Ruski rat protiv Ukrajine je uzdrmao evropski kontinent, okončao mir u Evropi i došlo je vreme da moramo da radimo zajedno i da štitimo jedni druge, izjavio je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel) 19. maja u Beogradu.
Nakon razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Mišel je rekao da se evrointegracije Srbije i Zapadnog Balkana moraju ubrzati i potvrdio "punu posvećenost" Evropske unije pristupnim pregovorima.
Naveo je i da proces proširenja EU na Zapadni Balkan treba da bude efikasniji i dinamičniji i da bi "rešenje moglo da leži u progresivnoj i postepenoj integraciji, već tokom procesa pristupanja".
Dodao je da zemlje kandidatkinje treba da osete "opipljive koristi" od članstva u EU.
Na konferenciji za novinare Mišel nije direktno rekao da Srbija treba da uvede sankcije Rusiji, a susret sa Vučićem bio je zatvoren za javnost.
Vučić rekao da se od Srbije traži da uvede sankcije
"Predsednik Mišel je na veoma snažan način izrazio želju i očekivanja da se Srbija pridruži sankcijama protiv Rusije, ja sam predsednika Mišela upoznao sa našim stavovima", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare nakon razgovora sa Mišelom.
Srpski zvaničnici su ranije više puta ponavljali da Srbija neće podržati uvođenje sankcija Rusiji zbog, kako su objasnili, zaštite vitalnih interesa zemlje.
Vučić je rekao je poseta predsednika Evropskog saveta Srbiji "u ovom trenutku od velikog značaja za budućnost i za ono što treba da učinimo".
Predsednik Srbije i istakao i da se sa predsednikom Evropskog saveta razgovaralo o energentima i tržištu u Srbiji, kao i da Srbija može da očekuje podršku EU po tom pitanju. Mišel je na konferenciji za novinare istakao da će gasni interkonektor između Srbije i Bugarske diverzifikovati snabdevanje Srbije.
Vučić se zahvalio Mišelu što je "činio sve što je u njegovoj moći" da Zapadni Balkan bude deo Evropske unije.
"Ja sam istakao činjenicu da je naš cilj punopravno članstvo u Evropskoj uniji i da je opredeljenje Srbije da bude na evropskom putu", rekao je Vučić, dodajući da to "nije samo emocionalno pitanje, već i pitanje razuma".
U robnoj razmeni Srbije, kako je rekao Vučić, Evropska unija učestvuje sa gotovo 31 milijardu evra. Dodao je da je EU najveći izvoznik i uvoznik u razmeni sa Srbijom. Istakao je i da je Evropska unija najveći investitor, sa 67 odsto od ukupnih investicija.
Zahvalilo se na "suštinskim i strukturnim promenama" u Srbiji u kojima je EU učestvovala.
Dodao je da mu je Mišel ukazao da Srbija mora da radi na vladavini prava i da poboljša stanje u medijima.
Govorilo se, prema Vučićevim rečima, o pregovorima Beograda i Prištine, a Vučić je rekao da je Srbija opredeljena za dijalog.
Vučić je izrazio nadu da će se dve strane, kako je rekao, uz pomoć Evropske unije približiti "kompromisnom rešenju".
O Evropskoj geopolitičkoj zajednici
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje da se Srbija prikloni ideji Evropske geopolitičke zajednice, odnosno inicijativi predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela čiji je cilj produbljivanje saradnje u suočavanju sa zajedničkim izazovima u Evropi.
"Ne vidim ništa loše u ovome za Srbiju i što se Srbije tiče, verujem da posle razgovora koje ću imati sa predstavnicima vlade, da ćemo se mi tome sa velikim zadovoljstvom i velikom nadom prikloniti i priključiti", rekao je Vučić novinarima nakon sastanka sa Mišelom.
Ocenio je da je ta inicijativa značajna za sve na Zapadnom Balkanu i da poseta Mišela predstavlja "energizaciju" svega što bi trebalo da se dogodi 23. juna u Briselu, na velikom samitu lidera EU i Zapadnog Balkana u kome će učestvovati i Srbija.
Vučić je istakao da je o toj inicijativi razgovarao i sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i istakao da je "uvek lako naći manu nečemu, ali da on ne može da spada u većinu".
"Ja nemam ništa protiv, ne vidim nikakve zavereničke teorije u tome, za mene je to važan korak napred i zahvalan sam predsedniku Mišelu i predsedniku Makronu na toj inicijativi", istakao je Vučić.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da bi "Evropska geopolitička zajednica", čije je osnivanje predložio, pomogla zemljama koje žele da se pridruže Evropskoj uniji jer bi olakšala proces njihovog pristupanja.
Mišel je rekao da bi ta nova platforma pružila priliku za redovnu razmenu gledišta na najvišem nivou koje bi povećalo "međusobno političko razumevanje uključenih strana".
Naveo je da je predlog za stvaranje "Evropske geopolitičke zajednice" izneo, jer je "važno da odmah sad" postoji politički format koji će omogućiti "zajedničku posvećenost konkretnim izazovima".
Mišel je rekao da "to nije neka nova ideja iz Brisela koja je predložena kako bi nešto odložila", već naprotiv, radi povećanja saradnje i koordinacije između članica EU i zemalja kandidata za članstvo.
Stav Srbije o sankcijama nepromenjen
Srbija je do sada u Ujedinjenim nacijama podržala tri rezolucije koje su u vezi sa ratom u Ukrajini - rezoluciju o osudi ruske agresije na Ukrajinu, rezoluciju kojom se od Rusije zahteva momentalni prekid rata, kao i isključivanje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava.
Srbija računa na podršku Rusije, kao stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), oko pitanja Kosova, svoje bivše pokrajine, koja je 2008. godine proglasila nezavisnost, a koju zvanični Beograd odbija da prizna.
Od Rusije takođe dominantno zavisi u sferi energetike, pa tako ruska preduzeća drže monopol na tržištu nafte i gasa u Srbiji.
