Dnevnici Ratka Mladića iz godina rata mogu biti korišćeni kao dokazi u postupcima koji se pred Haškim tribunalom vode protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića, nekadašnjih čelnika srpske tajne policije. I ne samo protiv njih nego i protiv lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, a mogli bi koristiti i za dokazivanje uloge koju je u ratu u Bosni i Hercegovini odigrao Slobodan Milošević.
Takve mogućnosti naziru se iz ocena koje je iznelo Tužilaštvo Haškog suda, analizirajući beleške pronađene u jednom od pretresa stana supruge Ratka Mladića u Beogradu.
Tajne o ratu, zločinima i odgovornosti, zbog kojih se godinama krije od hapšenja i ekstradicije, Ratko Mladić bi mogao otkriti direktnije nego da zauzme mesto koje mu u haškoj sudnici pripada i to kroz svoje beleške koje je srpska policija otkrila 23. februara ove godine, a 10. maja ih dostavila Tužilaštvu.
Mladićeva privatna arhiva tako postaje jedan od ključnih dokaza u postupcima koji se vode u Hagu, a što je posebno bitno - niti je zanemarljiva, niti je mala. U Hagu je počelo prevođenje oko 3.500 stranica rukom napisanog teksta, potvrdila nam je iz Tužilaštva Olga Kavran:
„Postoje još dve sveske koje su stigle nakon pretrage koja je obavljena 4. decembra 2008. godine. Ovom prilikom ih je stiglo još 18. 29. marta su skenirani snimci tih svezaka, a 11. maja su originali stigli u Hag.“
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić, u izjavi za RSE, ocenjuje da se nije dogodilo ništa novo te da je prosleđivanje Mladićevih dnevnika u Hag deo redovne saradnje sa Tužilaštvom tribunala:
Ivica Dačić„Tu nema nikakvih tajni. Znači sve ono što službe za otkrivanje ratnih zločina i u Ministarstvu unutrašnjih poslova i u bezbednosnim službama pronađu prilikom raznih akcija, pretresa, dostavlja se našem Nacionalnom savetu i timu za saradnju sa Haškim tribunalom. Dalje se distribuira u odnosu na zahteve tog Suda i Tužilaštva.“
Kako su potvrdili u Tužilaštvu, u tim spisima je opisan i sastanak koji je održan 13. i 14. decembra 1993. godine u Beogradu, a kome su prisustvovali Jovica Stanišić, Radovan Karadžić, Ratko Mladić, zatim pre trinaest godina ubijeni Radovan Stojčić Badža, ali i Slobodan Milošević.
Time se dolazi do zaključka da dnevnici Ratka Mladića verovatno mogu poslužiti i kao građa za dokazivanje uloge koju je u ratu u Bosni i Hercegovini igrao Milošević. Takvu ocenu iz Haga iznosi i novinar agencije Sense Mirko Klarin:
„Većina suđenja političkim, policijskim i vojnim zvaničnicima iz Srbije su praktično produžetak suđenja Slobodanu Miloševiću. Jer praktično svih 66 tačaka iz njegove tri optužnice obuhvaćeni su optužnicama, recimo protiv Perišića u optužnici za Vukovar i optužnici za Dubrovnik, zatim protiv Stanišića i Simatovića ... Tako da to pokriva svih 66 tačaka Miloševićeve optužnice.“
U Tužilaštvu nisu spremni na iznošenje ocena o tome koliko će Mladićeva sećanja uticati na rasvetljavanje odgovornosti Miloševića, koji je preminuo 2006. pre nego što su krivica, a time i kazna odmereni. Olga Kavran:
„Treba imati na umu da su sudije te koje će ocenjivati značaj i težinu svakog od dokaza.“
Najkonkretniji dokaz do sada
Iscrpna garđa pronađena tokom pretresa stana Mladićeve supruge čini se da je od izuzetnog značaja za Tužilaštvo koje je iznelo nameru da je uvede i među dokaze protiv Vojislava Šešelja. Zamolili smo za komentar Šešeljevog bliskog saradnika Dragana Todorovića:
Dragan Todorović, Foto: Vesna Anđić“Haški tribunal će biti mrlja na ljudskoj civilizaciji kraja dvadesetog veka. Kao što se danas inkvizicija na osnovu neoborivih dokaza pokazala kao zločinačka organizacija koja je služila nečijim interesima, odnosno interesima katoličke crkve, tako će to biti i sa Haškim tribunalom.”
Todorović ga stoga smatra nekompetentnim za suđenje Šešelju, ali uz to, na naše pitanje, odbacuje bilo kakvu mogućnost dovođenja u vezu akcija u kojima su učestvovali Šešeljevi dobrovoljci, sa operacijama kojima je komandovao Ratko Mladić kao komandant Vojske RS:
“Ma to je potpuno bespredmetno!”
Ilustrujući potencijalnu dokaznu vrednost beleški za suđenje lideru radikala, zastupnik optužbe Matijas Markusen je iz citirao Mladićeve navode o sastanku sa političkim i policijskim liderima iz Zvornika koji su ga 30. juna 1992. godine izvestili da su: "dobrovoljačke jedinice pod vođstvom Arkana i Šešelja imale izuzetan uspeh".
RSE: Mogu li se doborovoljci Srpske radikalne stranke dovesti u vezu sa komandom Ratka Mladića?
Todorović: Apsolutno nikada ni po kakvoj osnovi se to ne može desiti.
Tužilaštvo pokušava da dokaže upravo suprotno koliko u slučaju Šešelja, toliko i u slučaju bivših čelnika tajne policije Jovice Stanišića i Franka Simatovića Frenkija, koji iako su bili državni službenici smatraju se kreatorima po zlu upamćenih paravojnih grupacija. Mladićeve dnevničke beleške, po zamisli Tužilaštva, pomoći će ne samo za njihovo raskrinkavanje, već i razotkrivanje krivice niza drugih visoko optuženih. Mirko Klarin:
“Samo delovi dnevnika su se pojavili tokom svedočenje Manojla Milovanovića, koji je potvrdio autentičnost dnevnika na suđenju Stanišiću i Simatoviću. Tu su citirana dva do tri unosa u te dnevnike koji govore o sastancima kod Miloševića kojima su prisustvovali Mladić, Stanišić i drugi zvaničnici. Tu se pominje upućivanje policijskih ili paravojnih formacija u Bosnu ili u Krajinu. Pretpostavljam da ima još toga što još nismo videli.”
Mladićeve beleške nesumnjivo su najkonkretniji dokaz do kojih su došli srpski organi, a njihovo prepuštanje Hagu potvrda je i uveravanja koja ponavljaju u Beogradu o neopterećenosti saradnje sa Tribunalom političkim uticajima.
****
Pročitajte i ostale priloge iz programa Pred licem pravde:
Slišković: Stanišić i Simatović su kontrolisali specijalne jedinice
Višegrad - grad u kome se ne priča o zločinima
Osuđeni zločinci ne mogu glasati
Broj stradale djece u ratu u BiH još uvijek nepoznat
Zaplenjeni Mladićevi dnevnici koristan dokaz za mnoga suđenja
Ko je odgovoran što Mladić još nije uhapšen
****
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)
Takve mogućnosti naziru se iz ocena koje je iznelo Tužilaštvo Haškog suda, analizirajući beleške pronađene u jednom od pretresa stana supruge Ratka Mladića u Beogradu.
Tajne o ratu, zločinima i odgovornosti, zbog kojih se godinama krije od hapšenja i ekstradicije, Ratko Mladić bi mogao otkriti direktnije nego da zauzme mesto koje mu u haškoj sudnici pripada i to kroz svoje beleške koje je srpska policija otkrila 23. februara ove godine, a 10. maja ih dostavila Tužilaštvu.
Mladićeva privatna arhiva tako postaje jedan od ključnih dokaza u postupcima koji se vode u Hagu, a što je posebno bitno - niti je zanemarljiva, niti je mala. U Hagu je počelo prevođenje oko 3.500 stranica rukom napisanog teksta, potvrdila nam je iz Tužilaštva Olga Kavran:
„Postoje još dve sveske koje su stigle nakon pretrage koja je obavljena 4. decembra 2008. godine. Ovom prilikom ih je stiglo još 18. 29. marta su skenirani snimci tih svezaka, a 11. maja su originali stigli u Hag.“
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić, u izjavi za RSE, ocenjuje da se nije dogodilo ništa novo te da je prosleđivanje Mladićevih dnevnika u Hag deo redovne saradnje sa Tužilaštvom tribunala:
Kako su potvrdili u Tužilaštvu, u tim spisima je opisan i sastanak koji je održan 13. i 14. decembra 1993. godine u Beogradu, a kome su prisustvovali Jovica Stanišić, Radovan Karadžić, Ratko Mladić, zatim pre trinaest godina ubijeni Radovan Stojčić Badža, ali i Slobodan Milošević.
Time se dolazi do zaključka da dnevnici Ratka Mladića verovatno mogu poslužiti i kao građa za dokazivanje uloge koju je u ratu u Bosni i Hercegovini igrao Milošević. Takvu ocenu iz Haga iznosi i novinar agencije Sense Mirko Klarin:
„Većina suđenja političkim, policijskim i vojnim zvaničnicima iz Srbije su praktično produžetak suđenja Slobodanu Miloševiću. Jer praktično svih 66 tačaka iz njegove tri optužnice obuhvaćeni su optužnicama, recimo protiv Perišića u optužnici za Vukovar i optužnici za Dubrovnik, zatim protiv Stanišića i Simatovića ... Tako da to pokriva svih 66 tačaka Miloševićeve optužnice.“
U Tužilaštvu nisu spremni na iznošenje ocena o tome koliko će Mladićeva sećanja uticati na rasvetljavanje odgovornosti Miloševića, koji je preminuo 2006. pre nego što su krivica, a time i kazna odmereni. Olga Kavran:
„Treba imati na umu da su sudije te koje će ocenjivati značaj i težinu svakog od dokaza.“
Najkonkretniji dokaz do sada
Iscrpna garđa pronađena tokom pretresa stana Mladićeve supruge čini se da je od izuzetnog značaja za Tužilaštvo koje je iznelo nameru da je uvede i među dokaze protiv Vojislava Šešelja. Zamolili smo za komentar Šešeljevog bliskog saradnika Dragana Todorovića:
Todorović ga stoga smatra nekompetentnim za suđenje Šešelju, ali uz to, na naše pitanje, odbacuje bilo kakvu mogućnost dovođenja u vezu akcija u kojima su učestvovali Šešeljevi dobrovoljci, sa operacijama kojima je komandovao Ratko Mladić kao komandant Vojske RS:
“Ma to je potpuno bespredmetno!”
Ilustrujući potencijalnu dokaznu vrednost beleški za suđenje lideru radikala, zastupnik optužbe Matijas Markusen je iz citirao Mladićeve navode o sastanku sa političkim i policijskim liderima iz Zvornika koji su ga 30. juna 1992. godine izvestili da su: "dobrovoljačke jedinice pod vođstvom Arkana i Šešelja imale izuzetan uspeh".
RSE: Mogu li se doborovoljci Srpske radikalne stranke dovesti u vezu sa komandom Ratka Mladića?
Todorović: Apsolutno nikada ni po kakvoj osnovi se to ne može desiti.
Tužilaštvo pokušava da dokaže upravo suprotno koliko u slučaju Šešelja, toliko i u slučaju bivših čelnika tajne policije Jovice Stanišića i Franka Simatovića Frenkija, koji iako su bili državni službenici smatraju se kreatorima po zlu upamćenih paravojnih grupacija. Mladićeve dnevničke beleške, po zamisli Tužilaštva, pomoći će ne samo za njihovo raskrinkavanje, već i razotkrivanje krivice niza drugih visoko optuženih. Mirko Klarin:
“Samo delovi dnevnika su se pojavili tokom svedočenje Manojla Milovanovića, koji je potvrdio autentičnost dnevnika na suđenju Stanišiću i Simatoviću. Tu su citirana dva do tri unosa u te dnevnike koji govore o sastancima kod Miloševića kojima su prisustvovali Mladić, Stanišić i drugi zvaničnici. Tu se pominje upućivanje policijskih ili paravojnih formacija u Bosnu ili u Krajinu. Pretpostavljam da ima još toga što još nismo videli.”
Mladićeve beleške nesumnjivo su najkonkretniji dokaz do kojih su došli srpski organi, a njihovo prepuštanje Hagu potvrda je i uveravanja koja ponavljaju u Beogradu o neopterećenosti saradnje sa Tribunalom političkim uticajima.
****
Pročitajte i ostale priloge iz programa Pred licem pravde:
Slišković: Stanišić i Simatović su kontrolisali specijalne jedinice
Višegrad - grad u kome se ne priča o zločinima
Osuđeni zločinci ne mogu glasati
Broj stradale djece u ratu u BiH još uvijek nepoznat
Zaplenjeni Mladićevi dnevnici koristan dokaz za mnoga suđenja
Ko je odgovoran što Mladić još nije uhapšen
****
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)
