Nebojša Popov, sociolog i jedan od najuglednijih intelektualaca Srbije i bivše Jugoslavije, preminuo je u Zrenjaninu, u 77. godini.
Pamtićemo ga po tome da je zastupao ideju da je politika pitanje svih građana, kaže za Radio Slobodna Evropa sociološkinja Vesna Pešić.
“On je i u ‘Republiku’, koju je vodio 20 godina, stavio moto ‘List građanskog samooslobođenja.’ Znači, to je ideja slobodnog pojedinca, ideja da se mora učestvovati u javnim poslovima. Poslednjih dana on mi je javio da želi da nastavi rad ‘Republike’ koja se u decembru prošle godine ugasila. Dakle, hteo je da napravi petu ‘Republiku’, slično ideji Pete Francuske Republike. Tada mi je rekao: ‘Ideja ‘Republike’ nikad ne sme da umre.’ Eto, to je bio strahovito aktivan čovek koji je ceo život posvetio javnim pitanjima i javnoj dobrobiti, a nikad nije hteo da se istakne i da stane u prvi red. Uvek je to radio sa jake margine. To su uvek najbolji ljudi”, kaže Vesna Pešić.
Uprkos toj poziciji margine, naša sagovornica dodaje da se glas Nebojše Popova čuo.
“Bio je postojan, prisutan decenijama. Naravno, ja ne govorim o masama ljudi koji ne znaju za intelektualce poput Popova, ali što se tiče nekog šireg intelektualnog kruga – sociologa, filozofa, udruženja, novinara – svi su znali Nebojšu. On je bio sociolog od velikog ugleda, tako da verujem da će njegov uticaj i značaj ostati i posle njegove smrti koju sam ja lično veoma teško doživela”, zaključuje Vesna Pešić.
Simbol 'druge Srbije'
Tokom devedesetih godina Nebojša Popov je bio glasni protivnik rata i nacionalističke politike srpskog režima. Priredio knjigu “Srpska strana rata”, u kojoj je grupa intelektualaca dala svestranu analizu korena i uzroka ratova u Hrvatskoj i BiH.
Za bivše jugoslovenske republike iz okruženja Nebojša Popov je bio simbol ‘druge Srbije’, kaže politički analitičar iz Zagreba Žarko Puhovski.
“Bio je čovjek koji se držao svojih osnovnih moralnih i intelektualnih postulata od kraja šezdesetih, kada je zapravo uobličio svoju poziciju u studentskim prosvjedima, i ostao je uz Zagorku Golubović jedini od beogradskih Praksisovaca koji se do kraja nisu dali smaknuti sa svoje pozicije u ime srpskog nacionalizma. Dakle, on je za ostatak Jugoslavije izvan Srbije na neki način simbol te ‘druge Srbije’; simbol nečega što je moglo biti preovladavajuće u Srbiji, ali na žalost nije bilo; simbol jednog i ljevičarskog i liberalnog, ali prije svega poštenog stava”, rekao je Puhovski za RSE.
Urednik "Republike"
Doprinos javoj debati i medijima Popov je dao kao glavni urednik lista “Republika”, a na to mesto imenovan je 1994. godine.
“Vrlo često smo na redakcijskim sastancima pričali naravno o tadašnjim prilikama u zemlji i bilo je uživanje slušati njegove opservacije o socijalnom stanju, oplitičkim prilikama i tako dalje. Mnogo toga smo svi naučili od njega. Njegov odlazak će biti zaista veliki i za sociologiju i za našu publicistiku”, kaže Zlatoje Martinov, njegov naslednik u danas ugašenoj “Republici”.
"Još jedan svetionik zdravog razuma se ugasio... Hvala mu za sve do sada...", napisao je jedan od čitalaca na Facebooku našeg radija povodom vesti o smrti Popova.
Intelektualac i borac za radnička prava
Iz bogate biografije Nebojše Popova izdvajamo da je 1982. bio je inicijator obnavljanja Jugoslovenskog udruženja za sociologiju (JUS) i bio jedan od njegovih poslednjih predsednika.
Bio jedan od osnivača Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu (UJDI) 1989, prve demokratske političke organizacije u Jugoslaviji. To je bio poslednji trzaj u pokušaju da se Jugoslavija spasi skretanjem na reformski antinacionalistilki put.
Bio je predsednik Republikanskog kluba i član Glavnog odbora Građanskog saveza Srbije.
U naučnom radu istraživao je obnovu feminističkog pokreta u Srbiji i Jugoslaviji, sastavio je obimnu bibliografiju o feminizmu, uključivao se u ženske pokrete za samostalno organizovanje i rodnu ravnopravnost.
Godinama unazad borio se za prava radnika osiromašenih i opljačkanih u procesu tranzicije. Sa radnicima zrenjaninske "Jugoremedije" borio se za spas fabrike uništene privatizacijom.
Za urednički i autorski rad dobio je više uglednih nagrada, kao što su nagrada "Dušan Bogavac" za etičnost i hrabrost, priznanje Centra za antiratnu akciju, čiji je takođe bio osnivač. U Sarajevu je 2013. primio nagradu “Duško Kondor” za građansku hrabrost.
Nebojša Popov rođen je 1939. godine u Zrenjaninu. Od 1958. živeo u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a doktorirao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu 1976.
Mesto i vreme sahrane i komemoracije biće naknadno objavljeni.
