Neograničen broj Rusa može da uđe u šengenski prostor preko Mađarske putem njene Nacionalne kartom nakon minimalnog skrininga.
Svrha nove mađarske uredbe kojom je to omogućeno nije jasna, a posebno je neshvatljivo zašto se ona odnosi i na beloruske državljane.
Evropska narodna partija ocenila je da je novonastala situaciju ozbiljna pretnja i poziva na hitno delovanje.
Otprilike deceniju, mađarska vlada i Nacionalna asocijacija poslodavaca i proizvođača imaju za cilj da dovedu 200.000 do 250.000 stranih radnika kako bi se nadomestio nedostatak radne snage u Mađarskoj.
Pokrenuto je nekoliko vladinih programa za povećanje broja stranih radnika, ali dosad oni nisu uspeli da ostvare zacrtani cilj. Ti programi su obično osmišljeni da dovedu niskokvalifikovane fabričke radnike.
Jedan od najnovijih programa te vrste bila je Nacionalna karta, pokrenuta početkom 2024. godine, prvi put isključivo za građane Srbije i Ukrajine. Oni koji imaju pravo na Nacionalnu kartu mogu da se zaposle u Mađarskoj po znatno povoljnijim uslovima od ostalih stranih radnika.
Između ostalog za njih nije određen maksimalan broj; nijedan posao nije isključen; nije potrebno priložiti potvrdu o traženoj radnoj snazi; rođaci vlasnika karti mogu da ostanu kod njih i moguće je spajanje porodice i nije potrebno polagati test znanja iz mađarske kulture.
Nacionalna karta važi dve godine, ali se može produžiti do tri godine više puta. Podnosioci zahteva za kartu obično podležu opštoj inspekciji državnih kancelarija samo u postupku takozvane objedinjene procedure zahteva.
U tome se, pored svojih podataka, na obrascima izjašnjavaju da nemaju zarazne bolesti, da će imati smeštaj u Mađarskoj ili da li su negde počinili krivično delo. Prijave se ne moraju podnositi lično, a poslodavac to može učiniti sa svojim podacima.
Program Nacionalne karte suštinski je izmenjen 8. jula vladinom uredbom. Vlada je proširila opseg zemalja korisnica za šest, uključujući Rusiju i Belorusiju, bez najave ili detaljnog obrazloženja.
Program sada važi za građane Srbije, Ukrajine, Bosne i Hercegovine, Moldavije, Severne Makedonije, Crne Gore, Belorusije i Rusije.
Poslednje dve zemlje su neobične, jer nije jasno kakva vrsta investicija ili posla bi dovelo do masovna potražnja za radnicima iz ove dve zemlje. Možda će biti potrebni u velikom broju za proširenje ili rad nuklearne elektrane Paks, ali Rusi već nekoliko decenija žive u gradu Paksu zbog rada elektrane.
"Potpuno je neshvatljivo zašto neodređeni broj Rusa treba pustiti na mađarsko tržište rada sa Nacionalnom kartom", rekao je za RSE o proširenju Nacionalne karte stručnjak za Rusiju Andraš Rač (Razs), predavač na budimpeštanskom Univerzitetu Korvinus.
On je dodao da bi za proširenje elektrane Paks bio opravdan dolazak većeg broja ruskih radnika, ali to još nije blizu faze licenciranja, kako bi moglo da počne postavljanje nuklearne tehnologije. Već duže vreme ruska kompanija Rosatom nije u stanju da ispuni bezbednosne kriterijume Evropske unije koji su neophodni za to.
Prema Račovim rečima, ako hiljade Rusa i Belorusa počnu da pristižu preko Nacionalne karte, sadašnja mađarska državna administracija neće moći da se nosi sa tim, niti će moći da sprovede svoj osnovni bezbednosni skrining kako treba, pošto neće imati resurse za to.
Posebno je neshvatljivo, kako je rekao, zašto je uključena Belorusija.
Što se tiče uredbe, Forbs (Forbes) je spekulisao da bi uloga ruske Međunarodne investicione banke (MIB), koja je ismevana kao špijunska banka, mogla biti zamenjena novom uredbom. Ova banka je otišla iz Mađarske 2023, pošto su joj uvedene međunarodne sankcije. Pre toga, zbog posebnog zakona, ništa se nije moglo znati o Rusima koji u njoj rade i koji su uživali pun diplomatski imunitet.
Zbog novih mađarskih propisa, Manfred Veber (Weber), predsednik Evropske narodne partije poslao je 30. jula pismo predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu (Charles Michel) u kojem od njega traži da što pre preduzme korake da zaštiti šengenski prostor, za koji smatra da je ugrožen potezom Mađarske.
Novi mađarski vizni propisi omogućavaju ruskim državljanima da dođu na teritoriju Evropske unije bez kontrole i da se slobodno kreću kroz veći njen deo, što "izaziva zabrinutost za nacionalnu bezbednost", napisao je Veber.
Istog dana, ministar spoljnih poslova Peter Sijarto (Szijjarto) na Fejsbuku (Facebook) je napisao da su tvrdnje da će novi propisi ugroziti bezbednost šengenske zone "baltička propagandna kampanja" protiv Mađarske. Prema njegovim rečima, Mađarska ima pravo da izda takvu dozvolu, a mađarska država će proveravati pristigle ruske i beloruske državljane.
Kabinet mađarskog premijera i Ministarstvo unutrašnjih poslova nisu odgovorili na upit RSE u vezi s kontrolom pristiglih Rusa i Belorusa i razlozima proširenja programa Nacionalne karte.
Ministar spoljnih poslova Sijarto je 30. jula na Fejsbuku ukazao da je državni sekretar zadužen za bezbednosnu politiku Peter Staraj (Sztaray) podneo izveštaj ambasadama Estonije, Letonije i Litvanije da je, po njegovom mišljenju, nova uredba neće smanjiti nivo kontrole Rusa i Belorusa koji žele da uđu u EU preko Mađarske.
