Bivši kosovski diplomata Ljuljzim (Lulzim) Peci, trenutno direktor Kosovskog instituta za politička istraživanja i razvoj (KIPRED) iz Prištine, ističe da aktuelne radnje kosovskih vlasti na severu zemlje produbljuju jaz između Kosova i međunarodne zajednice, jer pred sobom ima partnera "koji je nepredvidiv".
Sjedinjene Države i Evropska unija su zatvaranje nekoliko ekspozitura Pošte Srbije na severu Kosova 5. avgusta ocenile kao "jednostrane i nekoordinisane akcije".
Ovi potezi vlasti Kosova usledili su nakon stava Kvinte i NATO-a koji su rekli da ne podržavaju u ovom trenutku otvaranje mosta Ibri u Mitrovici, nakon što je premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti obavešten o planu otvaranja most.
RSE: Međunarodna zajednica je ponovo reagovala protiv, kako je navela, nekoordinisanog i jednostranog delovanja kosovskih vlasti kada je u pitanju sever zemlje. Poslednji je zatvaranje ekspozitoru Pošte Srbije. Kako Vi gledate na ove reakcije?
Peci: Mislim da su ove reakcije rezultat politike međunarodne zajednice oko severa Kosova, gde KFOR ima najveću odgovornost za bezbednost u ovom delu zemlje. Takođe, iz tog razloga ne žele da budu nadmašeni u radnjama koje preduzima kosovska policija na severu zemlje, vodeći računa o njihovoj odgovornosti koju od tada, prema mom mišljenju, ne žele da dobiju uhvaćeni u nekakve međunacionalne napetosti ili nešto slično, a da niste bili prethodno obavešteni.
To je zato što, ukoliko situacija eskalira, onda je KFOR taj koji mora da interveniše. Mislim da to ima veze sa ovim, dakle ne sa akcijama, sa zatvaranjem objekata Pošte Srbije na severu, već sa pristupom Vlade Kosova.
RSE: Da li se jaz između Kosova i međunarodne zajednice produbljuje, jer to nije prvi put da međunarodne zajednice reaguju na ovaj način? Pre nekoliko dana imali smo i reakciju oko otvaranja mosta na Ibru. Oštre reakcije su bile u vezi sa zabranom dinara, zatvaranjem brojnih institucija Srbije na Kosovu.
Peci: Da, jaz se produbljuje, jer partnerstvo ne može da se izgradi ukoliko se ne konsultuju strane koje imaju bezbednosne odgovornosti na severu zemlje. Čak se i jaz, mislim, već mnogo produbio, jer međunarodna zajednica ima svog partnera. Kako ona na ovakav način vidi partnera koji je nepredvidiv i koji bez prethodne konsultacije preduzima akcije u ovom delu zemlje, imajući u vidu odgovornosti u oblasti bezbednosti.
Dakle, imajmo na umu o čemu pričamo. Ne govorimo samo o sprovođenju zakona, već i o implikacijama na bezbednost u tom delu zemlje.
RSE: Međutim, kosovske vlasti svoje postupke u ovim institucijama koje su zatvorene pravdaju time da su na Kosovu radile ilegalno, te se pozivaju na zakon.
Peci: Da, dobro, imamo legalnost i imamo stranke, koje imaju bezbednosni mandat u severnom delu zemlje. Takođe, kada je u pitanju primena zakona, da, u redu je, u to nema sumnje, ali to treba raditi uz konsultacije i koordinaciju sa onima koji su odgovorni za bezbednost u tom delu zemlje.
Ne zaboravimo da Kosovo nema potpuni suverenitet čak i dok KFOR ima ovaj mandat, koji ima danas. Znamo kako stvari funcionišu. I tu je problem, nije problem u primeni zakona. Problem je u tome da li smo pouzdan partner ili ne? Ovde je srž problema.
RSE: S druge strane, iako je Evropska unija uvela sankcije Kosovu, Sjedinjene Države, osim u vidu izjava, nisu preduzele nikakve akcije sankcionisanja. Da li možemo da očekujemo da SAD nešto urade u tom pravcu?
Peci: Da, najveća sankcija koju su nam uvele Sjedinjene Države je to što su povukle podršku koju su ranije imale prema Kosovu. Nema većih sankcija od tih.
RSE: Na koju podršku mislite?
Peci: Vidite, Kosovo više nema podršku na međunarodnom planu koju je ranije imalo od Sjedinjenih Država. Kosovo je prepušteno samo sebi i njime se sada bavi samo u domeni upravljanja sukobima. Ništa više.
RSE: Kuda ide Kosovo?
Peci: Kosovo ide ka velikom sukobu sa međunarodnom zajednicom. Međutim, Kosovo nema kapacitet da nanese štetu međunarodnoj zajednici. Može samo sebi da naškodi.
Facebook Forum