Autor: Zoran Kuka
Makedonija je postala kandidat za članstvo u EU 2005. godine a u 2009. dobila je prvu preporuku Evropske komisije o početku pregovora, koji nikad nisu počeli zbog grčke blokade radi spora oko imena. U međuvremenu, pothranjen stavovima vladajuće stranke VMRO DPMNE, euroskepticizam u zemlji je u porastu.
Makedonija u regionu ima najduži staž kao kandidat za članstvo u EU. Međutim, 11 godina čekanja je učinilo svoje, što se može videti i na debatama na socijalnim mrežama nakon rezultata referenduma o izlasku Britanije iz EU, a to potvrđuje i poslednje ispitivanje IRI-ja, rađeno u aprilu ove godine.
Za osam godina procenat podrške članstvu u EU je od 98 procenata pao na 71 procent. Treba imati na umu da je kod etničkih Albanaca taj procenat puno veći nego kod Makedonaca. Ključni problem za početak pregovora je i dalje spor oko imena sa Grčkom, koji je blokirao Makedoniju u Briselu. Zvaničan stav državne politike je i dalje članstvo u EU i NATO.
Ivo Kotevski – portparol vladajuće stranke VMRO DPMNE na naše pitanje o ishodu referenduma u Britaniji i uticaju na Makedoniju i region, poslao je SMS poruku u kojoj kaže:
“Reč je odluci britanskih glasača koja se treba poštovati i želimo im sreću na putu koji su odabrali. Za EU to svakako predstavlja gubitak značajne članice, a za Balkan i za Makedoniju odlazi zemlja koja je podržavala proces proširenja Evropske unije.”
S druge strane, visoki predstavnici vladajuće stranke, članovi simpatizeri VMRO DPMNE i desničarski nastrojena javnost na socijalnim mrežama se raduju ishodu referenduma u Britaniji, dok recimo liberalnija javnost izražava razočaranost. Stav vladajuće albanske stranke DUI pak glasi da je EU jedina prava opcija za budućnost zemlje.
Profesor i bivši ministar vanjskih poslova Denko Maleski kaže da je ovo tužan dan za Evropu i da će se narušiti balans između velikih država Unije. Maleski smatra da izlazak Britanije ne znači ništa dobro za Balkan, pošto su Britanci bili predvodnici proširenja za razliku od Francuza i Njemaca koji insistiraju na unutrašnjoj integraciji pa onda na prihvatanju novih zemalja članica.
“Bojim se da se u našoj politici ovo može pogrešno protumačiti –kao da, eto, dobro je što nismo u EU. A stvar je obrnuta. Ono što se desilo pokazuje koliko je važno u ovim integracijama iskoristiti ono što imamo kao prednost u ekonomskom i bezbednosnom smislu i biti tamo gde se stvari rešavaju i menjaju. Ali mi ćemo i dalje biti napolju i gledati kroz prozor kakve se odluke donose unutra”, kaže profesor Denko Maleski.
Facebook Forum