Mišković i "Delta" - sporna prošlost, neizvesna budućnost

Milka Forcan, donedavna „desna ruka“ najbogatijeg Srbina Miroslava Miškovića, odlučila je da uzvrati istom merom svom bivšem šefu nakon što je protiv nje podneo krivičnu prijavu.

On nju tereti za zloupotrebu službenog položaja, ona njega za to, ali i za falisifikovanje.

Da je Miškoviću od svega možda muka ili su njegovi planovi nadišli srpsko tržište, mediji dokazuju spekulacijama po kojima je ovaj tajkun rešen da proda veći deo svoje kompanije „Delta holding“ i u potpunosti izmesti kapital iz zemlje u kojoj ga je u najtežim vremenim začeo. Naknadno je iz „Delte“ to demantovala Jelena Krstović, konstatacijom da „Delta“ nije na prodaju.

To, pak, mora biti vest na koju nisu ravnodušni ni onih 25.000 „Deltinih“ radnika, ali ni vlast u državi u kojoj upravo ta kompanija ostvaruje promet od deset odsto godišnjeg bruto proizvoda. No, nadležni na pominjanje mogućnosti da se vlasnik „Delte“ povlači baš zbog političkih pritisaka, odmahuju rukom i konstatuju da „Mišković nije toliko plašljiv“:

Pod stalnom lupom javnosti koja mu zapravo teško prašta to što je imperiju začeo u vreme ekonomskog sloma pod Miloševićem, te navodnim pritiscima iz vlasti, o čemu se javno ne govori, ali se sluti da je Mišković izložen nastojanjima da se njegova imovina svede na nazovimo to „pravom merom“, kada god se pomene njegova rešenost da rasproda ono što je u Srbiji stekao, postavlja se i pitanje - ko ga sada pritiska.

Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević u izjavi za Radio Slobodna Evropa isključuje takvu mogućnost.

„Nikakvog političkog pritiska nije bilo da bi on mogao bilo koga, a kamoli gospodina Miškovića, da motiviše da prodaje svoj biznis u Srbiji. On to strateški radi, uradio je to i sa osiguranjem, bankom i nekim drugim delovima svog biznisa,“ smatra Milosavljević.

RSE: Aludira se zapravo na nedavne konstatacije predsednika Borisa Tadića o ’nepristojno bogatim’.

„To nema nikakve veze jedno sa drugim. Nije Mišković plašljiv čovek,“ kaže Milosavljević.

Tužba na tužbu

Manjak hrabrosti možda nije osobina čoveka koji je još 2007. godine sa milijardu dolara postao prvi Srbin na Forbsovoj listi bogatih. Ipak, sigurno mu poslednjih meseci ne može biti svejedno jer je suočen sa preispitivanjem krupnih privatizacija u kojima učestvuje njegova kompanija, one vezane za „Luku Beograd“ i „Večernje novosti“.

Sigurno mu nije trebao ni potez donedavno bliske saradnice, koja je važila i za neku vrstu zaštitnog „Deltinog“ lica, Milke Forcan. Do Forcankinog odlaska iz „Delte“ izgledalo je da ovaj savez niko ne može srušiti. Zato danas iznenađenje ne krije ni ministar Milosavljević:

„Iskreno jesam iznenađen zato što su izuzetno sarađivali, bili najbliži saradnici. Jesam iznenađen.“

Relacije Forcan – Mišković rešavaće sud. Naime, najpre je njegova kompanija „Delta star“ podnela krivičnu prijavu protiv čelnika kompanije „Jugohemija“ (osnovane pre pedeset is osam, a preuzete od „Delte“ pre sedam godina). Prijava je protiv Forcan kao predsednice Upravnog odbora, zatim direktorke, njene sestre, Smiljke Mileusnić-Adžić i člna Upravnog odbora Zvezdana Ćosića.

Mišković ih optužuje da su imovinu „Jugohemije“ iskoristili kao osnivački kapital novoj firmi „Jugohemija menadžment“, a zatim ga prepustili američkoj firmi „Forum communication“, gde je pak Forcan direktorka. Forcan će takav potez morati da objasni na sudu.

Ekonomski analitičar Milan Kovačević ne veruje da se tu može naći ozbiljan izlaz.

„Imate u Srbiji dosta preduzeća gde postoje sukobi suvlasnika. Sudovi se na tom terenu dosta loše snalaze,“ smatra Kovačević.

Bez obzira na takvo stanje stvari Forcan nije ostala dužna. Uzvratila je takođe krivičnom prijavom protiv Miškovića, te njegovih saradnika Aleksandra Hadžića, kao i novoimenovane direktorke „Delta stara“ Jasminke Kisančić. Sve njih Forcan optužuje da su falsifikatori. Objašnjava njen advokat Aleksandar Lojpur.

„Društvo sa sedištem u SAD ’Forum comunication’ je podnelo krivičnu prijavu višem javnom tužiocu protiv gospodina Miroslava Miškovića i njegovih saradnika zbog osnovane sumnje da su zloupotrebili službeni položaj u nameri da navedu društvo ’Jugohemija’ da odustane od naplate potraživanja od 600 miliona dinara, prema društvu ’Delta star’“, kaže on.

Uz to Forcan je pustila menicu od pet miliona evra što je dovelo do blokade računa „Delta stara“. Miškoviću se to nije dogodilo od kako je osnovao imperiju, na početku krize 1991. godine. Drama u kompaniji nikako nije dobra za sistem koji se namerava prodati.

Situacija sa Karićima bila drugačija

Za sada je poznato da firmu „Delta maksi“ namerava da kupi belgijski „Delez“. Naša dopisnica u Užicu Novka Ilić pokušala je da razgovara sa nekoliko zaposlenih u „Maksi“ radnji, jednoj od onih iz trgovinskog lanca nastalog preuzimanjem „C marketa“ i to u privatizaciji koja se redovno povezuje sa sumnjama za korupciju:

RSE: Znate li šta se događa sa kompanijom?

„Ne, ne, nemojte me ništa pitati.“
„Ništa stvarno ne znam.“
„Nemoj ništa pričati....“

Odluka da se ne progovara, poštuje se u još nekoliko „Maksi“ radnji koje smo obišli i u Beogradu. Da stvar bude složenija pojavljuje se i spekulacije da Mišković zapravo namerava da proda veći deo kompanije i celokupan svoj biznis prenese izvan Srbije (pri čemu je sad već prisutan u celoj bivšoj Jugoslaviji, plus Bugarskoj i Albaniji).

„Ne znam to, ali mnoge kompanije i u Evropi i u svetu posluju globalno. Tih dvadest i kusur ljudi u Srbiji koji danas rade za ’Deltu’ ili delove ’Delte’ radiće za nekoga drugoga,“ kaže Milosavljević.

Ipak, možda zahvaljujući prošlosti koja ne daje mira Miškovićevoj imperiji i zbog koje se iz političkih krugova često postavljaju pitanja – da li je „Delta“ dovoljno platila, ponavlja se i pitanje – da li Mišković pokušava da ode pre nego što brod potone, kako bi izbegao sudbinu sličnu tajkunu u egzilu Bogoljubu Kariću.

„Potpuno je bila drugačija situacija sa Karićima. Karići su dosta dugo bili predmet pažnje političkih partija, zato što su se oni umešali i napravili jednu političku partiju. Mišković se do sada nije upustio ni u kakav direktni pokušaj da napravi neku političku stranku i da na taj način druge iritira,“ rekao je Kovačević.

Možda i zahvaljujući tome Mišković je posle Miloševića svoju imeperiju, kažu, samo uvećao. Politikom se barem javno nije bavio, ali teško je poverovati da to nije bio odnos u kom su trpele obe strane. Neslaganja su samo oko toga, da li je i po koga, bilo više koristi ili štete.