Protesti, bodljikava žica, eksplozije, rafali. Nedelju dana od eskalacije na severu Kosova.
Sedam dana ranije policija Kosova uvela je novoizabrane gradonačelnike albanske nacionalnosti na njihova nova radna mesta – u zgrade opština sa srpskom većinom.
Grupe lokalnih Srba u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku izašli su na ulice u znak protesta.
U toku nedelju dana, koliko traju protesti, morali su da reaguju i vojnici KFOR-a, NATO mirovne misije na Kosovu, a desetine njih je i povređeno u sukobu sa grupama Srba.
U isto vreme, traju diplomatski napori zemalja zapada i pozivi na deeskalaciju.
Svoj stav iznele su i Rusija i Kina, koje kao i zvaničan Beograd, ne priznaju nezavisnost Kosova proglašenu 2008.
Pratite blog uživo na RSE:
Zašto se protestuje?
Lokalni Srbi traže da albanski gradonačelnici ne dolaze u opštinske zgrade. Traže i povlačenje specijalnih jedinica Kosova sa severa te države.
Ti gradonačelnici su izabrani na vanrednim lokalnim izborima u aprilu na severu Kosova, koje su bojkotovali lokalni Srbi, zbog čega sada ne prihvataju njihove rezultate.
Tokom protesta u prethodnih nedelju dana došlo je do incidenata i nasilja u Zvečanu u dva navrata.
Najpre je 26. maja kosovska policija upotrebila suzavac i šok bombe da bi rasterala građane okupljene ispred opštinskog objekta.
Demonstranti su gađali policajce kamenicama i zapalili nekoliko automobila.
Tri dana kasnije tokom intervencije vojnika KFOR-a nakon što su se lokalni Srbi oglušili na zahteve da se raziđu ispred opštinske zgrade, bilo je povređenih na obe strane.
Upotrebljeni su suzavac i šok bombe, a demonstranti su na vojnike bacali kamenice, flaše i Molotovljeve koktele.
Tokom protesta na severu Kosova ekipa RSE i više drugih medija zabeležile su fotografije na kojima se vidi jedan od glavnih simbola ruske invazije na Ukrajinu, slovo Z, iscrtan na vozilima lokalne policije, ali i NATO snaga.
Šta su poruke međunarodne zajednice?
Obe strane su pod diplomatskim pritiskom da smire situaciju.
Evropska unija pridružila se pozivima Francuske i Nemačke da se održe novi izbori na severu Kosova.
O tome odlučuju vlasti na Kosovu, a predsednica Kosova Vjosa Osmani rekla je da je Priština spremna da razmotri takav zahtev.
EU je zahtevala i da se obezbedi učešće kosovskih Srba na takvim izborima, kao i početak rada na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.
Formiranje Zajednice je dogovoreno 2013. tokom Briselskog dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.
Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj (Joseph Borrell) upozorio je da će neispunjavanje zahteva imati ozbiljne posledice po odnose Kosova i Srbije sa EU.
Najoštrije osude akcija Prištine stigle su iz Vašingtona.
Za SAD je odluka Vlade Kosova da nasilno postavi nove gradonačelnike u opštinama sa srpskom većinom na severu eskalirala tenzije "naglo i nepotrebno".
Američki državni sekretar Entoni (Antony) Blinken pozvao je u dva navrata Kosovo i Srbiju da hitno poduzmu korake za smanjenje napetosti.
On je 31. maja od kosovske vlade tražio "da izabrani gradonačelnici obavljaju svoje prelazne dužnosti sa alternativnih lokacija, van opštinskih zgrada, i da odatle povuku policijske snage".
Blinken je takođe pozvao Beograd da smanji bezbednosni status Vojske Srbije, koji je podignut usred tenzija, i pozove kosovske Srbe da se uzdrže od daljeg nasilja.
Otkazivanje učešća Kosova u vojnim vežbama u Evropi koje predvode Amerikanci "Defender Europe 2023" prva je posledica za Vladu Kosova.
I čelnici EU su u više navrata pozivali na smirivanje tenzija.
Portparol EU Peter Stano rekao je 31. maja da je nasilje na severu Kosova "došlo sa obe strane", misleći na Kosovo i Srbiju.
Predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) označio je kosovske vlasti odgovornim za situaciju na severu zemlje zbog stupanja na dužnost albanskih gradonačelnika.
Situaciju na severu Kosova prati i Moskva koja je u međunarodnoj izolaciji zbog agresije na Ukrajinu.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je 31. maja da Rusija podržava srpsko stanovništvo na Kosovu i veruje da njihova legitimna prava i interesi moraju biti zaštićeni.
Takođe je 30. maja i portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Mao Ning za izbijanje nasilja na severu Kosova okrivio nepoštovanje srpskih političkih prava.
Šta kažu vlasti na Kosovu?
Kosovska predsednica Vjosa Osmani izjavila je da je Priština spremna da razmotri mogućnost održavanja izbora na severu zemlje.
Ona je evropskim liderima na samitu Evropske političke zajednice u Moldaviji 1. juna, prenela da postoji zakonska mogućnost za to.
Kako je objasnila to je peticija koju bi mogli da pokrenu građani srpske nacionalnosti u opštinama na severu.
Susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Osmani u Moldaviji 1. juna kasno uveče, uz prisustvo evropskih diplomata, bio je prvi sastanak dve strane od početka eskalacije.
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je ponovio 2. juna da je uslov za smanjenje tenzija da se okonča nasilje koje izazivaju "mase koje sponzoriše Beograd " do novih izbora u tim opštinama.
Vlada Kosova je za dešavanja na severu optužila Beograd ocenjujući da "predvodi gomilu ekstremista" na severu Kosova.
Kurti je 1. juna rekao novinarima da je napeta situacija na severu zemlje posledica "naoružanih grupa, koje se pretvaraju da su demonstranti, a u stvari su kriminalne bande" Srbije.
"Ili neka idu u Srbiju, ili moramo da ih vodimo u zatvor. Kada odu ili budu zatvoreni, možemo da smanjimo prisustvo policije", poručio je Kurti.
I predsednica Kosova Vjosa Osmani navela je na Tviteru 29. maja da tenzije na severu izazivaju "ilegalne srpske strukture pretvorene u kriminalne bande".
Šta kažu vlasti u Beogradu?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zatražio je da se sa severa Kosova povuku specijalne policijske jedinice i gradonačelnici albanske nacionalnosti.
"Nadam se da ćete uspeti da urazumite Kurtija da povuče svoje snage i lične gradonačelnike sa Severa", izjavio je Vučić 30. maja u razgovoru sa ambasadorima država Kvinte.
Vučić je nakon incidenta u Zvečanu 29. maja pozvao Srbe na severu Kosova da ne ulaze u sukobe sa NATO i da, kada protestuju, to čine mirno.
Predsednik Srbije za posledice na severu Kosova krivi kosovskog premijera tvrdeći da Kurtiju "odgovara da dođe do sukoba NATO-a i Srba".
Vučić je 26. maja naredio da Vojska Srbije bude u najvišem stepenu borbene gotovosti nakon čega su vojne jedinice razmeštene u blizini granice sa Kosovom.
Komentarišući Blinkenov zahtev, Nemanja Starović, državni sekretar Ministarstva odbrane Srbije, izjavio je za RSE da bi povlačenje specijalnih snaga Kosovske policije predstavljalo ključni korak nakon kojeg bi Srbija ponovo uradila procenu bezbednosne situacije.
A nakon toga bi, kako je rekao, mogao da usledi i drugi korak o kome govori Blinken.
Tenzije povećale NATO aktivnost
Dok traju tenzije na severu Kosova, NATO je odlučio da poveća svoju misiju od 4.000 vojnika na Kosovu za dodatnih 700 vojnika.
Iz Alijanse je 1. juna najavljeno da su spremni da pošalju još trupa na Kosovo.
