Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je članice EU da pojačaju vojnu saradnju, prestanu da se oslanjaju isključivo na SAD u očuvanju bezbednosti, te pokrenu sveobuhvatno razmatranje ovih tema sa svim evropskim partnerima, "dakle i sa Rusijom", u cilju razvoja strateškog partnerstva.
Dok Makronov poziv može naići na povoljan odjek u Nemačkoj, nije jasno da li će to slediti i nove članice EU iz Istočne Evrope.
Sa izuzetkom Francuske i Britanije, sve ostale evropske članice NATO su od Drugog svetskog rata zaštićene nuklearnim kišobranom SAD.
"Evropa više ne može svoju bezbednost samo da prepusti SAD. Na nama je danas da preuzmemo odgovornost i osiguramo bezbednost, a time i evropski suverenitet. Moramo da u potpunosti uvidimo posledice kraja Hladnog rata. NATO je i danas relevantan, ali ravnoteža, ili mehanizmi na kojima počiva, treba da se preispitaju. To znači takođe da se Evropa mora suočiti sa svim posledicama", rekao je Makron ambasadorima u Parizu.
On je dodao da će narednih meseci predstaviti projekat za jačanje bezbednosti u Evropi.
Mada nije zatražio prekid saradnje sa NATO, kao vojne alijanse predvođene SAD-om koja je bila temelj bezbednosti Zapadne Evrope od Drugog svetskog rata, Makron je pozvao članice EU da grade "strateško partnerstvo" sa Rusijom, uprkos razlikama oko Ukrajine, Sirije i drugih pitanja.
Francuski predsednik je, međutim, dodao da će značajan napredak u rešavanju ukrajinske krize i poštivanje okvira Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju biti "preduslovi da bi se napredovalo u razgovorima sa Moskvom".
"To ne bi trebalo da nas sprečava da već sada radimo među Evropljanima i u tome računam na vas", rekao je na skupu kojem je prisustvovalo 250 ambasadora.
On je istakao da se zalaže za "reviziju evropske arhitekture odbrane i bezbednosti", kao rezultat "obnovljenog dijaloga o sajber bezbednosti, hemijskom oružju, konvencionalnom naoružanju, teritorijalnim sukobima, bezbednosti kosmosa, zaštiti polarnih zona - pre svega sa Rusijom".
Stiče se utisak da je Makron odustao od prošlogodišnjih napora o razvijanju zajedničkih politika u različitim oblastima sa predsednikom SAD Donaldom Trampom koga sada kritikuje da je "nepouzdan" partner.
"Multilateralizam je u velikoj krizi što utiče na sve naše diplomatske aktivnosti - pre svega zbog američke politike: njene sumnjičavosti prema NATO; unilateralnih i agresivnih poteza što je maltene rezultiralo trgovinskim ratom protiv Kine, Evrope i nekih drugih zemalja; povlačenje iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, dogovora o iranskom nuklearnom programu. Partner sa kojim je Evropa gradila posleratni multilateralni poredak, čini se da okreće leđa ovoj zajedničkoj istoriji", istakao je Makron.
Nova geopolitička realnost
On je dodao da nije ključno pitanje da li će se nadjačavati u rukovanju sa Trampom na sledećem samitu NATO-a, već da li svi shvataju ovaj trenutak velike transformacije sa kojim se svet suočava.
"Velike demografske transformacije koja trenutno potresa Afriku i Evropu - ali i druge kontinente; velike ekološke transformacije, upečatljivije nego ikada; velike transformacije kada je reč o nejednakosti, kao i u tehnologiji. Uloga Francuske je da ponudi humanistički način suočavanja sa ovim izazovima, kao i, naročito sa Evropom, novi kolektivni odgovor".
Makronovi stavovi su na tragu sličnog poziva koji je uputio prošle sedmice nemački ministar inostranih poslova Hejko Mas za jačanjem bezbednosne saradnje u EU. On je naglasio da Evropa treba da "preuzme podjednak deo odgovornosti" i "formira protivtežu" Vašingtonu u svetu u situaciji kada su odnosi Evropa i SAD sve zahlađeniji.
"Očigledno je da nas iritira kada predsednik Tramp opisuje Evropu kao neprijatelja SAD u istoj ravni kao Rusiju i Kinu, ili dovodi u pitanje NATO maltene kao usputnu opasku", kazao je Mas na sastanku sa rumunskim diplomatama u ponedeljak u Bukureštu.
"Čini se apsurdnim da mi u Evropskoj uniji moramo da brinemo oko reakcije na američke tarife čije se uvođenje pravda ‘razlozima nacionalne bezbednosti’", istakao je šef nemačke diplomatije, dodajući da ta "apsurdnost" možda jednostavno izražava nove geopolitičke realnosti.
"’Amerika na prvom mestu' bio je poziv na buđenje. Naš odgovor na taj stav mora biti: 'Ujedinjena Evropa'", kazao je Mas.
Francuska i Nemačka podržali su prošle godine ideju o stvaranju malih zajedničkih evropskih snaga koje bi reagovale u kriznim situacijama. Takođe, objavile su planove o razvoju zajedničkog borbenog aviona.
Međutim, postojeća Severnoatlantska alijansa, predvođena SAD-om, posebno je važna za novije članice kao što su Poljska i baltičke zemlje koje traže njeno veće prisustvo nakon što je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim 2014.
Tramp je od stupanja na dužnost lavirao između kritika na račun NATO-a, pritiskajući evropske partnere da troše na odbranu najmanje dva odsto svog društvenog proizvoda, i istovremenog obećanja da ostaje privržen Alijansi.
Mnoge članice NATO iz Istočne Evrope su već ispunile taj cilj o izdvajanju dva odsto za odbranu. Tramp posebno kritikuje Nemačku da ne daje dogovorenu sumu. Berlin je saopštio plan da će povećati izdvajanja za vojsku na 1,5 odsto bruto društvenog proizvoda do 2025. godine.
Portparol evropske komesarke za spoljnu politiku Federike Mogerini je izjavio da je EU već preduzela "odlučne korake" u izgradnji evropske bezbednosti i odbrane u poslednjih nekoliko godina, uključujući stvaranje zajedničkog fonda za odbranu i nove sekcije za njene vojne misije širom sveta.
U novembru prošle godine evropske zemlje su i zvanično pokrenule novu eru u vojnoj saradnji sa programom zajedničkih investicija. Dvadeset tri od 28 članica EU su se uključile u ovaj proces, poznat kao stalna strukturna saradnja (PESCO).
Facebook Forum