bi što prije trebalo završiti. Da i ne govorim o potrebi razvijanja ekonomskih odnosa i zajedničkog nastupa na trećim tržištima, kao i o kulturnoj saradnji koja povezuje ovaj prostor.

Omer Karabeg: Gospodine Mićunoviću, šta mislite o inicijativi gospodina Tihića da se naprave sporazumi o specijalnim odnosima između Bosne i Hercegovine i Srbije i Bosne i Hercegovine i Hrvatske?

Dragoljub Mićunović: Sve što može da doprinese boljim odnosima, da učvrsti veze i onemogući nesporazume - dobro je došlo. Predsednik Tadić često ističe da Srbija poštuje međunarodno priznatu Bosnu i Hercegovinu i njen teritorijalni integritet i da je u tom pogledu, kao jedna od supotpisnica Dejtonskog sporazuma, apsolutno privržena tom sporazumu. Odnosi između entiteta su, naravno, unutrašnja stvar i mi se zalažemo da se rešavaju dijalogom.

Omer Karabeg: Beograd se zalaže sa celovitu Bosnu i Hercegovinu, to stalno ponavljaju i predsednik Tadić i najviši funkcioneri Srbije. S druge strane, Milorad Dodik, lider Republike Srpske, smatra da je Bosna i Hercegovina neodrživa. Može li Beograd na izvestan način uticati na Dodika da ublaži svoj stav?

Dragoljub Mićunović: Naš stav o Bosni i Hercegovioni je vrlo jasan, ali Beograd ne želi nikome da bude tutor, pa ni Bosni i Hercegovini - bilo da je reč o celini ili o delovima - niti želimo da vršimo pritisak. Saveti koje dajemo su vrlo jasni. Mi kažemo da ne treba dramatizovati situaciju, da treba tražiti rešenja i da ne treba vući riskantne poteze. Mi želimo da se sporazumom dođe do pravednoga i razumnoga rešenja i ja mislim da je ono moguće.

Međudržavni susreti već u maju

Omer Karabeg: Gospodine Tihiću, mislite li da će ovo poboljšanje odnosa između Bosne i Hercegovine i Srbije značiti da će ubuduće Beograd više komunicirati sa Sarajevom nego sa Banjom Lukom?

Sulejman Tihić: Svakako. Ja se nadam da ćemo česće komunicirati kako bismo riješili pitanja koja već duže vremena stoje neriješena. Međutim, najvažniji je unutrašnji dijalog i on se ne može ničim zamijeniti. Što prije shvatimo da nam niko iz inozemstva neće donijeti nekakva gotova rješenja, prije ćemo riješiti naše probleme. U Bosni i Hercegovini nema idealnih rješenja. Ono što je idealno za Sarajevo, nije za Banjaluku, ono što je idealno Hrvatima nije Srbima ili Bošnjacima. U Bosni i Hercegovini postoje samo realna rješenja. To su ona oko kojih se možemo dogovoriti. U svemu tome veoma je važna uloga medija. Nažalost, naši mediji podržavaju jednu, drugu ili treću politiku isključivosti, a ne afirmišu politiku dogovora i kompromisa. Spremnost na dijalog i kompromise tumači se kao slabost. Ja sam to najbolje iskusio i u prudskom procesu i u mnogim drugim dogovorima kada smo se Stranka demokratske akcije ja lično trudili da budemo dio rješenja za razliku od onih koji su stalno poticali politiku isključivosti. Mi smo na domaćem nivou postigli dva dobra sporazuma. Jedan je bio aprilski paket ustavne reforme iz 2006. godine, koji, na žalost, nije dobio dovoljno glasova u parlamentu Bosne i Hercdegovine. Prošle godine imali smo butmirski paket, koji su napravili Evropljani i Amerikanci i koji je sadržavao otprilike 90 posto aprilskog paketa, ali srpska strana, koja je bila pristala na rješenja iz aprilskog paketa, nije željela da prihvati ono što je već ranije, prije četiri godine, prihvatila. Na drugoj strani imamo opcije koje smatraju da je aprilski paket nedovoljan i da treba još jače ići u reforme, tako da smo tokom posljednje četiri godine svjedoci politike isključivosti maltene na svim stranama koja ne vodi rješavanju problema i koja nikome nije u interesu.

Omer Karabeg: Gospodine Mićunoviću, da li će u budućnosti Beograd više komunicirati sa Sarajevom nego sa Banjom Lukom?

Dragoljub Mićunović: Kad je reč o državnim odnosima, budući da je sedište države u Sarajevu, sigurno ćemo imati mnogo više kontakata nego do sada, što ne znači da ćemo prekinuti odnose sa Banjom Lukom koji mogu imati drukčiji karakter vezan za posebne ekonomske i kulturne odnose. Ja bih podsetio da je, kad sam postao predsednik parlamenta SR Jugoslavije, jedna od mojih prvih poseta bila poseta Sarajevu. To je bio znak da želimo da imamo najbolje moguće odnose sa celovitom Bosnom i Hercegovinom koja nam je sused. Koliko je to važno svedoči i obim naše trgovačke razmene. Mi smo ekonomski upućeni jedni na druge. I stvarno bi bila krajnja neodgovornost da se sve to prenebregne. Jedna od meni najomraženijih floskula, koje sam slušao ratnih godina, bila je da ne možemo živeti zajedno. Ja, koji dugo pamtim, znam da to nije istina, da su ljudi živeli zajedno i bili prijatelji, da je onda došlo vreme kada su učinjene grozne stvari, ali to se u istoriji dešavalo. Ljudi ponovo moraju da žive zajedno na normalan način i u punoj slozi. Mislim da je u Bosni i Hercegovini moguće naći rješenje. Treba ga strpljivo tražiti uz više uzajamnog poverenja. Alternativa kompromisu i dogovoru jesu sukobi i rascepi koji nikoga ne mogu usrećiti.

Omer Karabeg: Kada se može očekivati poseta predsednika Srbije Tadića Sarajevu i Predsedništva Bosne i Hercegovine Beogradu?

Sulejman Tihić: Ja bih želio da do tih posjeta dođe što prije. Znam da će predsjednik Tadić biti na obilježavanju 15-godišnjice Srebrenice, ali to je poseban čin. Važno je da se u ovom mjesecu realizira jedna od te dvije posjete. Ja sam imao poziv od predsjednika Tadića da ga posjetim u ovom mjesecu i da razgovaramo. Međutim, želio bih da Predsjedništvo, kao najviši organ vlasti u Bosni i Hercegovini, posjeti Srbiju.

Omer Karabeg: Gospodine Mićunoviću, koja će se poseta pre ostvariti?

Dragoljub Mićunović: To ne bih mogao sa sigurnošću da kažem jer termini još nisu utvrđeni. Ali ono što ja znam jeste da se u maju očekuje poseta iz Sarajeva, a odmah nakon toga predsednik Tadić bi išao u Sarajevo.

Sulejman Tihić: Predsjednik Tadić je zadnji put bio u Sarajevu kad sam ja bio predsjedavajući Predsjedništva i, kada bi išlo po tom redu, onda bi sada Predsjedništvo BiH trebalo da ide u posjetu Beogradu.

*****
Pogledajte i nedavni radio most u kojem je Radio Slobodna Evropa povezao gradonačelnike Beograda i Sarajeva: