Svetske berze su u plusu u petak nakon drastičnog pada u četvrtak, najvećeg od marta.
Tako je američki Dau Džouns (Dow Jones) pao u četvrtak za 6,9 odsto, jer je strah od širenja pandemije korona virusa i nimalo ružičaste prognoze u realnom ekonomomskom sektoru, primorao investitore da uzmu u obzir rizik koji je uglavnom ignorisan što je dovelo do velikog rasta vrednosti akcija od sredine marta, nakon prethodnog dramatičnog pada od kraja februara kada su se pojavili prvi slučajevi Covid – 19 u SAD i Evropi.
Na početku trgovine u petak Dau Džons je porastao za više od dva odsto, potom u jednom trenutku pao na nulu da bi u večernjim časovima nastavio da raste dostigavši blizu 1,3 procenta.
Vrednost akcija je pala u četvrtak jer je u SAD zabeležno više od 2 miliona zaraženih od korona virusa i 116 hiljada preminulih. U većini američkih saveznih država je registrovan rast broja inficiranih.
Šef američkih Federalnih rezervi (Fed) Džerom Paule (Jerome Powell) je upozorio u sredu da ako bude drugog talasa pandemije, to će ugroziti ekonomski oporavak te da će on dugo trajati.
Međutim, predsednik SAD Donald Tramp je u četvrtak kritikovao Pauelovu izjavu, istakavši da centralna banka „često greši“, predviđajući da će američka ekonomija imati snažan rast u drugoj polovini godine.
Istovremeno, ministar finansija Stiven Mnučin (Steven Mnuchin) je izjavio da SAD ne mogu da dozvole da korona virus ponovo dovede do zatvaranja ekonomije.
On je rekao da je spreman da zatraži dodatna sredstva od Kongresa u cilju podsticanja ekonomije ako to bude potrebno.
Optimizam investitora je podstakao otvaranje ekonomije i očekivanje da će uskoro biti pronađena vakcina, pa je krajem maja otvoreno 2,5 miliona novih radnih mesta. Međutim, strah od drugog talasa pandemije je izazvao zabrinutost da će ekonomski oporavak biti neizvestan.
Vrednost akcija na berzama je dostigla vrhunac sredinom februara, da bi za manje od mesec dana pala za više od 30 odsto, čime je potrt celokupni rast otkako je predsednik SAD Donald Tramp stupio na dužnost, često pominjući rast vrednosti akcija kao pokazatelj uspešnosti svoje politike.
Tako je samo u jednom danu, 16. marta, vrednost indeksa Dau Džouns (Dow Jones) pala za više od 12 odsto, što je najviše od takozvanog "crnog ponedeljka" 1987.
Tako su se nakon rasta od 2011. godine (bull market) – najdužeg u istoriji – berze strmoglave za samo nekoliko sedmica i ušle u fazu "medveda" (bear market), kada investitori naglo rasprodaju deonice.
Međutim, nakon usvajanja rekordnog stimulativnog paketa u američkom Kongresu većem od 2 hiljade milijardi dolara, berze su u drugoj polovini marta samo u jednom danu skočile za 11 odsto, u očekivanju inestitora da će to podstaći ekonomski oporavak. Istovremeno, to je i pokazatelj nestabilnosti na finansijskim tržištima.
U narednih 10 sedmica berze su uglavnom rasle povrativši znatan deo prethodno izgubljene vrednosti u očekivanju investitora da će doći do relativno brzog ekonomskog oporavka – u obliku slova “V” - sa opadanjem broja zaraženih i ukidanjem restriktivnih mera, iako se stanje u realnom sektoru pogoršavalo sa dramatičnim porastom nezaposlenosti na 43 miliona u jednom trenutku u maju.
Istovremeno, američka privreda je u februaru ušla u recesiju, sa padom u prvom kvartalu od 4,8 procenata, a kako procenjuje Goldman Saks (Sachs) pad u drugom kvartalu može dostići rekordnih 39 odsto, doduše sa izgledima da u trećem kvartalu poraste za 29 procenata.
Međunarodni monetarni fond predviđa da će na kraju godine američka privreda biti u minusu 5,9 odsto.
Mnogi analitičari upozoravaju da rast berzi u poslednjih 10 sedmica može biti takozvana “zamka na tržištu medveda” (bear market trap), nakon koje obično dolazi do velikog kraha vrednosti akcija, pre nego što dođe do njihovog oporavka, što pokazuju primeri iz Velike depresije tokom 1930-ih i nakon globalne finansijske krize 2008.
