U najnovijem Mosta Radiju Slobodna Evropa razgovaralo se o tome otkud predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću pare koje deli narodu uoči decembarskih izbora. Sagovornici su bili dva novinara iz Beograda koji se bave ekonomskim temama - Milan Ćulibrk i Mijat Lakićević.
Bilo je reči o tome koliko će državu koštati novčana pomoć penzionerima i socijalno ugroženom osobama koju je Vučić najavio za kraj novembra, zašto se iznos od 20.000 dinara poklanja i penzionerima čija je penzija 200 eura i onima čija je penzija preko 1000 eura, da li će biti novca za povećanje penzija od 15 posto koje je Vučić obećao u pismu koje je dobio svaki od 1.700.000 penzionera i zašto je to pismo poslano i mrtvim penzionerima.
Razgovaralo se i o tome zašto jedino Vučić saopštava svaku novčanu pomoć i povišicu penzija i plata, iako to nije u njegovoj nadležnosti, da li ljudi veruju da to dobijaju zahvaljujući predsedniku, pa su mu zbog toga zahvalni, koliko će deljenje para uticati na rezultate decembarskih izbora, da li Vučić može da poklanja tolike pare zato što Srbija nikada nije imala više para, što tvrdi vlast, ili država mora da uzima skupe kredite da bi obezbedila taj novac jer je državna kasa prazna i dokle će Vučić moći da deli pare zahvaljujući kreditima koje će vraćati buduće generacije.
Omer Karabeg: Predsednik Vučić je najavio da će 1.700.000 penzionera 30. novembra dobiti po 20.000 dinara i oko 200.000 socijalno ugroženih i hendikepiranih po 10.000. Da li je neko izračunao koliko je to para?
Milan Ćulibrk: To je okvirno negde oko 400 miliona evra, što uopšte nije malo, tim pre što tog novca nema u budžetu. On nije planiran rebalansom budžeta za 2023. koji je vlada predložila, a Skupština usvojila nekoliko nedelja pre njenog raspuštanja i raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora.
To je jasan signal da je cela ova operacija bacanja novca iz helikoptera - kako se inače naziva ta vrsta deljenja para - smišljena na brzinu i da nije bilo nikakvog dugoročnijeg plana. To nije promišljeni ekonomski potez nego politički čiji je cilj da se poveća podrška Srpskoj naprednoj stranci na narednim izborima.
Papreni krediti
Omer Karabeg: Vučić je nedavno uputio pismo svakom od 1.700.000 penzionera u kome je najavio da će im od januara iduće godine povećati penzije za 14.8 posto. Da li će i za to biti para?
Mijat Lakićević: Biće para sve dok Srbija može da se zadužuje. Sve što je Vučić delio ove godine i ono što je davao prošlih godina - sve je to iz kredita. Srbija se poslednjih godina jako puno zadužuje, u proseku preko dve milijarde godišnje. I dok bude mogućnosti da se zadužuje biće para i za novčane poklone i za povišice penzija i plata u javnom sektoru.
Drugo je pitanje ko će to da vrati. Znamo da to neće vraćati ni Siniša Mali, ni Ana Brnabić ni Aleksandar Vučić. To će vraćati građani Srbije i to s kamatom. Taj novac koji dobiju danas skupo će ih koštati - ne samo njih nego i njihovu decu i unuke.
Milan Ćulibrk: Krediti koje uzima država su skupi, rekao bih papreno skupi. zato što se trenutno Srbija zadužuje po kamatnim stopama od 7 do 9 posto. Vlast se hvali da javni dug nije veliki, da je nešto iznad 50 posto bruto domaćeg proizvoda, ali on nije prevelik zahvaljujući pre svega fiksnom kursu dinara koji se dugo ne menja. Evro je sada 117 dinara, a pre sedam-osam godina je bio 124 dinara. Kada bi kurs bio realan, naš javni dug bio znatno veći.
Srbija će sledeće godine samo za otplatu kamata morati da izdvoji skoro milijardu i po evra što govori koliko su skupi krediti koje vlast uzima. Kada bi neko građanima objasnio da će za svakih 20.000 dinara, koje penzioneri danas dobiju, oni, njihova deca i unuci morati sutra da vrate 22.000 verovatno bi na to malo drugačije gledali. Ali čini mi se da živimo u društvu u kome je najvažnije daj mi danas, pa šta god da bude sutra.
Ovakvi populistički potezi svakako imaju svoje političke razloge. Što se tiče ekonomskih i socijalnih efekata Fiskalni savet Srbije je u svojim brojnim studijama i analizama dokazao da novac, koji je podeljen građanima i privredi, uglavnom nije kroz PDV vraćen u državnu kasu, kao što vlast tvrdi, nego samo jedan veoma mali deo.
Ali smo zato u vreme, kada se novac delio kapom i šakom, imali rekordne spoljnotrgovinske deficite što znači da je vlast novcem, koji je delila građanima, stimulisala privrede Nemačke, Francuske, Italije i drugih zemalja iz kojih uvozimo robu jer u tom periodu značajno povećan uvoz iz tih zemalja
Devize i zlato
Omer Karabeg: Vučić, međutim, tvrdi da Srbija u istoriji nikada nije imala više para. Kaže da su devizne rezerve 24 milijarde eura, a da su zlatne rezerve na istorijskom maksimumu, da Srbija ima 38 tona zlata. To je najviše na Balkanu.
Mijat Lakićević: Tačno je da su devizne rezerve velike, ali pitanje je šta će nam tolike rezerve. Te devize i to zlato se čuvaju u inostranstvu. Od tog novca korist imaju države u kojima se taj novac čuva.
Neracionalno je imati tako velike rezerve u devizama i zlatu jer narod i država od toga nemaju neke koristi. To nije dobra politika.
Milan Ćulibrk: To je samo zasenjivanje prostote. Činjenica je da su devizne rezerve zaista na istorijskom maksimumu. Ali novaca u državnoj kasi nema. Da ima, ne bi za ovu godinu bio planiran deficit od dve milijarde evra i za sledeću godinu deficit od 2,2 posto bruto domaćeg proizvoda.
Da li mi imamo novca ako nam je račun u minusu? Naravno da nemamo. Nijedan građanin u Srbiji ne bi rekao da ima novca, ako mu je račun u minusu i na taj minus plaća kamate od 7 do 9 posto.
Rekao sam da će sledeće godine Srbija samo za kamate, ne i za glavnicu, morati da izdvoji milijardu i po evra. Da nemamo toliki dug na koji moramo da plaćamo visoke kamate, mogli bismo tu milijardu i po evra potrošiti na škole, obrazovanje, nauku, kulturu. Ovako taj novac će otići stranim kreditorima.
Omer Karabeg: Zašto se država zadužuje da bi Vučić mogao da deli novac, zašto ne uzmu nešto iz tih rezervi?
Milan Ćulibrk: Ne mogu zato što te rezerve nisu državne. U tim rezervama su devizne rezerve poslovnih banaka kao i deo devizne štednje građana. To nisu pare države. Devizne rezerve ne pripadaju državi i ona ne može njima da raspolaže kako hoće i kako joj se prohte.
Omer Karabeg: Da li ovo deljenje para i povećavanje penzija pokriva inflaciju? Vučić tvrdi da je rast penzija dvostruko veći od stope inflacije.
Mijat Lakićević: Mada Vučić stalno ističe da su od 2012. godine, kada su naprednjaci došli na vlast, penzije u evrima duplo porasle, kada se pogleda platežna moć, to jeste ono što je moglo da se kupi tim penzijama, nije bilo nikakvog realnog rasta sve do poslednjeg povećanja od 5.5 posto oktobra ove godine. To pokazuje analiza Fiskalnog saveta Srbije.
Omer Karabeg: Da li će Vučić sa 20.000 novčane pomoći i najavom velikog povećanja penzija u januaru uspeti da kupi penzionere, pa će oni listom glasati sa njega?
Milan Ćulibrk: Dobar deo tog biračkog tela naklonjen je stranci čiji formalni predsednik nije Vučić, ali on zaista vodi tu stranku. Kolega Lakićević je, pozivajući se na analizu Fiskalnog saveta, rekao da penzije nisu realno porasle u periodu otkako je Vučić došao na vlast. Izneću vam još jedan podatak koji to potvrđuje.
Daleke 2008. prosečna penzija u Srbiji bila je oko 60 posto prosečne plate. Danas je prosečna penzija samo 42 posto prosečne plate. Što znači da se je položaj penzionera u odnosu na zaposlene dramatično pogoršao. Oni sada imaju mnogo manje penzije.
Predsednik Vučić je nedavno obećao da će 2027. prosečna plata biti 1.400, a prosečna penzija 620 evra. Ako se ispune predsednikova obećanja, neće se popraviti položaj penzionera. I tada će prosečna penzija biti skoro ista kao i sada u odnosu na prosečnu platu. što znači da su penzioneri izgubili trku i sa platama i sa cenama.
Dragi pokojniče...
Omer Karabeg: Ali čini se da Vučić i njegova ekipa iz Srpske napredne stranke baš i nisu sigurni da će svi penzioneri glasati za njih. Zato ih zovu po kućama. Jedna moja poznanica iz Novog Sada, profesorka u penziji, ovih dana mi je ispričala da su je zvali iz Beograda iz štaba Srpske napredne stanke.
Kaže, zvoni mi mobilni telefon, a sa druge strane ženski glas pita - kako ste gospođo, oslovljava me sve po imenu i prezimenu. Ko ste vi, pitam ja. Kaže, zovem iz štaba Srpske napredne stranke. Da li ćete glasati za Srpsku naprednu stranku i predsednika Vučića? Ja kažem neću, ona krene da me ubeđuju i ja isključim telefon.
Moja poznanica kaže - to je stvarno bezobrazluk, odakle im moj privatni telefon? Zaista, odakle Srpskoj naprednoj stranci brojevi privatnih mobilnih telefona? Da li im to daje Telekom? Da li i ostale dve mobilne mreže, koje su u vlasništvu stranaca, daju privatne telefone građana vladajućoj stranci?
Mijat Lakićević: Niko ko danas posluje u Srbiji, bilo da je to domaća ili strana kompanija, ne može da ostane imun na uticaj Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića.
On potpuno kontroliše sve privredne tokove i tokove novca. Kontroliše policiju i upravu - tako da Srpska napredna stranka lako dolazi do svih informacije o građanima i može da ih koristi po svojoj volji.
Milan Ćulibrk: Ne mogu da kažem da mobilne mreže daju privatne telefone Srpskoj naprednoj stranci, ali mogu da kažem da oni imaju te telefone. Navešću vam svoj primer. Mene zovu uoči svakih izbora. Zvali su me pre nekoliko nedelja uoči ovih izbora i pre nego što su bili raspisani. Zvali su me i kada su bili predsednički izbori da me pitaju da li ću glasati za Aleksandra Vučića koji se još nije bio ni kandidovao.
Pravio sam se lud, pa sam rekao otkuda vama uopšte ideja da će se on kandidovati kad je rekao da neće. Onda su me oni malo ubeđivali, ali definitivno oni imaju sve privatne telefone. Da li im ih daju telekomunikacione kompanije ili to možda radi neka bezbednosna služba? Ne bih isključio ni tu mogućnost jer u ovoj zemlji je sve privatizovano, pa i država.
Malopre ste pominjali Vučićevo pismo penzionerima. Oni su bili toliko neuviđavni da su to pismo slali i ljudima koji su u međuvremenu preminuli. Možete misliti kako su se osećale njihove porodice kada su dobile takvo pismo. Otvore ga, a on pokojniku obećava povećanje penzije od januara za skoro 15 posto i zahvaljuje mu na podršci.
Mislim da je to prevršilo svaku meru. Pošto imaju pristup svim bazama podataka, mogli su da provere ko je živ, a ko mrtav.
Jedan čovek
Omer Karabeg: Zašto u Srbiji povećanje penzija zavisi od jednog čoveka? U drugim zemljama postoje zakoni prema kojima se penzije automatski usklađuju sa rastom privrede bez obzira na izbore, to nema nikakve veze sa izborima.
Mijat Lakićević: I u Srbiji postoji zakon po kojem se penzije određuju po takozvanoj švajcarskoj formuli, ali se ne poštuje. Vlada je to, ako se ne varam, poštovala poslednje dve, tri godine, ali ove godine je odlučeno da se od toga odstupi.
Za Aleksandra Vučića i za aktuelnu vlast nema nikakvih ni zakonskih, ni ustavnih ograničenja. Poigravaju se sa svim, pa i sa penzijama.
Omer Karabeg: Ali sva povećanja najavljuje predsednik Vučić.
Mijat Lakićević: Na to smo već oguglali. On najavljuje i pojeftinjenja, otvara puteve, bolnice, škole, dečije vrtiće. Nema nijednog segmenta društvenog života u kome on nije glavni, gde on nije u prvom planu.
Kada javno kažete da je to protiv ustava, da nije u skladu sa njegovim nadležnostima, oni odgovore da vi mrzite Vučića i njegovu porodicu. Nikakva rasprava nije moguća.
Omer Karabeg: Da li su ljudi u Srbiji zahvalni Vučiću kada im on najavi novčanu pomoć ili povećanje penzije, pa ga onda hvale kako je velikodušan?
Milan Ćulibrk: Nažalost da, iako ekonomisti već godinama objašnjavaju ljudima da je svaki dinar u budžetu novac poreskih obveznika, da to nije novac ni predsednika Vučića, ni ministra finansija Malog, ni premijerke Brnabić nego svih građana Srbije koji plaćaju poreze i rade u firmama koje takođe plaćaju poreze i da u budžetu nema nijednog dinara koji je napravila vlada.
Vlada uverenje kao da je sve fabrike od temelja do krova podigao jedan čovek i u njima zaposlio radnike. Predsednik nam uvek prvi saopštava kolika će biti minimalna zarada za sledeću godinu iako bi ona trebala da bude rezultat dogovora između vlade, poslodavaca i sindikata. Nikada se nije desilo da je to saopšti premijerka ili ministar finansija već isključivo predsednik države. Biće onako kako on kaže bez obzira da li za to ima realnog osnova i bez obzira na stavove struke.
Nadam se da će ljudi jednom da shvate da sve to što se sada daje kapom i šakom zapravo nije naš novac nego tuđi, pozajmljen. Ne verujem da bi se iko u svojoj porodici ponašao tako kao što se ponaša ova vlast - da jedva sastavlja kraj s krajem, da su mu računi u minusu, a on ode u banku i uzme kredit od 5.000 evra da bi pravio veselje na ulici. Upravo se to sada u Srbiji dešava.
Mijat Lakićević: Mislim da mu ipak većina građana ne veruje. Druga je stvar zašto Vučić pobeđuje na izborima. Ne pobeđuje samo zbog toga što deli novac i podmićuje građane. Na taj način privuče manji broj birača.
Glavni razlozi su drugačije prirode. Mnogi su ucenjeni. Vezani su raznim poslovima za državu. Klijentelizam, koji je Vučić napravio, široko je rasprostranjen. On je korupcionašku Hidru raširio do neslućenih razmera kao nikada do sada u Srbiji. Veliki broj ljudi je u to uvučen i ima interes da glasa za ovu i ovakvu vlast.
Dosta je i onih koji prosto neće da ulaze u tu baruštinu i kaljugu, neće da se prljaju. Mislim da je većini stanovništva jasno o čemu se radi, ali neki to trpe zato što moraju, a neki su se izmakli i čekaju da to prođe.
Svima isto
Omer Karabeg: Da li Vučić može da kaže da povećavanjem penzija, deljenjem pomoći i drugim poklonima pomaže narodu, da vraća ljudima ono što im država uzela kroz poreze?
Milan Ćulibrk: Ne može zato što svima vraća isto. Pomoć od 20.000 dinara dobijaju penzioneri čija su mesečna primanja manja od te cifre kao i oni čije su penzije veće od 1.000 evra.
Niko od ekonomista u ovoj državi ne može to da prihvati, niti da opravda. Oni nemaju ništa protiv toga da država pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija, ali su protiv toga da se svima daje isto.
Omer Karabeg: A da li Vučić to radi zato što smatra da će i onaj ko ima penziju preko 1000 eura glasati za njega ako mu da 20.000 dinara? Da li je to njegova računica?
Milan Ćulibrk: Ne. On pre svega računa na one sa nižim penzijama. Pogledajte kakao se vlast ponašala 2014, 2015. godine u vreme fiskalne konsolidacije. Tada ste mogli da vidite na koga ova vlast računa.
Tada najniže penzije uopšte nisu smanjene, malo su smanjenje one oko proseka, dok su drastično smanjene penzije koje su bile veće od 1.000 evra. Na te penzionere Vučić ne računa. Ali sada mu je bilo lakše da svima podeli isto, pa da može da kaže da ne pravi razliku među ljudima.
Mijat Lakićević: Ja bih rekao da Vučić računa na svaki glas. Naravno da je njegovih glasača više u siromašnijem i neobrazovanijem delu stanovništva, ali nije zanemarljiv ni broj ljudi koji pripadaju srednjoj klasi, među njima ima i univerzitetskih profesora, koji ga podržavaju.
Vučić nije želeo da pravi razliku da se neki od njegovih bolje stojećih pristalica ne bi naljutio. Na kraju krajeva, on ne daje svoje pare i šta sad ima da kalkuliše i gleda koliko je kome dao. On pozajmi koliko mu treba i svima isto deli tako da niko neće na njega da se naljuti, a to što će se naljutiti desetak ekonomista što arči pare - to mu je najmanji problem.
Prazna kasa
Milan Ćulibrk: Niko ne vodi računa o tome koliko će sve to na kraju da nas košta. Za mandata Vučićeve vlasti javni dug je porastao sa oko 15 na 35 milijardi evra. Većina građana je uverena da je bivša vlast dovela Srbiju do ivice bankrota, a u vreme, kada je ona odlazila, dug je bio 15 milijardi, dok je danas je 35 milijardi evra sa tendencijom da će uskoro dostići i 40 milijardi.
Ali ne vredi pričati zato što istina dopire do relativno malog broja ljudi jer najgledaniji mediji, televizije sa nacionalnom frekvencijom, nekritički podržavaju svaki korak vlade.
Mijat Lakićević: Podaci koje je izneo kolega Ćulibrk bi za svako normalno društvo bili frapantni. Umesto toga vlast uporno ponavlja priču da Srbija ima para.
Ministar finansija Siniša Mali kaže - mi smo štedeli, pa zato imamo para. Štedeli smo tako da će ove godine dug porasti za preko tri milijarde evra pa će do kraja godine ukupan dug biti oko 37 milijardi evra.
Omer Karabeg: U zaključku, da li će Vučić isprazniti državnu kasu da bi dobio izbore koji se održavaju za mesec dana 17. decembra?
Milan Ćulibrk: Ona je davno ispražnjena. Prazna je već nekoliko godina. Ako saberete minuse u državnoj kasi u 2020, 2021, 2022. i deficit koji je planiran za ovu godinu, videćete da je vlast u tom periodu - dakle, za samo četiri godine - napravila minus u državnoj kasi veći od 10 milijardi evra.
Tome treba dodati da je za sledeću godinu planiran deficit od milijardu i po evra. A ubeđuju nas da država ima para za bacanje.
Mijat Lakićević: Tačno je da je državna kasa odavno prazna. Popunjava se pozajmicama iz inostranstva i, dok bude tih pozajmica, biće i para. Nažalost, ne vidi se kraj mogućnosti zaduživanja, tako da će Vučić, ako pobedi na izborima, moći da nastavi s tom politikom.
Facebook Forum