Vlasti u Srbiji ćute tri dana nakon osuđujuće presude za ratne zločine bivšim čelnicima obaveštajne službe Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, pred međunarodnim sudom u Hagu.
Nekadašnji šef Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovica Stanišić i njegov zamenik Franko Simatović su 31. maja pravosnažno osuđeni na po 15 godina zatvora zbog zločina u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, za vreme rata od 1992 do 1995. godine.
Čelnici obaveštajnih struktura u Beogradu tokom devedesetih tako su postali prvi zvaničnici Srbije osuđeni za ratne zločine u Bosni i Hercegovini.
Presudom je, ukazuje direktor nevladinog Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nenad Golčevski, potvrđeno učešće Srbije u ratu na prostoru Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
"Državni organi Srbije, organi službe državne bezbednosti, učestvovali su u činjenju zločina", istakao je on.
Kako je naglasio, u sudskom postupku je dokazano da je obaveštajna služba Srbije, koja je bila u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, učestvovala u formiranju, pomaganju, finansiranju i organizovanju jedinica koje su činile zločine.
Radio Slobodna Evropa (RSE), do objave teksta, nije dobio reakciju na presudu Stanišiću i Simatoviću od Vlade Srbije i kabineta predsednika države Aleksandra Vučića.
'U fokusu zvaničnika bilo Kosovo, a ne presude'
"Ćutanje zvaničnika prepoznajem kao neki vid poricanja presude", ocenio je za RSE Marko Milosavljević iz nevladine Inicijative mladih za ljudska prava iz Beograda.
Razlog u izostanku reakcije na presudu Simatoviću i Stanišiću, Milosavljević delom vidi i u događajima na severu Kosova.
U Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, opštinama na severu Kosova, naseljenim većinom Srbima, poslednjih dana traju tenzije koje su prerasle u nasilje.
"To je bilo u fokusu zvaničnika, što je i očekivano. Ali je važno da u narednim danima vidimo kako će se vlast odrediti prema presudi", dodao je Milosavljević.
Kako naglašava, obaveza Srbije je da poštuje presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu i njegovog naslednika, Rezidualnog mehanizma, koji je doneo presudu Stanišiću i Simatoviću.
Milosavljević je izjavio i da od partija opozicije, koje se do sada nisu oglašavale, očekuje da pozdrave donošenje presude Stanišiću i Simatoviću.
'Ćutanje ne iznenađuje'
Direktor Fonda za humanitarno pravo Nenad Golčevski je istakao da "nije iznenađen" što vlast u Srbiji ćuti.
"To je deo obrasca ponašanja, tako se vlast ponašala u odnosu na sve presude tribunala koje ne odgovaraju njihovoj politici i narativu", dodao je.
Vlast, predvođena Srpskom naprednom strankom na čijem je čelu do skoro bio predsednik države Aleksandar Vučić, do sada je poricala odgovornost države za ratne zločine počinjene tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije.
Taj narativ je uspostavljen još tokom devedesetih godina, kada je na vlasti bio Slobodan Milošević.
Partija koju je predvodio, Socijalistička partija Srbije, i danas je na vlasti u Srbiji.
Milošević je bio optužen za ratne zločine pred sudom u Hagu, ali nije dočekao presudu. Umro je u pritvorskoj jedinici 2006. godine.
"Ja vidim taj kontinuitet srpske vlasti od ratnog i posleratnog perioda do danas. Mi nismo imali iskreno i autentično suočavanje sa prošlošću, iako je bilo pokušaja", podsetio je Golčevski.
Dominantna politika Srbije je i negiranje genocida u Srebrenici, gde je, prema presudama međunarodnih sudova i sudova u Bosni i Hercegovini, 1995. godine ubijeno oko 8.000 Bošnjaka.
Prema oceni Nenada Golčevskog, to je "nezrelo, neodgovorno i štetno ponašanje" vlasti.
"Ne bi smeli da ćute zbog žrtava kojima se duguje priznanje – da se prizna odgovornost i izrazi žaljenje zbog zločina. Srbija mora da se odredi – da li podržava ratne zločine, ili podržava pravdu i žrtve", istakao je direktor FHP.
Prema njegovim rečima, ćutanje na presude i poricanje zločina o Srbiji na međunarodnom planu ostavlja utisak da je "utočište za ratne zločince".
To, kako je rekao, sprečava i normalizaciju i izgradnju dobrih odnosa sa susedima.
Za šta su osuđeni Stanišić i Simatović?
Međunarodni rezidualni mehanizam (MMKS) za krivične sudove u Hagu proglasio je Stanišića i Simatovića krivim za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, kao i za zločine počinjene u šest opština u Bosni i Hercegovini i te jednoj opštini u Hrvatskoj.
Stanišić je bio šef Službe državne bezbednosti (SDB), dok je Simatović bio zapovednik Jedinice za specijalne operacije SDB-a.
Najviši predstavnici obaveštajne službe su, prema presudi, bili deo udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio etničko čišćenje – odnosno, trajno uklanjanje nesrpskog stanovništva sa teritorija pod kontrolom srpskih snaga u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.
Stanišić i Simatović su proglašeni krivim za zločine koje su počinili pripadnici paravojnih i specijalnih jedinica, za koje se tvrdi da su bile pod njihovom kontrolom.
Prema presudi, Stanišić i Simatović su krivi za nehumana dela, prisilno premeštanje i progon, kao zločine protiv čovečnosti tokom zauzimanja Bijeljine, Doboja, Sanskog Mosta u Bosni i Hercegovini.
Krivi su i za ubistvo, kršenje zakona ili običaja ratovanja, kao i deportaciju i progon tokom zauzimanja Zvornika, Bosanskog Šamca, Trnova i Sanskog Mosta u BiH, te na Daljskoj planini u Hrvatskoj.
Zaključeno je da je Služba državne bezbednosti Srbije finansirala Srpsku dobrovoljačku gardu, paravojnu formaciju poznatu i pod imenom "Arkanovci", kojom je rukovodio Željko Ražnatović Arkan.
Navodi se da je SDB plaćala ljude koji su vodili Srpsku dobrovoljačku gardu, "isplaćivala značajne iznose novca, i da su Stanišić i Simatović bili odgovorni za te isplate".
Simatović i Stanišić su osuđeni i za zločin jedinice "Škorpioni" u leto 1995. kod Trnova, gde je streljano šest Bošnjaka iz Srebrenice, u kojoj su srpske snage počinile genocid.
Čelnici SDB su negirali krivicu po svim tačkama optužnice tokom suđenja, a sud nije uvažio žalbu njihovih branilaca.
Šta bi trebalo da bude naredni korak Srbije?
Nevladin Fond za humanitarno pravo je ukazao da su u presudi Stanišiću i Simatoviću utvrđene brojne činjenice o zlostavljanjima, pritvaranju, proterivanju, ubistvima i o drugim zločinima nad pripadnicima nesrpskog stanovništva u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Direktni počinioci zločina, kako se tvrdi, bili su pripadnici paravojnih i specijalnih jedinica - poput "Crvenih beretki", "Škorpiona" i "Srpske dobrovoljačke garde".
Sledeći korak bi, naglašavaju u FHP, trebalo da načini Tužilaštvo za ratne zločine Srbije.
"Tužilaštvo bi moralo na osnovu ove presude da pokrene nove krivične prijave. Mi imamo dovoljno dokaza i pokazatelja ko su ti ljudi koji su učestvovali u ratnim zločinima. Među nama žive ratni zločinci, da li je to u interesu Srbije", upitao je direktor Fonda Nenad Golčevski.
Kako na presudu gledaju žrtve?
Predstavnici žrtava u Bosni i Hercegovini, kako su izjavljivali u danima nakon presude, nisu zadovoljni visinom kazne za Stanišića i Simatovića.
"Nama žrtvama, koliko god da se izrekne presuda, to je za nas minimalno, šta su oni počinili i koje su zločine radili. Bar nek se dokaže istina, pa kol'ko toliko. Da ne poriču stalno i da ne negiraju da nije bilo zločina", izjavio je za RSE Ahmet Grahić, predsednik Udruženja porodica zarobljenih i nestalih lica u Zvorniku.
Na području Zvornika, na istoku BiH, počinjen je jedan od najvećih zločina tokom rata, kada je veća grupa muškaraca Bošnjaka iz nekoliko mesta oko Zvornika zatvorena u Tehničko-školski centar Karakaj na graničnom prelazu sa Srbijom.
Ubijeno je više od 400 stotine osoba na dve lokacije, a tela su naknadno pronađena u masovnim grobnicama.
I dalje se traga za oko 400 osoba nestalih s područja opštine Zvornik.
Marko Milosavljević iz nevladine Inicijative za ljudska prava ističe da presuda Stanišiću i Simatoviću otvara put žrtvama iz Bosne i Hercegovine da pred sudovima u Srbiji zatraže odštetu.
"Sada će pred sudovima u Srbiji postojati pravni mehanizmi da žrtve dobiju, možda ne pravdu u smislu kazni za zločince, ali neku vrstu reparativne pravde, odštete", naglasio je on.
Milosavljević je istakao i da presuda obavezuje sadašnje predstavnike države Srbije, ali i one buduće, da priznaju sudski utvrđene činjenice.
"Bilo bi dobro videti da u narednim godinama vidimo predstavnike vlasti iz Beograda da dolaze na komemoracije žrtvama od Zvornika, pa do Daljske planine i Trnova. To bi bio istinski pomak u odnosu prema ratnim zločinima za koje su odgovorni državni funkcioneri Srbije", naglasio je on.
Najduži postupak pred sudom u Hagu
Suđenje Stanišiću i Simatoviću trajalo je dve decenije, što je i najduži postupak pred Haškim tribunalom.
U maju 2003. godine, tužilaštvo Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju podiglo je optužnicu protiv njih.
Optužnica je menjana tri puta.
Stanišić i Simatović su, od izručenja Hagu 2003. godine, u više navrata u dugim vremenskim intervalima boravili na privremenoj slobodi u Srbiji.
Prvo su, 2013. godine, bili oslobođeni krivice.
Ali, postupak je ponovljen.
Krajem 2015. godine, žalbeno veće suda poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da se Stanišiću i Simatoviću ponovo sudi po svim tačkama optužnice – što se prvi put desilo u istoriji suda.
Prvostepena presuda, u ponovljenom postupku, doneta je 2021. godine. Njom su Stanišić i Simatović bili osuđeni na po 12 godina zatvora.
Prvostepenom presudom bili su proglašeni krivim samo za zločine u Bosanskom Šamcu počinjene 1992. godine, ali su oslobođeni odgovornosti za druge zločine.
Žalili su se i tužilaštvo i odbrana Stanišića i Simatovića.
A nakon toga je usledila konačna presuda, koja je kaznu povećala na po 15 godina zatvora i proširila njihovu odgovornost po više tačaka optužnice – za ratne zločine u još pet opština u Bosni i Hercegovini i jednoj u Hrvatskoj.
Postupak protiv Stanišića i Simatovića bio je poslednji u kojem su sudije u Hagu utvrđivale odgovornost Srbije za ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
