U prethodna tri dana u Beogradu je, u okviru projekta “Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva”, boravilo 20-tak mladih iz Preševa i Bujanovca sa juga Srbije. Tokom svog boravka upoznali su se sa radom civilnog sektora, institucija kulture i medija, ali i sa nadležnima u Ministarstvu prosvete razgovarali o jednom o gorućih problema – nepostojanju udžbenika na albanskom jeziku i priznavanju diploma stečenih u Prištini.
Jug Srbije se u poslednjih mesec dana ponovo našao u centru pažnje domaće javnosti kao područje sa koga put Evrope i sveta odlazi veliki broj takozvanih lažnih azilanata. Tek na drugom mestu, ukoliko se i pomene, je socijalni status i životne mogućnosti koje imaju na tom podneblju. Valjan Abazi je iz Preševa, trenutno u Tetovu pohađa poslovne i informatičke studije. Voleo bi da njegovi sugrađani imaju slične šanse kao vršnjaci iz Beograda.
“Još je aktuelan problem studenata iz Preševa kojima se ne priznaju diplome stečene na Kosovu. Trenutno je ipak najveći problem mladih koji su školovani ogromna stopa nezaposlenosti. Tako da se studiranje i sticanje diplome čini skoro besmislenim. Nema mnogo toga za mlade u Preševu, zato mi se dopalo što sam u Beogradu mogao da vidim mnogo različitih stvari.”
O diplomama i udžbenicima je bilo reči u Ministarstvu prosvete u Beogradu. Ali osim uveravanja u otvorenost za rešavanje problema nadležnih, posetiocima iz Bujanovca i Preševa nije rečeno ništa konkretnije od toga. Uz to, mladima u Preševu manjka kulturnih sadržaja. Uprkos tome što su i više nego zainteresovani za sve što se dešava u svetu filma, pozorišta ili umetnosti, nezaposlena pravnica Tefta Abdula objašnjava da za to nemaju baš mnogo uslova.
RSE: Kad bih ja sad došao dole i pitao, ajde sad da me vodiš u pozorište ili u bioskop?
Tefta: Pa nemamo bioskop. Imamo ponekad.
RSE: Šta to znači ponekad?
Tefta: Ponekad, samo kad je festival za komediju. Sad je u Preševu taj festival i traje sedam dana.
RSE: Znači na primer sada ne bih mogao u Preševu da pogledam Džejmsa Bonda najnovijeg?
Tefta: Ne možete. Treba da kupiš neki disk ili da nađeš na Interentu.
RSE: Kakvi su noćni izlasci?
Tefta: Imamo samo dva kluba u koje uvek izlazimo. Ponekad je dosadno, ali šta ćeš.
Student druge godine Elektrotehničkog fakulteta u Prištini Egzon Ljahma iz Bujanovca drugi put je u Beogradu. Na njega je ostavio utisak grada u kome ima mesta za svakoga. Uprkos stalnim obećanjima smatra da država već duže vreme ne radi dovoljno na razvitku juga Srbije, čega je posebno postao svestan prilikom poslednjeg putovanja za Beograd.
“Prešli smo Leskovac i od Leskovca naovamo vidi se da su više napredovali. Ima više investicija, nevladinih organizacija i više se bave mladima. Dole niko ne gleda. To je najveći problem. Kada bi državne institucije više pažnje obratile na jug Srbije onda mladi što migriraju u inostranstvo ne bi ni mislili o tome, već bi ostali ovde. Ali na štetu, ništa se ne radi konkretno dole kod nas.”
Uprkos stavovima o jednakosti svih građana, vlasti Srbije su nesumnjivo nastavile sa ignorisanjem potreba manjina i njihovim marginalizacijom, što je do sada uvek za posledicu imalo njihovo nezadovoljstvo. Zato ni ne treba da čude njihovi, ponovo aktuelni i sve glasniji, zahtevi za većom teritorijalnom autonomijom.
Jug Srbije se u poslednjih mesec dana ponovo našao u centru pažnje domaće javnosti kao područje sa koga put Evrope i sveta odlazi veliki broj takozvanih lažnih azilanata. Tek na drugom mestu, ukoliko se i pomene, je socijalni status i životne mogućnosti koje imaju na tom podneblju. Valjan Abazi je iz Preševa, trenutno u Tetovu pohađa poslovne i informatičke studije. Voleo bi da njegovi sugrađani imaju slične šanse kao vršnjaci iz Beograda.
“Još je aktuelan problem studenata iz Preševa kojima se ne priznaju diplome stečene na Kosovu. Trenutno je ipak najveći problem mladih koji su školovani ogromna stopa nezaposlenosti. Tako da se studiranje i sticanje diplome čini skoro besmislenim. Nema mnogo toga za mlade u Preševu, zato mi se dopalo što sam u Beogradu mogao da vidim mnogo različitih stvari.”
O diplomama i udžbenicima je bilo reči u Ministarstvu prosvete u Beogradu. Ali osim uveravanja u otvorenost za rešavanje problema nadležnih, posetiocima iz Bujanovca i Preševa nije rečeno ništa konkretnije od toga. Uz to, mladima u Preševu manjka kulturnih sadržaja. Uprkos tome što su i više nego zainteresovani za sve što se dešava u svetu filma, pozorišta ili umetnosti, nezaposlena pravnica Tefta Abdula objašnjava da za to nemaju baš mnogo uslova.
RSE: Kad bih ja sad došao dole i pitao, ajde sad da me vodiš u pozorište ili u bioskop?
Tefta: Pa nemamo bioskop. Imamo ponekad.
RSE: Šta to znači ponekad?
Tefta: Ponekad, samo kad je festival za komediju. Sad je u Preševu taj festival i traje sedam dana.
RSE: Znači na primer sada ne bih mogao u Preševu da pogledam Džejmsa Bonda najnovijeg?
Tefta: Ne možete. Treba da kupiš neki disk ili da nađeš na Interentu.
RSE: Kakvi su noćni izlasci?
Tefta: Imamo samo dva kluba u koje uvek izlazimo. Ponekad je dosadno, ali šta ćeš.
Student druge godine Elektrotehničkog fakulteta u Prištini Egzon Ljahma iz Bujanovca drugi put je u Beogradu. Na njega je ostavio utisak grada u kome ima mesta za svakoga. Uprkos stalnim obećanjima smatra da država već duže vreme ne radi dovoljno na razvitku juga Srbije, čega je posebno postao svestan prilikom poslednjeg putovanja za Beograd.
“Prešli smo Leskovac i od Leskovca naovamo vidi se da su više napredovali. Ima više investicija, nevladinih organizacija i više se bave mladima. Dole niko ne gleda. To je najveći problem. Kada bi državne institucije više pažnje obratile na jug Srbije onda mladi što migriraju u inostranstvo ne bi ni mislili o tome, već bi ostali ovde. Ali na štetu, ništa se ne radi konkretno dole kod nas.”
Uprkos stavovima o jednakosti svih građana, vlasti Srbije su nesumnjivo nastavile sa ignorisanjem potreba manjina i njihovim marginalizacijom, što je do sada uvek za posledicu imalo njihovo nezadovoljstvo. Zato ni ne treba da čude njihovi, ponovo aktuelni i sve glasniji, zahtevi za većom teritorijalnom autonomijom.
