Piše: Dragoljub Mićunović
Otišao je naš najuporniji republikanac Nebojša Popov. Republika je za njega bila najviša politička ideja, koja je branila sve druge političke vrednosti, a pre svega slobodu i jednakost. Znao je da se ona može ugroziti i spolja i iznutra, ali da je slabija unutrašnja odbrana, da se od spoljnih tirana jedinstvenije brani, a od unutrašnjih mlako ili nikako. Kada su unutrašnji tirani nasrnulu da mlate i gaze studente 1968. godine, Nebojša Popov se usprotivio tiraniji nasilja i laži, shvativši da se ideal republike (res publike), kao stvari koja se tiče čitavog naroda, mora braniti.
Svoju univerzitetsku karijeru započeo je kao asistent opšte sociologije na Filozofskom fakultetu, u to vreme centru republikanskog otpora vladavini jednog čoveka.
Već na prvom reizboru vladajući establišment je pokušao da ga ukloni, ali ga je ondašnja čuvena solidarnost na tom fakultetu odbranila. Uklonili su ga sa još sedmoro kolega tek nakon sedam godina. U godinama bez posla i kasnije u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Nabojša Popov je nastavljao da brani republiku. Jedan je od retkih čija je doktorska disertacija bila sudski zabranjena i uništena iz političkih motiva zbog kritike antirepublikanskog režima.
U godinama raspada Jugoslavije uz ratove i nasilja Nebojša Popov je bio snažan glas u horu branilaca mira i dijaloga. Osnovao je časopis Republika i godinama širio duh tolerancije i odbrane republikanskog duha. Patio je kad je časopis zbog presušenih finansijskih izvora prestao da izlazi. Do poslednjeg časa nastojao je da ga obnovi, jer ga ideal republike nije napuštao. U poslednjoj knjizi "Kako smo dospeli dovde", osvrnuo se setno na prošlo vreme uz neizgovoreno razočarenje što republika kao stvar naroda nije imala više prijatelja.
Mi prijatelji i saborci Nebojše Popova nosićemo ga u svom sećanju kao upornog borca za opšte dobro, a premalo za svoje sopstveno, po čemu je bio redak.
*** Dragoljub Mićunović je filozof, penzionisani univerzitetski profesor i političar iz Srbije.
