Međunarodni monetarni fond (MMF) je upozorio da će se svetska privreda zbog pandemije korona virusa suočiti sa većim padom nego što se ranije predviđalo – tačnije za 4,9 odsto u ovoj godini u odnosu na tri procenta koliko je projektovano u aprilu.
Takođe, saopšteno je i da će se znatno produbiti budžetski deficiti jer su vlade do sada potrošile skoro 11 hiljada milijardi dolara u pokušaju da suzbiju negativne ekonomske efekte.
U međuvremenu, trenutno je izgubljeno 300 miliona radnih mesta.
Čuveni američki profesor Nurijel Rubini (Nouriel Roubini), koji je predvideo finansijsku krizu 2008. i koga zbog pesimističnih prognoza nazivaju Doktor “Propast” (Dr. Doom), predviđa da će svet u celoj narednoj deceniji biti suočen sa ekonomskom depresijom.
Šteta od 12 hiljada milijardi dolara
"Pandemija COVID-19 imala je negativniji uticaj na ekonomsku aktivnost u prvoj polovini 2020. godine nego što se procenjivalo, a očekuje se da će i oporavak biti sporiji nego što je ranije prognozirano", navodi se u ažuriranom izveštaju MMF-a.
Tako se sada predviđa pad američke privrede od 8,0 odsto, umesto 5,9 koliko je prognozirao u aprilu.
Fond takođe očekuje dublji pad evrozone, od 10,2 procenta. Među najteže pogođenima biće Francuska sa 12,5 i Italija 12,8 odsto.
U Južnoj Africi, Brazilu i Meksiku prognozira se recesija od 8,0, zatim 9,1 i 10,5 odsto.
Najveća diskrepanca je u slučaju Indije, kojoj je u aprilu predviđan neznatan rast, a u ovom izveštaju se projektuje pad njene ekonomije za 4,5 odsto zbog produženih restriktivnih mera i sporijeg nego što se očekivalo privrednog oporavka.
Kina će, prema poslednjoj proceni, zabeležiti rast od jednog procenta.
Ako se ovi procenti iskažu novcem, onda će ekonomska šteta iznositi 12 hiljada milijardi dolara, navodi MMF.
Ova institucija precizira da su revidirane procene posledica pandemije zbog koje će mere socijalnog distanciranja i zaštite na radnom mestu verovatno ostati na snazi i u drugoj polovini godine, što se negavitno odražava na produktivnost i lance snabdevanja.
Iako prognoza MMF nije optimistična, još su pesimističnije procene Svetske banke i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, koji očekuju ekonomski pad u 2020-oj od 5,2 odnosno 6 odsto.
Pad potrošnje
Ekonomske aktivnosti su pogođene i drastičnim padom tražnje, odnosno potrošnje jer su mnogi građani ostali bez posla i zbog neizvesne budućnosti manje kupuju nego ranije.
BBC podseća da ljudi obično posegnu za štednjom, ili zatraže pomoć od najbližih i računaju na podršku socijalnog sistema u kriznim situacijama. U standardnim ekonomskim krizama potrošnja je manje pogođena nego investicije.
Međutim, pandemija je izazvala veliku neizvesnost pa mnogi posežu za “štednjom iz predostrožnosti”, jer ne znaju šta donosi budućnost, navodi MMF.
Direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva, je upozorila još pre objavljivanja ovog izveštaja da su aprilsku prognozu događaji pretekli i da su perspektive globalne ekonomije pesimističnije.
'Najgore stanje od Velike Depresije'
Fond je takođe smanjio prognozu za 2021, i sada očekuje stopu rasta od 5,4 procenta u odnosu na aprilsku projekciju od 5,8 posto.
Ova institucija dodaje da će svetskoj privredi biti potrebno dve godine da se vrati na nivo sa kraja 2019.
“Pandemija COVID-19 dovela je do velike blokade, odnosno zatvaranja ekonomija, što je pomoglo u obuzdavanju virusa i spašavanju života, ali je izazvalo najveću recesiju od Velike Depresije,” navodi savetnica u MMF Gita Gopinat (Gopinath). Ona je istakla da predviđeni pad svetske ekonomije u 2020, iznosi polovinu u odnosu na 1930-te, kada je privreda bila u minusu 10 odsto. Istovremeno, u vreme globalne finansijske krize početkom 2009. godine ekonomski pad je iznosio o,1 odsto.
MMF opisuje ovu krizu “kao potpuno različitu od drugih”.
Ova institucija predviđa i da će svetski javni dug premašiti 100 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) u 2020-oj, tačnije 101,5 procenta, a u sledećoj godini 103,2 odsto.
Istovremeno, fiskalni deficit će u proseku skočiti na 13,9 procenata BDP-a, što je za 10 odsto više nego 2019-e.
Gubitak 300 miliona radnih mesta
U izveštaju se navodi da su verovatni dodatni ekonomski “ožiljci”, jer raste broj firmi koje ne mogu da obnove poslovanje.
„Nagli pad ekonomskih aktivnosti praćen je katastrofalnim udarom na globalno tržište rada“, ističe se u pomenutom izveštaju, precizirajući da će smanjenje radnog vremena u drugom kvartalu po svoj prilici biti ekvivalentan gubitku od preko 300 miliona radnih mesta.
Pad i na berzama
Nakon objavljivanja izveštaja MMF-a, kao i rasta broja zaraženih korona virusom u svetu, pala je i vrednost akcija na berzama. Tako je Dau Džouns (Dow Jones) pao u sredu za 2,7 odsto. Doduše, one nakon istorijskog maksimuma sredinom februara – zatim pada od 30 odsto do sredine marta – ponovo beleže osetan rast.
Nakon usvajanja rekordnog stimulativnog paketa u američkom Kongresu većem od 2 hiljade milijardi dolara, berze su u drugoj polovini marta samo u jednom danu skočile za 11 odsto, u očekivanju inestitora da će to podstaći ekonomski oporavak. Istovremeno, to je i pokazatelj nestabilnosti na finansijskim tržištima.
U narednih 10 sedmica berze su uglavnom rasle povrativši znatan deo prethodno izgubljene vrednosti u očekivanju investitora da će doći do relativno brzog ekonomskog oporavka – u obliku slova “V” - sa opadanjem broja zaraženih i ukidanjem restriktivnih mera, iako se stanje u realnom sektoru pogoršavalo sa dramatičnim porastom nezaposlenosti na 43 miliona u jednom trenutku u maju.
Optimizam investitora je podstakao otvaranje ekonomije i očekivanje da će uskoro biti pronađena vakcina, pa je krajem maja u SAD otvoreno 2,5 miliona novih radnih mesta. Međutim, rast broja zaraženih i strah od drugog talasa pandemije je izazvao zabrinutost da će ekonomski oporavak biti dug i neizvestan.
“Obim nedavnog rasta sentimenta na finansijskim tržištima neusaglašen je sa izgledima u realnoj ekonomiji,” navodi MMF.
On istovremeno naglašava da multilateralrna saradnja ostaje ključna za ublažavanje uticaja pandemije na najsiromašnije. U suprotnom, bio bi ugrožen napredak koji je ostvaren od 1990-ih u suzbijanju siromaštva.
‘Dr. Propast’: Decenija depresije
Čuveni američki profesor Nurijel Rubini (Nouriel Roubini), koji je predvideo finansijsku krizu 2008. i koga zbog pesimističnih progrognoza nazivaju Doktor “Propast” (Dr. Doom), predviđa da će svet u celoj narednoj deceniji biti suočen sa ekonomskom depresijom.
On je kazao za “Blumberg” (Bloomberg) da će ekonomski oporavak biti spor i anemičan, opterećen inflacijom, ograničenjima u snabdevanju, te da će neće biti lako povratiti izgubljena radna mesta. Po njegovim rečima, “decenija depresije” možda neće tako drastično pogoditi berze ili cene nekretnina, već će najviše na udaru biti obični radnici.
Facebook Forum