Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin i ministar unutrašnjih poslova Mađarske Šandor Pinter, najavili su na graničnom prelazu između dve zemlje u petak 15. oktobra, da će zajedničke policijske srpsko-mađarske patrole, od danas zajednički brinuti o bezbednosti granice Srbije i Mađarske, navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.
Kako je saopšteno iz kabineta ministra unutrašnjih poslova Srbije, na graničnom prelazu Horgoš-Reske, gde su dva ministra obišla pripadnike zajedničkih patrola, ministar Vulin je rekao da za Srbiju „nije prihvatljivo da bude parking za migrante i da su zajedničke patrole zaštita i Srbije i Mađarske i našeg načina života.“
„Za migrantsku krizu nisu krive ni Srbija ni Mađarska, koje su dužne da se nose sa njenim posledicama, jer ona izaziva bezbednosne, socijalne i humanitarne probleme. Migracije su, realnost našeg sveta i našeg vremena, ali mi nećemo dozvoliti da se suština naše zemlje i naš način života na bilo koji način promeni“, rekao je Vulin na graničnom prelazu, kako se navodi u saopštenju.
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Mađarske Šandor Pinter istakao je da je na sastanku sa kolegom Vulinom potvrđeno da je saradnja između Srbije i Mađarske na najvišem političkom nivou, uključujući i saradnju u oblasti unutrašnjih poslova.
„Po pitanju ilegalnih migracija, Srbija i Mađarska imaju ista razmišljanja i da su rezultat toga zajedničke patrole na granicama Srbije i Mađarske i Srbije i Severne Makedonije koje treba da doprinesu da granice budu bolje čuvane“, rekao je Pinter navodi se u saopštenju.
Kako se dodaje, ministar unutrašnjih poslova Mađarske je rekao i da su države članice Evropske unije koje imaju kopnene granice „uvidele da su stavovi Mađarske po pitanju zaštite granice dobro rešenje.“
„Želimo da zajedničke patrole predstavljaju primer za budućnost svima ostalima“, rekao je ministar Pinter.
Mađarska se često suočava sa kritikama koje dolaze iz Brisela, a povodom tretmana migranata na granici.
Zvanična Budimpešta je 2018. usvojila zakon kao deo širih mera nazvanih "Stop Sorošu" (američkom milijarderu mađarskog porekla Džordžu Sorošu), koji je omogućio automatsko odbacivanje zahteva za azil podnet u tranzitnim zonama na granici.
Evropski sud za ljudska prava (ECJ) u Strazburu je u više navrata donosio je presude kojima se osuđuje tretman migranata i tražilaca azila na Mađarskoj granici.
U presudi ECJ, od 8. jula 2020. godine, navodi se da su dve porodice, koji su zadržavanje dve porodice u tranzitnoj zoni na graničnom prelazu Rozke po dolasku iz Srbije u trajanju 464 odnosno 526 dana, predstavlja njihovo lišavanje slobode.
"Uslovi u tranzitnoj zoni Rozke predstavljaju lišavanje slobode jer lica o kojima je reč ne mogu svojevoljno da odu bilo gde", navodi se u odluci suda iz jula 2020. godine.
Mađarska ministarka pravde Judit Varga je odbacila presudu, navodeći da su "mađarsko zakonodavstvo i praksa u skladu sa evropskim i međunarodnim pravom".
ECJ, kao najviši sud EU, presudio je u novembru prošle godine da je Mađarska prekršila svoje obaveze u zaštiti ljudskih prava vraćanjem tražilaca azila u Srbiju ne uzimajući u obzir rizik da bi mogli biti izloženi nehumanom i ponižavajućem tretmanu.
Vlada Mađarske je odbacila presudu Evropskog suda pravde (ECJ) da je prekršila zakone Evropske unije, nelegalno držeći tražioce azila iz Avganistana i Irana u prihvatnim centrima na granici sa Srbijom, u uslovima nalik na zatvorske.
